Најновија решења стижу од министара Динкића и Мркоњића
Фото Д. Јевремовић
Најбогатији привредници преузимају Јат. „Туркиш ерлајнс” купује Јат. Азербејџанци су заинтересовани за Јат. Држава прави нови Јат... Нема толико посрнуле српске фирме за коју је обећавано и нуђено више решења од наше националне авио-компаније, а да на крају ништа није решено.
Свака од претходних влада најављивала је да ће решити проблем нашег авио-превозника, а на крају се ипак догађало увек исто – Јат је остајао под капом државе, дугови су се нагомилавали, а она гарантовала за његове кредите. Грађани Србије су уз скупе карте плаћали кроз порез и опстанак неефикасног националног превозника и плате за 1.500 запослених. Јат и даље лети на обећањима, а најновија су овај пут стигла од Млађана Динкића, министра финансија и привреде, и Милутина Мркоњића, министра саобраћаја, који све ове године предњачи у најавама решења за Јат од којих ништа није било.
Министар Мркоњић је, по ко зна који пут, најавио да ће до краја године бити решено питање ревитализације ове компаније. Није рекао само – које.
– Јату је поново дата гаранција државе за наредна три месеца, да би могaо да преживи и зато ће питање ревитализације тог предузећа бити решено брзо – рекао је он новинарима у Влади Србије и овај пут нагласио да је став Владе да Јат треба да остане државна национална компанија, као и да се дугови „склоне на страну да би нова фирма била растерећена”.
Динкић је био нешто конкретнији. Изјавио је да је пословање Јата неодрживо и да га треба пустити у банкрот, а да држава оснује нову авио-компанију.
– Влада Србије одбила је захтев Јата да додели том предузећу 35 милиона евра гаранције за одржавање текуће ликвидности у наредном периоду. Уместо да дајемо гаранције за задуживање старог Јата, направићемо нови, што се планира већ дуже време – рекао је Динкић на Економском самиту.
Ако се и оствари Динкићево обећање, грађани Србије, односно порески обвезници опет ће плаћати за српску националну авио-компанију. Према Динкићевим речима, идеја је да се уговор потписан пре 15 година са „Ербасом” о испоруци нових авиона који нису испоручени, искористи као аванс за лизинг нових авиона, а Србија би дала и додатну гаранцију од 140 милиона долара новом Јату, која би омогућила да он купи 12 нових авиона на лизинг.
Министар је најавио и да ће касније удео у том новом Јату бити понуђен компанији из Уједињених Арапских Емирата, а она би заузврат добила могућност да учествује у превозу робе и путника, односно изградњи карго-терминала на бесплатном земљишту на Аеродрому „Никола Тесла”, који би служио за извоз воћа и поврћа из Србије...
Звучи егзотично исто колико и куповина луке на црногорском приморју коју је пре неку годину најављивао Мркоњић... Али „Политика” ће упамтити и ова обећања, па после неког времена питати надлежне докле се са тиме стигло... И док се и даље не зна у ком смеру лети Јат, стручњаци објашњавају да је ипак корисно да држава, макар се звала и Србија, има своју авио-компанију.
– Национални авио-превозници успостављају летове, не само на основу профита, већ и на основу државних интереса. Успостављају се линије које нису можда профитабилне за авио-компанију, али су често од политичког или привредног значаја за државу. Такође, национални превозници држави излазе у сусрет у ванредним ситуацијама, какви су ратни сукоби, немири, земљотреси или поплаве у иностранству када је потребно брзо реаговати и евакуисати своје грађане из кризних подручја. Тада се на захтев државе организују чартер летови од такозваног државног интереса. Тога смо минулих месеци сви били сведоци. Због тога се државе тешко одричу својих права у националним авио-компанијама – објаснила је Катарина Андрић-Милосављевић из Директората за цивилно ваздухопловство.
Наша саговорница објашњава и зашто су у Европи национални превозници доспели у проблем.
– У већини земаља ваздушни саобраћај је настао и развијао се уз учешће државе и то почев од изградње аеродрома, инфраструктуре, па до формирања авио-компанија. Међутим, осамдесетих и деведесетих година прошлог века тај систем је почео да слаби – објаснила је она, додајући да су либерализација и дерегулација ваздушног саобраћаја довели до попуштања државне заштите авио-компанијама.
– Томе је допринео и мултилатерални споразум о заједничком европском ваздухопловном подручју, такозвани ЕЦАА споразум, који је Србија потписала 2006. године. Он је донео ослобађање од државе као регулатора и увођење слободне конкуренције – навели су у директорату.
Циљ је било успостављање заједничког европског ваздухопловног подручја, а ту су и слободан приступ тржишту, недискриминација, слобода оснивања предузећа и једнаки услови конкуренције.
– Све то је омогућило долазак нискобуџетних компанија и конкуренције који су донели ниже цене, неретко квалитетнију услугу, али и нашкодили националним авио-превозницима – закључују у директорату.
објављено: 24.10.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου