Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svetog Kirjaka u narodu poznatiji i kao Miholjdan. Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni.
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.
Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao "Miholjsko leto".
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.
Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Boravio je u više manastira gde se posvetivši se hrišćanskoj veri i borio protiv jeresi.
Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno i to po zalasku sunca.
Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godineživota.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. Slavi se u Boki Kotorskoj kao zaštitnik pomoraca, a u pojedinim srpskim selima se održavaju zavetine i organizuju litije.
U Valjevu i okolini se na ovaj dan održavaju narodni i crkveni sabori.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου