Ђаволско и народно у Ђавољој вароши

Број туриста у куршумлијским бањама повећан за трећину

Јединствено чудо природе (Фото Д. Борисављевић)

Ђавоља варош –Лепа је јесен у удолинама и на висовима планине Радан. Овде је миленијумима изнад једног потока стихија чинила „ђаволска” чуда: од земље, песка и камења стварала је необичне куле високе на десетине метара, с каменим плочама на врховима. То је само људима из околних села било познато вековима. Они су ово чудо природе назвали – Ђавоља варош. Пре десетак година куршумлијско туристичко предузеће „Планинка” преузело је газдовање Ђавољом вароши и успело да је уврсти у ред 77 светских чуда. А онда су овамо нагрнули туристи. У прошлој години било их близу 70.000, а у овој их је, кажу, за трећину више.

Овдашњи људи, којима је туризам основ рада, а и велика прилика за препород целог овог сиромашног краја – све чине да госте дочекају домаћински. Тако осмишљавају и амбијент и атмосферу.

Ако је неко градоначелник Ђавоље вароши, он мора да је и највећи ђаво. Тако су и Радоја Степановића обукли у „ђаволско” одело, које је сашио Миладин Вуковић, познати кројач из Куршумлије. „Каже мени Радован Танасковић, наш туризмолог, ако си ти управник Ђавоље вароши, онда мора да се разликујеш од осталих”, казује за „Политику” човек који је све и свја овде у овој дивљини, и који, тако обучен, дочекује госте.

А њих је и овом приликом много, као да је овде, међу столетним буквама, какав народни сабор. И Радоје, и Златко Вељовић, директор Пролом Бање, и Радован Раичевић, генерални директор „Планинке”, посветили су се групи новинара из Русије који уређују туристичке рубрике у листовима, ревијама и електронским медијима.

– У посети нам је недавно боравила привредна делегација Санкт Петербурга. Том приликом смо склопили уговор да овој велики руски град и целу петроградску област снабдевамо водом из Пролома. Реч је о региону од око 30 милиона становника, међу којима је и много оних са уролошким проблемима, које наша вода успешно лечи. Ускоро ћемо и да идемо узвратну посету. Тамо ћемо представити Комитету за туризам и лекарима наше успехе у лечењу остеопорозе у Луковској Бањи и камена у жучи и мокраћним путевима водом из Пролома. Тиме ћемо отворити велике могућности здравственог туризма. Јер, у Русији има на десетине хиљада заинтересованих за лечење ових болести у нашим бањама. Руски новинари су дошли да се и сами увере и пренесу својим читаоцима и гледаоцима шта све могу да виде и користе код нас – каже Раичевић, директор „Планинке”.

А стручњаци „Планинке” учинили су много да Ђавоља варош буде атрактивна. „Код нас ти је све ђаволско”, кроз шалу, објашњава управник Степановић. Овде раде ликовна и вајарска колонија, па слике красе посебан павиљон, а скулптуре стазе које воде ка каменим кулама. А оне воде кроз шумске честаре уз атрактивни Црвени поток, поред рударских окана из времена краља Милутина, до Ђавоље јаруге. Горе, изнад ње су 202 „ђавоље” куле. А изнад њих, на 693 метра надморске висине, стиже се уз „ђавољске” напоре и пење „ђаволским” степеницама до видиковца, одакле се види и кула Ивана Косанчића, и далеки предели јужне Србије и Косова.

Кад се одозго посетиоци врате, не могу да одоле а да не сврате у етно-ресторан. И овде се нуде све „ђаволска” јела и пића. Најпре, ту је сеоско огњиште, које се не гаси и добро дође посетиоцима кад застуди. Са „живе ватре” на дрвене столове износе се јела док још кључају. А она су сва народна, каква су се некад спремала у овим крајевима: пасуљ пребранац, јагњетина и телетина у тавчићима, погаче, пите разливуше, планинско кисело млеко у земљаним ћасама, али и урнебесно љута „ђаволска салата”, па „ђаволски ражњић” на специјалним веригама... Уз то, наравно, иду и препеченица из старих српских шљивика, и позната прокупачка и жупска вина...

Чим стигоше овамо руски новинари питају „где је та чувена српска ракија”. Кад су је пробали, рекоше да су одушевљени и њоме и лековитим водама овдашњих бања, природом. „А највише људима”, каже Олга Лебедјева, водич туристичког предузећа „Недеља” из Санкт Петебурга.

– Овде још нема смештаја, па туристи у одседају код нас у Пролому и Луковској Бањи. Овамо их довозимо комбијима. Све више је и странаца, ако не рачунамо „наше” Македонце и Словенце, највише је Бугара, затим Француза, Немаца, Енглеза... Сада се отварају велике могућности за долазак и туриста из Русије, али и више хиљада оних који су заинтересовани да се лече код нас и у Луковској Бањи – каже Златко Вељовић, директор Пролом Бање.

Д. Борисављевић