Nema meseca da nešto nije poskupelo, a i bez toga u Srbiji je sve skuplje nego u regionu.Uporedne cene osnovnih životnih namirnica u domaćim trgovinama i u okruženju pokazuju da je hrana, i pre podizanja PDV-a, bila najskuplja, što potvrđuju i cenovnici.
Uporedni cenovnici životnih namirnica u Srbiji i regionu demantuju zvaničnu statistiku da Srbija ima najniže cene hrane. Litar ulja, kad se nađe, staje od 170 do 200 dinara, što je trenutno najviša cena za tu namirnicu na Balkanu. U Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori ulje se prodaje po ceni oko 159 dinara, a u Hrvatskoj 176 dinara. U cilju stabilizacije tržišta, Vlada je najavila interventnu prodaju preko Republičke direkcije za robne rezerve dodatnih tri miliona litara rafinisanog ulja po maloprodajnoj ceni od oko 142 dinara po litru. Problem je što do tog ulja građani teško dolaze. Uljari tvrde da je nestašica psihološki izazvana pričom o suši i štetama koje je ona nanela, te da nikad nije bilo rečeno da neće biti proizvedeno dovoljno ulja za domaće potrebe. Da bi preduhitrili da se slično dogodi i sa šećerom Vlada Srbije je postigla dogovor sa šećeranama da snize proizvođačke cene na 79 dinara, pa kilogram šećera u radnjama ne bi trebalo da bude skuplji od 95 dinara.
Više je nego jasno da su brojni proizvođači i trgovci pokušali da iskoriste momenat kad je povećan PDV kako bi podigli cene proizvoda, iako kod mnogih od njih stopa poreza nije promenjena. Samostalni sindikat Srbije slaže se da PDV nije razlog ogromnih pokupljenja, ali su, ipak, dali rok Vladi od 15 dana da vrati cene na nivo pre 1. septembra ili će u suprotnom pozvati građane na ulice.Sve ovo vraća ka priči o monopolistima među proizvođačima i trgovcima, zbog čega ni nedavna intervencija uljem iz državnih zaliha ne daje očekivane rezultate. Za uredno snabdevanje potrošača neophodno je obezbediti slobodan ulazak robe na tržište, što podrazumeva i slobodno formiranje cena, navode ekonomisti, dodajući da sve ostalo uništava ekonomiju jedne zemlje.
Stručnjaci procenjuju da su poskupljenja osnovnih životnih namirnica očekivana. Suša je dovela do pada poljoprivrednog roda, a to do viših cena poljoprivredno - prehrambenih proizvoda. Stalna poskupljenja naročito hrane, usloviće dalji pad ionako niske kupovne moći stanovništva, komentarišu ekonomisti. Mnogo više para građani će u narednom periodu izdvajati za kupovinu hrane, što je tendecija u siromašnim zemljama. Zato se šoping turizma na velika vrata vraća u Srbiju. Kupuje se sve od hrane do garderobe. Iz „Lidla“ se, na primer, izlaze sa po četiri velike kese u rukama, zato što su margarin, sirevi, proizvodi od mesa, prašak i oplemenjivač za pranje veša do 30 odsto jeftiniji nego u Srbiji.
Izvesno je da će ove godine inflacija u Srbiji biti dvocifrena, ali ekonomisti ne očekuju zaoštravanje monetarne politike, koje, kako kažu, u ovom trenutku nije poželjno, s obzirom da bi dovelo do poskupljenja kredita. Zato je bitno da Centralna banka zadrži kamatne stope na kredite preduzećima kako bi se pokrenula proizvodnja, jer je najbolji način da se smanji inflacija i podigne standard građana.
Autor Zorica Mijušković
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου