Σάββατο, 27 Αυγούστου 2016

INTERVJU, OSTROŠKI MONAH ARSENIJE: Ljubavi nema, ludnice su pune, zatvori prebukirani, deca su nam drogirani zombiji, al možemo mi i gore…

INTERVJU, OSTROŠKI MONAH ARSENIJE: Ljubavi nema, ludnice su pune, zatvori prebukirani, deca su nam drogirani zombiji, al možemo mi i gore…: Ne prođe ni 24 sata bez stimulansa, od kofeina i nikotina, preko alkohola, do droge i seksa. Moji preživeli prijatelji mi pričaju da je u Njujorku blam da kažeš da nisi imao bar jednu gej vezu. Neka si hetero, ali moraš da imaš i neku gej avanturu da bi te smatrali “civilizovanim”.

Παρασκευή, 26 Αυγούστου 2016

Њујорк тајмс: Да ли је Београд следећи Берлин?


Описујући београдске фасаде, Њујорк тајмс је посебно истакао мурал Владимира Величковића као и цртеж Драгана Станачева, који, како наводе, „изазива вртоглавицу”.
петак, 26.08.2016. у 16:01
Београд (Фото Д. Јевремовић)
ЊУЈОРК – Сиви камени град испресецан трамвајским шинама, неуништивог шарма, Београд изгледа као рођак Берлина из Источне Европе, пише Њујорк тајмс у рубрици о путовањима.
У тексту под насловом „36 сати у Београду” арфитектура центра Београда је описана кроз „богате фасаде из 19 и 20, потом велике зграде које представљају каталог архитектонских стилова од неокласицизма, неоренесансе и романтизма па до футуристичког дизајна нових објеката”.
Описујући београдске фасаде, Њујорк тајмс је посебно истакао мурал Владимира Величковића као и цртеж Драгана Станачева, који, како наводе, „изазива вртоглавицу”.
Њујорк тајмс је део текста посветио историјским деловима града, тврђавама и парковима, кроз који је описао ужи центар Београда до погледа на „ушће Саве у Дунав, где почњу београдске ноћи”.
Историја града је делом описана кроз називе улица, попут улице Џорџа Вашингтона, преко музеја посвећених комунистичком периоду, до описа атмосфере „на калдрми Скадарске улице”.
У уводном делу описан је „епски ноћни живот, „развијена култура испијања кафа” и „сокаче намењено талентованим београдским дизајнерима”.
„Београдска област Савамала под Бранковим мостом привлачи уметничким галеријама, њу вејв берберницама и Миксер хаусом - индустријским простором који су заузели српски дизајнери”, наводи лист и додаје да је посебна пажња дата домаћим модним креаторима додељивањем простора у Чумићевом сокачету.
Након ових описа амерички лист се пита: „да ли је Београд будући Берлин”.
Истичу се и ниске цене у Београду, пре свега хране, а потом иде прича о Кнез Михаиловој улице, где „туристи могу да купе све од књига, гардеробе, сувенира до рукотворина и новина”.
Београдски ресторани су похваљени због квалитета, обима порција и цена, али пре свега због укуса.
„Баке би биле поносне на београдске лидере балканске традиционалне кухиње, који кувају стара јела са вештином и састојцима 21. века”, пише Њујорк тајмс, преноси Танјуг.
Кроз текст су набрајане цене и називи локалних брендова гардеробе, пива, ресторана, музеја, вина па до констатације да се из светских метропола директно лети до београдског аеродрома

Τετάρτη, 24 Αυγούστου 2016

U školskim klupama Meksikanci, Islanđani, Tajlanđani...


Dvadesetak srednjoškolaca sa četiri kontinenta u petak dolazi u Srbiju, gde će kao učesnici programa interkulturalne razmene provesti narednu školsku godinu.
Foto: M. Jošida / RAS Srbija
Dvanaest devojaka i devet mladića uzrasta od 16 do 18 godina u Srbiju dolaze sa željom da upoznaju naš način života, kulturu i običaje, nauče jezik, steknu nove prijatelje, ali i da nama približe kulturu zemelja iz kojih dolaze.
Umesto u Belgiji, Brazilu, Meksiku, SAD-u, Španiji, Turskoj, Islandu i Tajlandu, odakle dolaze, školsku godinu započeće u klupama lokalnih škola u Aranđelovcu, Beogradu, Velikom Gradištu, Ivanjici, Vrbasu, Čačku...
Po dolasku u Srbiju, učenici će provesti dva dana na pripremnom seminaru u Beogradu, a u nedelju će po njih doći porodice koje će im biti domaćini. Sve njih tokom godine očekuje veliki broj aktivnosti koje organizuju članovi - volonteri Interkulture.
Ovaj program razmene realizuje Interkultura, u saradnji sa AFS Interkulturalni programi i Evropskom federacijom za interkultualno učenje, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Interkulturu su 2008. godine osnovali ljudi koji su i sami učestvovali u AFS programima razmene, a od tada je na godišnje i tromesečne programe razmene iz Srbije otišlo 48 učenika, dok je u njoj boravilo 35 stranih učenika

Tamo daleko:Mια σερβική μουσική ιστορία με ελληνικό άρωμα







 Tamo daleko,εκεί μακρυά....Με αυτό τον στοίχο ξεκινάει το ομώνυμο σερβικό παραδοσιακό και πατριωτικό τραγούδι.Μέσα σε αυτό εξιστορείται ο 'αλβανικός γολγοθάς',η πορεία των ηττημένων σερβικών στρατιωτικών δυνάμεων απο τις δυνάμεις των Κεντρικών Αυτοκρατοριών(Γερμανία,Αυστροουγγαρία και Βουλγαρία),δια μέσου της Αλβανίας στην Κέρκυρα το 1915,μετά απο ένα χρόνο ηρωικής αντίστασης απέναντι σε υπέρτερες αριθμητικά δυνάμεις.
Η πορεία του σερβικού στρατού μέτα απο λυσσαλέα καταδίωξη αλλά και λόγω των ακραίων χειμερινών καιρικών φαινομένων,αποτελεί μέχρι και σήμερα τραγική αλλά ταυτόχρονα και ηρωική στιγμή για τους Σέρβους.Οι κακουχίες,η κακή διατροφή,τα κακοτράχαλα σημεία,καθώς και οι επιθέσεις Αλβανών ανταρτών εναντίον του σερβικού στρατού,είχαν σαν αποτελέσμα απο τους 180.000 (στρατιώτες,πολιτικοί,κρατικοί υπάλληλοι και πολίτες) που ξεκίνησαν,να φτάσουν ζωντανοί οι 110.000.Απο το Δυρράχιο και την Σκόδρα της Αλβανίας κάποιοι απο αυτούς πέρασαν στην Ιταλία,ενώ το μεγαλύτερο μέρος τους αποφασίστηκε να μεταφερθεί και να εγκατασταθεί στην Κέρκυρα.Το νησί της Κέρκυρας ανακοινώθηκε στους εξαθλιωμένους Σέρβους πως θα είναι ο τερματικός σταθμός της μεγάλης πορείας τους.Φτάνοντας σε αυτό πολλοί πέθαναν απο τις κακουχίες και απο την έλειψη διαθέσιμων υποδομών για στέγαση και περίθαλψη.Συγκεκριμένα στο μικρό νησάκι της Βίδου μεταφέρθηκαν οι βαριά τραυματίες και οι άρρωστοι.Περίπου 5.400 απο αυτούς πέθαναν και ετάφησαν στη θάλασσα λόγω έλειψης χώρου αλλά και απο φόβο μολύνσεων.


