Od 104.500 zaposlenih u zdravstvu, gotovo 30.000 su nemedicinski radnici, a 20.900 - lekari. Sa 28 odsto ovog profila u ukupnom broju zaposlenih, Srbija je daleko od evropskih standarda, prema kojima ovaj kadar čini do 15 odsto ukupno zaposlenih. A, ima i zdravstvenih sistema sa samo osam odsto nemedicinskog kadra.
Prema računici Ministarstva zdravlja, višak je 2.500 nemedicinskih radnika, ali trenutno nema novca da im se ponudi socijalni program za odlazak. Besparica je glavni razlog što, bar zasad, ništa nema ni od zapošljavanja 200 lekara i 400 medicinskih sestara, koje je jesenas najavio ministar Zoran Stanković.
- Prema našem planu kadrova, zdravstvu Srbije trenutno nedostaje oko 400 lekara, 2.600 sestara i 500 zdravstvenih saradnika - kaže za „Novosti“ Dubravka Šaranović Racić, pomoćnik ministra. - Tražili smo od Ministarstva finansija da se određeni broj upražnjenih mesta popuni, ali zbog stanja u budžetu nismo dobili saglasnost. Onosno, RFZO nije dobio dodatna sredstva za zapošljavanje novih ljudi u zdravstvu.
Ipak, odlaskom u penziju ili napuštanjem državne službe i prelaskom u privatni sektor zdravstva, otvorena je mogućnost da se zaposli jedan broj doktora, sestara i saradnika.Dubravka Šaranović Racić kaže da je RFZO ustanovio da je tim prirodnim odlivom iz državnog zdravstva prošle godine otišlo oko 300 ljudi.
NEMA ZAPOSLENjA BEZ ODOBRENjA
ZA višak nemedicinskog kadra, izgleda, nema brzog rešenja, ali Dubravka Šaranović Racić kaže da se broj nemedicinskih radnika polako smanjuje njihovim odlaskom u penziju: - Kada jedan nemedicinski radnik ode u penziju, na njegovo mesto se ne prima drugi. Ustanove ne mogu da zaposle nijednog nemedicinskog radnika bez odobrenja Ministarstva zdravlja, a mi takva odobrenja dajemo samo u izuzetnim slučajevima. Tako smo, recimo, odobrili Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Tiršovoj da zaposli jednog pravnika, jer ustanova ne može da funcioniše bez pravnika.
- Komisija za kadrove je u aprilu dala odobrenje zdravstvenim ustanovama u kojima je manjak kadra bio najizraženiji da zaposle nove ljude - kaže Dubravka Šaranović Racić. - Tako su, recimo, klinički centri dobili odobrenje da zaposle određeni broj specijalista i kliničkih lekara, koji posebno nedostaju urgentnim centrima. Deficitarni su, uglavnom, kardiohirurzi, interventni radiolozi, patolozi. A centrima koji se bave vantelesnom oplodnjom je odobreno i zapošljavanje biologa, kako bi se pojačale ove službe i skratile, pa i ukinule, liste čekanja za postupak vantelesne oplodnje. Posle praznika znaćemo koliko je ljudi otišlo iz zdravstva od početka ove godine do 31. marta, pa će se otvoriti nova mogućnost za zapošljavanje manjeg broja medicinara.
Dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije i anesteziolog u KBC „Bežanijska kosa“,međutim, smatra da lekari i ostali medicinski kadar u zdravstvu ne bi trebalo da ispaštaju zbog toga što država na vreme nije rešavala probleme.
- Činjenica je da nemedicinskog kadra imamo više nego što bi trebalo, a samo država ima instrument da to dovede u red - kaže Cvetić. - S druge strane mi za 10-20 odsto imamo manje lekara u odnosu na broj stanovnika nego zemlje Evropske Unije, i činjenica je da su zbog toga ovde lekari opterećeniji. Po nekom standardu, lekar bi dnevno trebalo da primi 35 pacijenata, a kod nas u domovima zdravlja u jednoj smeni primi i po 50-60. Kada se uzme u obzir i preterano opterećenje raznom evidencijom koju lekar mora da vodi, jasno je da u takvim okolnostima ne može ni da se govori o kvalitetu pružene zdravstvene usluge
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου