Malo, malo, pa živa u termometru pokazuje, ili će pokazivati, četrdeseti podeljak. U plusu ili u minusu! Letos je skakala do afričkih vrućina, a meteorolozi najavljuju da će se narednih meseci spustiti do „belog ambisa“. Prema tvrdnjama svetskih naučnika, usled smanjenja arktičkog leda, ova zima biće najhladnija u poslednjih 150 godina, a pojedini očekuju - ledeno doba.
Arktički led se topi neverovatnom brzinom, ledena kapa smanjila se na rekordno malu površinu, a klimatske promene postaju sve uočljivije. U odnosu na 1990. godinu, površina arktičkog leda manja je čak za 45 odsto, što je najdrastičnije smanjenje u ljudskoj istoriji.

Klimatolozi upozoravaju da nestanak leda ubrzava razmenu toplote između okeana i atmosfere i da stvara ogromne vetrove, što bi moglo dovesti do krajnje hladnih i snežnih zima u Evropi, a samim tim i u našoj zemlji.
Meteorolozi u svetu i u regionu prognoziraju da Balkansko poluostrvo ove godine čeka neuobičajeno hladna zima sa ekstremno niskim temperaturama i do 30 stepeni ispod nule. Naši stručnjaci misle drugačije. Zima koja je pred nama će imati perioda sa temperaturama ispod prosečnih, ali neće biti toliko hladna.

23,7 ISPOD NULENajniža temperatura u Beogradu u poslednjih 60 godina izmerena je 25. januara 1963. godine, kada je bilo 23,7 stepeni ispod nule. Prethodna zima nije bila najhladnija po intenzitetu, ali jeste po trajanju ledenog perioda, kada čak 17 dana temperatura nije prelazila nulu.
U Institutu za meteorologiju smatraju da je upozorenje o surovoj evropskoj zimi daleko od istine i bliže senzaciji. Manja količina leda uslovljava lakše pomeranje hladnog vazduha u umerene širine, ali to ne znači nužno da će zima biti izuzetno hladna. Takođe, ne može se predvideti gde će se hladni talas pomeriti.
Ni sezonska prognoza Republičkog hidrometeorološkog zavoda ne nagoveštava ekstremnu zimu, naprotiv, predviđa se da će u oblasti zapadnog Balkana i Panonske nizije zima verovatno biti blaža u odnosu na višegodišnji prosek.
I meteorolog Branko Sparavalo smatra da je ostvarenje prognoza o temperaturama do minus 30-40 malo verovatna.
- Vrednosti od minus 30 na Balkanu su veoma niske i retke ne samo u toku jedne decenije već i u toku veka - objašnjava Sparavalo. - To je dosta smela prognoza i ne možemo se pouzdati u nju.
Stručnjaci upozoravaju da je ovo samo preliminarna prognoza, jer je data četiri meseca unapred. Praksa je da se konačna prognoza izdaje početkom novembra, jer je pouzdanija kada je bliža zimi.
Ipak, ukoliko se ponovi prošlogodišnji scenario sa ekstremnim vremenskim uslovima, niskim temperaturama i visokim snežnim nanosima, usled kojih je došlo do prekida normalnog funkcionisanja velikog broja opština u Srbiji, ne možemo proći bez uvođenja vanrednog stanja.

NAJAVA ZA ZIMUDECEMBAR 2012: Prosečno hladan i prosečno vlažan decembar. Na jugozapadu Srbije nešto više padavina, ali će se srednje mesečne količine padavina zadržati u granicama proseka.
JANUAR 2013: Srednja mesečna temperatura i količina padavina u granicama višegodišnjeg proseka. Mrazevi u trećoj dekadi januara. 
FEBRUAR 2013: Topliji i prosečno vlažan februar.
MART 2013: Topliji mart sa prosečnom količinom padavina.
Načelnik sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić uverava da zimu spremno čekaju.
- Pripreme za predstojeću sezonu su počele pre dve nedelje. Izdali smo već naredbe nadležnim ministarstvima i službama, naročito u pogledu staračkih domaćinstava, da na vreme dopreme hranu, lekove i sve što im je potrebno za život pre početka padavina - kaže Marić. - U toku je i nabavka motornih sanki i čizama.
I Zimska služba u „Putevima Srbije“ spremno će dočekati sneg. Sezona počinje 15. novembra i traje do 31. marta. Za održavanje putne mreže potrebno je oko 900 miliona dinara, koje će obezbediti Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Republike Srbije.
Ipak, i pored svih priprema i upozorenja, ukoliko bi se jedan od pesimističnih scenarija obistinio, posledice bi bile nesagledive. Lane je od posledica hladnoće i smrzavanja život izgubilo 10 građana, dok je njih 187 angažovanjem spasilačkih službi spaseno. Usled obilnih snežnih padavina zavejano je oko 25.000 domaćinstava sa oko 70.000 ugroženog stanovništva u brdsko-planinskim oblastima. U ovim krajevima, oko 6.000 kilometara lokalnih i nekategorisanih puteva je bilo neprohodno.
Predviđanja nisu dobra ni kada je oblast energetike u pitanju, na koju se kriza najpre može odraziti. Iako je ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović izjavila da neće biti restrikcije struje, ipak će ona verovatno morati da se uvozi.
Prognostičari objašnjavaju da dugoročne vremenske prognoze nisu precizne, a kao primer najvećeg promašaja navode prognozu za prošlogodišnju zimu u Velikoj Britaniji, kada su klimatolozi britanskog „Met ofisa“ predviđali toplu zimu, a bilo je upravo suprotno.