https://www.youtube.com/watch?v=7l_vhQiIOL0




Ο αριθμός όμως των νεκρών είναι μικρός σε σχέση με τον αριθμό αυτών που τελικά κάτω απο αντίξοες συνθήκες φιλοξενήθηκαν,επιβίωσαν και τελικά μπόρεσαν να ανασυγκροτηθούν.Για τον λόγο αυτό οι Σέρβοι ονόμασαν την Κέρκυρα 'ostrvo spasa' που 'σημαίνει νησί της σωτηρίας'.Ο αριθμός των Σέρβων αυξήθηκε απο μετέπειτα αφίξεις νέων κυμάτων και έφτασε συνολικά τους 151.828.Γρήγορα οι Σέρβοι μετά τις δυσκολίες του πρώτου καιρού κατάφεραν και ανασυγκροτήθηκαν.Εγκατέστησαν εκεί την Κυβέρνηση τους,ανοίξαν πολλά τυπογραφία και καφενεία,ιδρύσαν πολιτιστικούς συλλόγους,ενώ δεν υπήρξαν λίγες οι φορές που βρήκαν την αγάπη της ζωής τους,στο πρόσωπο μιας Κερκυραίας.Μεταξύ 1916-1918 που παρέμειναν οι Σέρβοι στο νησί,έγιναν πολλοί μικτοί γάμοι μεταξύ των δύο Εθνών.Για την ιστορία η πρώτη διακήρυξη του Κράτους της Γιουγκοσλαβίας,έγινε απο την σερβική κυβέρνηση στην Κέρκυρα!

Κατά την διάρκεια των κακουχιών των Σέρβων στην Κέρκυρα,ένας άγνωστος μέχρι σήμερα Σέρβος στρατιωτικός έγραψε ένα τραγούδι που εξιστορούσε τις δυσκολίες,τον πόνο αλλά και την περηφάνεια των Σέρβων κατά την διάρκεια της μεγάλης πορείας τους πρός το νησί.Το τραγούδι αυτό το ονόμασε 'Εκεί μακρυά' και το παραθέτω παρακάτω στη Σερβική και στην Ελληνική γλώσσα.



Πρωτότυπο στη Σέρβικη γλώσσα:

Tamo daleko, daleko od mora,

Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo je selo moje, tamo je Srbija.
Tamo daleko, gde cveta limun žut,
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.
Tamo daleko gde cveta beli krin,
Tamo su živote dali zajedno otac i sin.
Tamo su živote dali zajedno otac i sin.
Tamo gde tiha putuje Morava,
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.
Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.
Tamo gde Timok, pozdravlja Veljkov grad,
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.
Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.
Bez otadžbine, na Krfu živeh ja,
ali sam ponosno klic'o, Živela Srbija!
ali sam ponosno klic'o, Živela Srbija!

Μετάφραση στα Ελληνικά:

Εκεί μακριά, πέρα από τη θάλασσα,
υπάρχει το χωριό μου, υπάρχει η Σερβία.
Υπάρχει το χωριό μου, υπάρχει η Σερβία.
Εκεί μακριά όπου ανθίζουν τα κίτρινα λεμόνια,
υπήρχε μόνο η πορεία του Σερβικού στρατού.
Υπήρχε μόνο η πορεία του Σερβικού στρατού.
Εκεί μακριά όπου ανθίζουν τα κίτρινα κρίνα,
εκεί μαζί, πατέρας και γιος έδωσαν τη ζωή τους.
Εκεί μαζί, πατέρας και γιος έδωσαν τη ζωή τους
Εκεί, όπου ταξιδεύει σιωπηλός ο Μοράβας,
εκεί άφησα το εικόνισμα και την οικογενειακή μας σλάβα.
Εκεί άφησα το εικόνισμα και την οικογενειακή μας σλάβα.
Εκεί όπου ο Τίμοκ χαιρετά την πόλη του Βέλικο,
εκεί έκαψαν την εκκλησία μου όπου στεφανώθηκα νέος.
Εκεί έκαψαν την εκκλησία μου όπου στεφανώθηκα νέος.
Από την πατρίδα μου μακριά, ζω στην Κέρκυρα,
αλλά περήφανα φωνάζω: Ζήτω η Σερβία!
αλλά περήφανα φωνάζω: Ζήτω η Σερβία!



Το τραγούδι αυτό αποτελεί ιερό τραγούδι για τους Σέρβους ενώ θα μπορούσαμε να πούμε πως αποτελεί και τον άτυπο ύμνο της Ελληνοσερβικής φιλίας.Μέσα απο αυτή την τραγωδία,οι δύο λαοί ήρθαν πολύ κοντά,κάτι που άφησε παρακαταθήκες οι οποίες διατηρούν μέχρι και σήμερα την στενία φιλία και το δέσιμο με τον γειτονικό και ομόδοξο λαό.Δεν είναι τυχαίο άλλωστε που ο μεγάλος τραγουδοποιός Κώστας Κάραλης,σε επίσκεψη του στη Σερβική Δημοκρατία της Βοσνιάς για να εμψυχώσει τους Σέρβους και τους Έλληνες Εθελοντές που πολεμούσαν στο πλευρό τους,τραγούδησε το Tamo Daleko.Για κάποιον ανεξήγητο και παράλογο λόγο,στην Γιουγκοσλαβία του Τίτο,το τραγούδι αυτό απαγορεύτηκε ως 'σωβινιστικό'.




https://www.youtube.com/watch?v=vFwBNHMhCew

Απο το 16:38 το Tamo Daleko και η εκτέλεση του  απο τον Κώστα Κάραλη στην επίσκεψη του στη Σερβική Δημοκρατία της Βοσνίας.Διακρίνονται στο τραπέζι και οι Έλληνες εθελοντές

Ευχαριστίες στο blog :  http://maninhighcastleblog.blogspot.gr/

Παρασκευή, 19 Αυγούστου 2016

Edi Rama to visit Serbia, promote his book in Belgrade

Edi Rama to visit Serbia, promote his book in Belgrade

The Albanian prime minister will visit Serbia, among other things to promote his book - Kurban (Sacrificial Lamb) and an exhibition of drawings, but also the highway to Durres
Snezana Congradin Source: Danas.rs
(N1 via Danas)
(N1 via Danas)
Rama will depart from Belgrade to Nis on October 14, where a meeting of Albanian and Serbian entrepreneurs will be organized, while the promotion of the project of constructing the Nis-Durres highway, where Kosovo officials should also take part, is possible

Prime Minister of Albania Edi Rama will visit Belgrade on October 13, when he will promote his book "(Kurban) – Sacrificial Lamb", Serbian edition, Danas reports. Rama will take part on Belgrade Security Forum that will be held from October 12-14, in Belgrade.

As we were informed, Albanian Prime Minister will depart for Nis on October 14, where he will attend the meeting of the entrepreneurs of Albania and Serbia.
According to still unconfirmed information, joint project pertaining to high way Nis-Durres should be promoted, that will afterwards be submitted to Brussels.

As we were told by our sources in Tirana, the highway will be surely constructed, although European Union still doesn’t have concrete proposals, i.e. response to the question how much funds will be approved and in what payment dynamics.

Possible "historic" visit

This event should be attended by some of Kosovo officials, and it is speculated that this could be the President of Kosovo Hashim Thaci. This would be, it goes without saying, a historic visit of Hashim Thaci to Serbia.

During the visit of Josef Biden, Vice President of USA, Prime Minister of Serbia had said that he informed vice president Biden that for a month or so, Edi Rama will visit Serbia, as well as that "we will host some of Albanian representatives from Kosovo and Metohija, that we will host many people on business forums, on the meetings".

"That is why we want to develop our country, to provide the growth of our economy, in the same time preserving our national and state interests", Vucic stated.

