U intervjuu za Financial Times ruski ministar za energetiku, Aleksandar Novak, najavio je zakonske izmene koje bi stranim kompanijama omogućilo dobijanje licence za eksploataciju u području arktičke Rusije.
Po mišljenju analitičara, ukoliko ruska vlada zaista pristane na to, interesovanje zapadnog biznisa za rusko podvodno kopno će značajno porasti.
Sad je kompanijama s inostranim kapitalom dozvoljeno da učestvuju u eksploataciji podvodnog kopna samo u svojstvu manjinskih partnera Gasproma i Rosnefta. Osim toga, licencu za rad dobijaju isključivo ruski državni holdinzi. Strani partneri nemaju pravo da je dobiju. Neki stručnjaci konstatuju da dok se inicijativa ruskog Ministarstva energije nalazi u fazi razmatranja i do liberalizacije uslova vlasti neće brzo doći. tako smatra rukovodilac analitičke uprave ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksandar Pasečnik.
Sumnjam u to da će brzo biti doneta odluka u vezi s nerezidentima. Odnosno, polazište je jasno – liberalizacija. Ali, istaći ću da kod nas nijedna domaća privatna kompanija nije dobila pravo pristupa projektima na podvodnom kopnu. I opet su uslovi strogi. Sad, na primer, strance uzimamo za neke velike projekte nafta i gasa s uslovima 33% - oni će imati udeo u projektu.
Do sada su se na rad na Arktiku u formatu mešovitog preduzeća s ruskim holdinzima odlučili američki ExxonMobil, italijanski Eni i norveški Statoil. Svaki od njih je dobio najviše trećinu akcionarskog kapitala u različitim nalazištima na podvodnom kopnu. Liberalizacija propisa će po mišljenju stručnjaka navesti i druge velike međunarodne kompanije da učestvuju na Arktiku. To će, sa svoje strane, stimulisati geološka istraživanja u zonama kopna pod vodom. Osim toga, na dobitku će biti i ruske kompanije, ističe nezavisni stručnjak Dmitrij Ljutjagin.
Strane kompanije se neće samostalno ili same baviti eksploatacijom sirovina u nalazištima, ukoliko im to na kraju bude dozvoljeno, i operacije će obavljati zajedno s ruskim kompanijama. I za ruske kompanije ovo predstavlja dobru mogućnost da preuzme iskustvo – i u upravljanju, i tehničko – u pogledu osvajanja teško pristupačnih resursa na podvodnom kopnu.
Po proceni ruske vlade vađenje nafte na arktičkom podvodnom kopnu će se do 2030. godine povećati do 66 miliona tona, a vađenje gasa treba da dostigne 230 milijardi kubnih metara. Zbog toga Rusija planira da u narednih 8 godina privuče 1 trilion dolara za ruski kompleks goriva i energije. I inicijativa Ministarstva za energetiku za liberalizaciju učestvovanja u radu na podvodnom kopnu u potpunosti odgovara ovom planu
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου