Од предузећа у реструктурисању и великих компанија, које су у надлежности Агенције за приватизацију и судова, четири државне банке узалуд потражују око 2,3 милијарде евра
Многи су кивни на стечајне управнике, а наљутили су и министра финансија и привреде Млађана Динкића. Јер, како је недавно изјавио: „Имају високе хонораре, а стечајни поступци иду катастрофално споро”. Поручио им је да ће бити први којима ће порезници закуцати на врата да им унакрсно провере приходе и имовину. Динкић је прецизирао да је мислио на стечајеве четири велике банке, Инвестбанке, Беобанке, Југобанке и Београдске банке, који трају од 2002. године „зато што судови новац споро додељују повериоцима”. Због тога 23,5 милијарди динара којима располаже Агенција за осигурање депозита и 40 милијарди динара Агенције за приватизацију, која такође спроводи стечајеве друштвених фирми, никако да стигну до државне касе, рекао је Динкић.
Упитани колико је до сада уплаћено у државни буџет по основу овог поступка, у Агенцији за осигурање депозита (АОП), која га води, нашем листу је речено да је, као поверилац првог исплатног реда, Република Србија исплаћена у потпуности. Четири велике банке у стечају држави су исплатиле око 189 милиона евра као највећем повериоцу по основу старе девизне штедње и 1,4 милијарде динара по основу платног промета грађана и штедње грађана.
На дан отварања стечаја, укупна потраживања четири банке у стечају од око 2.300 дужника износила су 9,5 милијарди евра. Већи број дужника је приватизован, а ове банке су се намиривале из приватизационе цене. Од фирми у стечају банке су наплаћивале своја потраживања у поступку стечаја. Инвестбанка, Беобанка, Југобанка, и Београдска банка, до краја 2010. године по овом основу наплатиле су 21,7 милијарди динара, односно 3,8 одсто од укупног потраживања, кажу у АОП-у.
Има ли краја стечају четири велике државне банке?
Окончање тог поступка не зависи од агенције као стечајног управника, изјавио је пре две године директор АОП-а Милорад Џамбић и саопштио да би могао да потраје „још толико”. Према његовим речима, све што је зависило од те агенције као стечајног управника она је и урадила. Пред надлежним трговинским судовима испитано је 13.688 пријава. Повериоцима су призната као основана потраживања око 600 милиона евра, оспорено је око 4,8 милијарди евра, а тада су се још водила 122 судска поступка за потраживања већа од 800 милиона евра.
Судећи по подацима које је „Политика” јуче добила од АОП-а, у међувремену се није далеко одмакло, јер је ова прича вишеструко замршена. Наиме, највећи поверилац Беобанке и Инвестбанке је Београдска банка, која у укупним потраживањима Беобанке учествује са више од 50 одсто, а у укупним потраживањима Инвестбанке са више од 76 одсто.
– Стечајни поступци Београдске банке и Југобанке су изузетно комплексни, с обзиром на то да су оне пословале преко агенције у Њујорку, а Београдска банка и преко пословне јединице на Кипру – одговорено је за „Политику” из Агенције за осигурање депозита (АОП) која води овај поступак. – Истовремено, Београдска банка пословала је и преко мешовитих банака у иностранству, од којих су „Англо-југослав бенк” и „Банк Фарнко-југослав” у поступку ликвидације, који се воде по домицилним прописима њихових седишта. Прво мора да се заврши стечај Инвестбанке и Беобанке, а након тога Југобанке и Београдске банке.
– Међутим, завршетак стечаја Беобанке и Инвестбанке зависи и од наплате дугова предузећа у реструктурисању и стечају, која су у надлежности Агенције за приватизацију и судова – објашњавају даље у у агенцији. – Због немогућности наплате својих потраживања од дужника који нису у поступку приватизације или стечаја, банке су морале да их траже судским путем. Реч је о судским поступцима велике вредности, који веома дуго трају.
Поред тога, по пријављеним, а оспореним потраживањима поверилаца, воде се судски спорови по тужбама за утврђење који су такође велике вредности и који дуго трају, јер повериоци имају право и на редовне и на ванредне правне лекове.
За предуго трајање стечаја ове четири банке најодговорнија је извршна власт, али је било и много лутања, редослед потеза у стечају ових банака био је погрешан, сматра др Милана Р. Ковачевића, консултант за страна улагања.
– Држава је почетком 2002. одлучила да прогласи стечај ових банака, које су имале и велику имовину, а потом је од поверилаца Париског и Лондонског клуба добила отпис две трећине њихових потраживања по одобреним кредитима. – Анализе биланса четири банке показале су да већи део њихових дугова чине управо обавезе према државама и банкама повериоцима Париског и Лондонско клуба. Било би паметније да се, пре одлуке о стечају, сачекао исход преговора о њиховом дугу према страним повериоцима.
Др Јован Родић, економиста, некада привредник и овлашћени ревизор, тврди да бивше државне банке узалуд чекају да наплате оно што потражују.Завршетак стечаја Беобанке и Инвестбанке зависи и од наплате дугова од предузећа у реструктурисању и великих компанија, које су у надлежности Агенције за приватизацију и судова. По том основу четири велике банке потражују од 853 предузећа око 2,3 милијарде евра. Родић тврди да су њихови дужници голи „а голог не можете свући”.
– Отписани део кредита Париског и Лондонског клуба, за који је гарант била држава, није отписан крајњим корисницима, што није у складу са облигационим правом. Зато сам предложио надлежнима да се испита могућност отписа тог дела кредита бар предузећима која су од националног интереса, што би знатно помогло њиховом финансијском санирању.
Милан Р. Ковачевић, међутим, указује да је таква могућност већ одбијена.
– Покренуо сам такву иницијативу, али је Уставни суд одбио – каже Ковачевић. – Уставни суд је закључио да је држава одлучила да не одустане од потраживања од домаћих банака отписаног дела страног дуга. Онда су банке некима наплаћивале све, а другима смањивале обавезе за трећину.
----------------------------------------------
У току 2.739 стечајева
Усавршавање стечајног поступка како би се убрзало намиривање поверилаца, у Србији траје више од деценије. Промењена су два закона, а важећи је на снази од почетка 2010. године.
Према подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника (АЛСУ), на дан 1. октобра 2012. године пред Привредним судовима водило се укупно 2.739 стечајева, а до 2010. било их је 696. До 2004. стечај је у просеку трајао око шест година, а 1. октобра ове године просек трајања свих стечајева, укључујући и поступке који се воде по старим и новим прописима, био је једна година, девет месеци и 15 дана. Стечајеви вођени по закону из 2004. трајали су у просеку три године, четири месеца и 15 дана.
– Од примене садашњег закона почетком 2010. године степен намирења поверилаца, са затечених 26 одсто, повећан је на 30 процената – каже Синиша Кукић, директор АЛСУ. Али, тај проценат мора бити знатно већи. – Тешка су времена, продаја имовине не иде лако, а истовремено расте незапосленост. Због тога треба инсистирати на оживљавању предузећа, мада о томе одлучују повериоци уз одобрење суда. Тренутно се спроводи 88 поступака реорганизације.
објављено: 07.10.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου