Дан ослобођења – нит сећања на бившу државу

Београд ће сутра обележити 68. годишњицу окончања окупације у Другом светском рату полагањем венаца и пригодним скуповима, што је, са изузетком Загреба, уобичајена пракса у свим главним градовима некадашњих југословенских република

Учесници борби за ослобођење престонице у Другом светском рату, њихови потомци и поштоваоци, као и представници града, сутра ће полагањем венаца и пригодним скуповима обележити 68 година од завршетка окупације Београда.

– Представници града посетиће Гробље „Ослободиоцима Београда” и Споменик совјетским ратним ветеранима на Авали. Угостићемо и делегацију Субнора – најављује Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине града.

У градској управи наводе да се програм неће битније разликовати од прошлогодишњег, и да је пракса да се 20. октобар значајније обележава када су јубиларне годишњице.

Попут Београда, већина престоница некадашњих југословенских република поштује датум свог ослобођења у Другом светском рату, али га обележава углавном протоколарно.

Више од четири деценије, 13. новембар, дан ослобођења Скопља, у главном граду Македоније обележаван је помпезно. До 2006. до када је на власти био Социјалдемократски савез, председник и премијер полагали су венце на Споменик ослободиоцима Скопља. У последњих шест година, кажу житељи овог града, дан ослобођења све се више претвара у узгредну манифестацију.

Престоница која је задржала награду у част победе у рату са нацистима је Подгорица, из које су окупатори протерани 19. децембра 1944.

– Сваке године делегације града и Субнора полажу венце на Споменику партизану борцу на Горици, а одржава се и свечана седница скупштине Подгорице. Некада се славило далеко више, организоване су представе, ликовне колоније, окупљања у библиотеци – објашњава дописник „Политике” из престонице Црне Горе, Новица Ђурић.

Након Подгорице, 6. априла 1945. ослобођено је Сарајево, где се овај датум и данас назива Даном града. Без обзира на то, истиче Душанка Станишић, дописница „Политике”, данас ова прослава не личи много на свечаности из доба СФРЈ.

– У прослави учествују само представници Федерације БиХ. Ипак, и даље се додељује Шестоаприлска награда, а званичне делегације града и учесника борби у Другом светском рату полажу венце код Споменика Вјечне ватре – наводи Душанка Станишић.

У Загребу, у који је Народнослободилачка војска стигла 8. маја 1945, од 1991. нема никаквих званичних прослава. Чак је промењено и име улице која је подсећала на тај датум. Ипак, после више од две деценије, минулог маја било је неколико акција цивилних удружења, предвођених Иницијативом „Уједињени против фашизма”. На главном загребачком тргу и у оближњем парку Зрињевац, на дан ослобођења града, читане су песме Бертолда Брехта и Хуана Руиза.

У Љубљани, 9. мај данас обележавају званичници, али и грађани. Будући да се дан ослобођења града „поклапа” са Даном победе над фашизмом и Даном Европе, ове године се на централној церемонији на Конгресном тргу у организацији власти словеначке престонице и ЕУ, окупило више хиљада људи.

Н. Белић

.......

АНКЕТА: Да ли знате шта се обележава 20. октобра?  

Данас су важније неважне ствари

Од тридесетак ученика и студената које смо по систему случајног узорка укључили у ову анкету, тек неколицина је успела да се досети по чему је 20. октобар значајан за Београд. Осим најчешће заступљеног одговора „не знам”, неки од анкетираних су овај датум везивали за период владавине династије Обреновић или Карађорђевић. Ово су одговори учесника који су заслужили прелазну оцену из историје...

Милица Ђерић (18), ученица– Сада сам четврта година, али сећам се да смо нешто о томе учили из историје и у основној школи, а и у прва два средње. Сем на часовима нигде нам о томе није говорено. Мислим да је ослобађање Београда у Другом светском рату битно и за град, али и за државу, јер су ти догађаји утицали на историју Србије. Ослобађање престонице је пре свега омогућило да живимо у самосталној држави и да као народ ни од кога не зависимо.

Никола Станић (18), ученик
– Знам да се тог дана обележава ослобођење Београда у Другом светском рату, јер сам ишао у основну школу која се тако звала и датум се славио као дан школе. То је био спортски дан, а не дан посвећен обележавању овог датума. Учили смо нешто о томе из историје, али ни тада нисмо могли много да сазнамо.

Маја Баловић (23), студенткиња
– Учила сам у о томе у средњој школи, а занимало ме је и пошто је везано за моје студије. Мислим да је прослава овог датума у Београду данас скромна и да због тога јавност не зна шта се тада десило. Код нас се, на жалост, не обележава скоро ништа. Чини ми се да смо мало „пропустили” историјске догађаје. Требало би да обележавамо много тога – од балканских ратова и борбе против фашизма па надаље.

Матија Радовановић (18), ученик
– Да није било тог догађаја, град не би можда данас овако изгледао и питање је како бисмо живели. Као што чувамо Калемегдан и подсећамо се на догађаје везане за њега, морамо више да знамо о савременој историји. Искрено, никада се ван школе нисам интересовао да више прочитам о томе, а ово обележавање је добар разлог да то променим. Жао ми је због тога, али недовољно познавање не зависи само од младих. Данас се превише важности придаје небитним стварима.

Д. А.

објављено: 19.10.2012.