Kako je Srbija koristila osam milijardi evra donacija od 2000. godine?

Detalji

 

Datum Kreiranja Sreda, 03 Oktobar 2012 13:11

Autor Gdeinvestirati/Politika

U trenutku kada je državna kasa prazna, a lokalne blagajne ostaju uskraćene za priliv novca od raznih taksi i naknada, nameće se pitanje da li je moguće, umesto kreditnog zaduživanja, donacijama pomoći razvoj preduzetništva, izgraditi put, unaprediti obrazovanje i popuniti još neke rupe u budžetu.

Ognjen Mirić, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije, kaže da se od 2000. godine u našu zemlju slilo oko osam milijardi evra donacija. Najviše je uloženo u saobraćaj (2, 2 milijarde evra), zatim energetiku (1,6 milijardi evra), budžetsku podršku (1,3 milijarde evra), razvoj privrede i malih i srednjih preduzeća (737 miliona evra), lokalnu samoupravu (523 miliona evra), socijalna pitanja (479 miliona evra).

Donacijama je finansirana izgradnja putnog koridora 10, reforma administracije na lokalnom nivou, kao i poslovnog okruženja za privlačenje investicija, rešavanje stambenih pitanja izbeglica.

Mirić naglašava da se pod ovom vrstom pomoći, osim bespovratnih sredstava, podrazumevaju i koncesionalni krediti. To su takozvani meki zajmovi, koje međunarodne finansijske institucije ili zemlje donatori daju pod mnogo povoljnijim uslovim u odnosu na one koje je moguće dobiti na finansijskom tržištu. U ukupnim donacijama oni učestvuju sa oko 47 odsto.

"Kao primer možemo navesti kredit Nemačke banke za rekonstrukciju i razvoj (KfW) za „Rehabilitaciju” sistema daljinskog grejanja – faza četiri, koji predstavlja deo šireg projekta održavanja i popravki sistema daljinskog grejanja u više gradova i opština u Srbiji. Kredit iznosi 45 miliona evra sa fiksnom kamatnom stopom od 2,5 odsto, periodom počeka od četiri godine i rokom otplate od 12 godina. Grant element u ovom slučaju iznosi 39,23 odsto. To praktično znači da bi Republika Srbija kao bespovratnu pomoć dobila 17,6 miliona evra i istovremeno se kod komercijalnih banaka, pod regularnim uslovima otplate, zadužila 27,3 miliona evra", rekao je Mirić.

Donatorska sredstva su, prema njegovim rečima, ipak nedovoljna da namire sve naše potrebe u oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine i obrazovanja. Iz tog razloga zaduživanje je neminovnost.

"Međutim, od izuzetnog je značaja kako i za šta uzimamo kredite. Njih treba koristi za projekte od strateškog značaja sa pozitivnim efektima, koji mogu da podstaknu investicije i nova radna mesta i koji će nam pomoći da ispunimo zahteve usklađivanja našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Isto tako, kreditne aranžmane ne bi trebalo olako sklapati za infrastrukturne projekte koji nemaju spremnu projektno-tehničku dokumentaciju i rešene imovinsko-pravne odnose", rekao je Mirić.

Najveći izazov u narednom periodu, kada je reč o korišćenju donatorske pomoći, biće, kaže Mirić, akreditacija sistema za samostalno upravljanje fondovima EU.

"Praksa je pokazala kako je država kandidat bliža članstvu u EU da se bilateralni donatori postepeno povlače iz te države i teren prepuštaju fondovima EU, koji nakon pristupanja postaju pet do 10 puta veći u odnosu na period pristupanja", ističe Mirić.

Na pitanje šta Srbija da uradi da privuče još državnih donacija dok ne bude imala pristup fondovima EU, Aleksander Grunauer, iz Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, kaže da je ključna bolja organizacija u pripremi tehničke dokumentacije.

"Svi uglavnom imaju ideju na koji projekat bi mogli da potroše donatorski novac. Ali, naš cilj je da, na primer, u konkretnoj opštini i nešto promenimo na bolje, da projekat i posle završetka saradnje bude održiv. Zato često tražimo da se sve to planski uradi, pa to nekad i potraje. Verujem da bi se donatorski projekti brže realizovali kada bi podnosioci zahteva bili veštiji u pisanju projekata", rekao je rukovodilac GIZ-ovog projekta „Lokalnog ekonomskog razvoja u regionu Dunava”.