Građanima nezadovoljnim uslovima na letovanju tur-operatori ove godine vratili 2,9 miliona dinara. Žalbe često iz neznanja. Prijave uglavnom neutemeljene, jer malo ko čita program
GOTOVO tri miliona dinara, tačnije 2,9 miliona, vratili su tur-operatori našim turistima koji su bili nezadovoljni uslugom koju su na letovanju dobili. Turističkoj inspekciji stigle su 344 prijave građana koji smatrali da su ih „zakinuli za svoj novac“. Gledano kroz brojke, ovo je mali broj žalbi. Ali valja reći i da je tokom ovogodišnje letnje sezone sedam turističkih agencija izgubilo licencu da organizuje putovanja.
Senku na proteklu turističku sezonu bacila je, inače, propast agencije „Triniti“, zbog čega je upropašćeno egipatsko letovanje našim turistima.
- Ova godina je generalno jedna od najboljih, a da se nije dogodio „Triniti“ bila bi najbolja do sada - kaže Saša Seničić, direktor udruženja turističkih agencija JUTA. - Dobili smo samo 25 prijava, što je najmanje u posledih nekoliko godina! U većini slučajeva agencije su se dogovorile sa putnicima i problem je rešen na obostrano zadovoljstvo. Ipak, specifičnost ove sezone je veliki broj žalbi iz - neznanja. Očigledno je da turisti nemaju naviku da čitaju programe i ugovore o putovanju, a naročito Opšte uslove putovanja. Veliki broj turista podnosio je žalbe koje su bile objektivno neosnovane.
Prva na listi ovih „neobjektivnih žalbi“ odnosi se na, takozvani, „ukraden dan“. Naime, turisti smatraju da im je, ukoliko zbog kasnog čarter-leta stignu tokom večeri ili noći, ukraden dan. U Opštim uslovima je to precizno objašnjeno.
- Hotelski dan se ne obračunava kao kalendarski, koji traje od 00 do 24 časa - objašnjava Seničić.- U hotelsku sobu se ulazi od 16 časova i soba se napušta u 10 časova ujutru. Dakle, svako ko uđe u sobu do 10 časova ujutru - započeo je dan. To nisu izmislile naše agencije, to je međunarodni propis. Žalbe mogu da se odnose samo na propuštenu večeru, ukoliko nisu zatekli hladan obrok u sobi ili nije nadoknađena drugim obrokom.
Druga na listi najbrojnijih žalbi odnosila se na kašnjenje aviona, za šta je kriv avio-prevoznik i to, takođe, piše u Opštim uslovima. Veliki broj žalbi odnosio se na usmena obaveštenja koja su dobijali od šalterskih radnika ili vodiča, a validno je samo ono što piše u programu. Dosta žalbi odnosilo se i na to da fotografije apartmana i hotela u katalogu ne odgovaraju realnosti.
- Istina je da mnogi hoteli daju sliku glavne zgrade, a turiste smeštaju po depandansima - kaže Seničić. - To je uslov za žalbu ukoliko turistima u ugovoru piše da će biti smešteni u glavnoj zgradi. Bilo je, nažalost, i slučajeva u kojima su i naši turisti fabrikovali lažne slike o svom hotelu, kako bi im se vratio novac, pa su turski hotelijeri angažovali notare i sudske tumače.
Najzanimljivije su bile žalbe koje su se odnosile na udaljenost smeštaja od plaže. U brošurama uvek piše okviran broj metara. Turisti su se žalili da apartman nije udaljen oko 100, nego je 120 metara od plaže, pa je JUTA savetovala da pišu minute.
- Kada se na putu do plaže prolazi pored prodavnica i kafića nikom udaljenost nije problem, a kada je između prazan prostor mnogi svoje letovanje upropaste, razvlačeći krojački metar! - zaključuje Seničić.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου