Паралисана Грчка

Поново сукоби демонстраната и полиције у центру Атине

Сукоби демонстраната и полиције у центру Атине (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника

Атина – Грчка је други пут за три недеље паралисана генералним штрајком, којим хиљаде радника лидерима ЕУ у Бриселу шаљу поруку да ће нове мере штедње само погоршати стање у земљи и привреди која је већ пет година у рецесији.

Док су министарства и готово све пословне активности блокиране 24-часовним штрајком, две највеће синдикалне уније запослених у јавном и приватном сектору, које окупљају два милиона радника, организовале су демонстрације у чак 70 градова широм Грчке.

Школе, банке, продавнице, новински киосци и пекаре широм земље су затворене. Позиву на штрајк одазвали су се професори, адвокати, лекари и болничко особље, запослени у јавном превозу, таксисти, железница, морнари. Штрајк авио-контролора узроковао је да међународни и домаћи летови буду одложени на неколико сати.

Више од 20.000 особа окупило се на атинском Тргу Синтагма где су марш имали и припадници грчке комунистичке партије. Поново је дошло до сукоба демонстраната и 4.000 припадника полиције, распоређених у строгом центру града како би онемогућили приступ згради Парламента.

Групе маскираних младића засипале су „Молотовљевим коктелима” и каменицама снаге реда које су узвратиле сузавцем. Запаљиве бомбе бацане су и на луксузни хотел „Велика Британија”.

„Доста је доста. Ископали су нам гробове, убацили унутра и само чекамо да свештеник одржи опело”, каже за Ројтерс 58-годишњи радник водовода Константинос Баломенос, чија је плата преполовљена на 900 евра.

Грчка је у најтежој економској ситуацији од Другог светског рата и мора да уштеди најмање 11,5 милијарди евра како би испунила захтеве међународних кредитора – ЕУ, ММФ-а и Европске банке – и тако обезбеди наредну траншу помоћи из спасилачког пакета од 130 милијарди евра.

„Време је да влада већ једном одбије апсурдне захтеве тројке и да ЕУ покаже да каиш више не може да се стеже. У противном, последице и експлозија социјалног незадовољства могу да имају несагледиве последице”, поручио је председник синдиката запослених у приватном сектору Јанис Панагопулус.

Штрајк и протести организовани су управо у дану када лидери ЕУ на самиту у Бриселу треба да одлуче о замрзнутој транши кредита од 31,5 милијарди, која је Грчкој очајнички потребна.

„На дан самита у Бриселу желимо да поручимо ЕУ да је превише, да више не можемо да издржимо. Ово што нам раде недостојно је Европе. То је политика експлоатације, профитерства”, изјавио је генерални секретар синдиката запослених у јавном сектору Илијас Илиопулос.

Премијер Антонис Самарас је оптимиста после начелног договора са Тројком постигнутог у среду у последњи час. Он очекује да ће Атина добити „зелено светло” са нови кредит.

„Уколико га Атина не добије одмах, земља може да се угуши“, сматра министар финансија Јанис Стурнарас.

До краја године без посла ће остати још 4.000 радника у јавном сектору – што је известан уступак Тројке која је првобитно захтевала отпуштање 6.000 запослених.

Судећи по ономе што је влада обећала експертима пред самит, плате и пензије биће додатно смањене.

Иако је буџетски дефицит смањен, иако је очигледно да се у земљи много тога променило и довело у ред, све ове мере су убрзале рецесију и довеле до пораста незапослености на преко 25 одсто. Привредни раст смањио се на четвртину нивоа из 2008. године.

Ништа необично да испитивања јавног мњења показују да је већина Грка песимистички расположена.

 --------------------------

Преминуо један учесник штрајка

Атина – Један 65-годишњи учесник штрајка умро је од срчаног удара током демонстрација у Атини, јавио је Франс прес, док Асошијетед прес извештава и о четворо повређених демонстраната у сукобу с полицијом.

Јасмина Павловић-Стаменић

објављено: 19.10.2012.