Security Forum's guest

"The book Kurban will be printed prior to Edi Rama’s visit to Belgrade Security Forum on October 13. It will be promoted then, also, as well as the next day, in Nis, on the meeting of entrepreneurs of Albania and Serbia. Maybe we could on this occasion make a mini-exhibition of Edi Rama’s drawings. Moreover, prior to Belgrade Book Fair, we will publish the book "Palace of Dreams“ of Ismail Kadare, who marks 80th anniversary this year. We plan to publish several other books of this author in Serbian," Veran Matic, director of publishing house Samizdat B92 that will publish those titles stated for Danas.

Political advisor of Edi Rama, writer and publicist Shkelzen Maliqi speaks for Danas govori about the book of Albanian Prime Minister, that will be promoted in Belgrade and Nis.

"The book Kurban (Sacrificial Lamb) was published in 2011, after Rama had lost elections for Tirana Mayor. The result was very tight. In the first count, Rama was ahead of his opponent for only nine votes (out of around half a million of voters), and then Democratic Party submitted complaint and asked for 1.000 invalid ballots to be counted too, that was placed in the wrong boxes (elections for MPs were held simultaneously). Counting took place for several weeks as Election Commission discussed every single previously announced "invalid" ballot and as democrats got majority in the commission, they had managed to "change“ the result. Basha, Rama’s opponent won the elections by beating Rama for some 70 votes. During the summer after he lost both local and general elections pretty tight (or thanks to manipulating activities), Rama had decided to write programming testimony on the conflict situation in Albania, which is very personal, confronting his vision of democratic transformation and modernization of Tirana and Albania with the authoritarian one of Sali Berisha," Maliqi depicts the content of the book for our newspaper.

Books and tolerance

He points out that it is "very unusual book, the analysis of state and perspective, written with somewhat baroque style, with lots of metaphors and humor".

"When it comes to Kadare, Samizdat had made arrangements to publish a selection of four or five books that I had proposed that could be interesting to the broader audience. The first is 'Palace of Dreams', that I had translated into Serbian and published in Sarajevo some 25 years ago, and now it will appear in a new advanced version. We also prepare the collection of stories, followed by two or three novels, that will be published successively in the course of the next two years," Shkelzen Maliqi underlines for Danas.

Just as a reminder, Edi Rama had visited Belgrade in autumn 2014, which was the first time that high Albanian official comes to Serbia, after 70 years. Although it was followed by the incidents on the football match between Serbia and Albania, when Serbian hooligans roared - Kill, slaughter, so that Shqipetar doesn’t exist – dron was launched on the stadium carrying the flag of "Greater Albania", this event was still regarded as historically significant for the relations of both states. Reconciliation process and the process of normalization of relations between Serbia and Albania plays special role in the current dialogue between Belgrade and Pristina, as it is followed by the programs of economic cooperation and establishing youth office, which ultimate result should be elimination of prejudices and intolerance among those two nations.

Necessary inter-state agreements in the field of culture

"Prior to Belgrade Book Fair, we will publish first volume of the book 'Serbs and Albanians through the Centuries', written by Petrit Imami, both in Serbian and Albanian, while till the end of this year, the second volume of the same book on some 1200 pags will appear, which represents most complete Serbian-Albanian relations since their beginning," Veran Matic points out for Danas. He announced that Samizdat finishes the preparations for publishing new title of Veton Surroi - Ambassador and other heretical essays – which is practically the sequel of the book “Serpent’s legs“.

"I believe that cultural cooperation between Albania, Serbia and Kosovo is of utmost importance, as much as political or economic. Ethnical distance between the Serbs and Albanians is very deep and it would be rather naive to try to bridge it only through politics or economy. For tolerant relations, it is necessary to learn more about the opposite nation and to accept specific traits of every nation, respectively. That is why it is necessary to make inter-state agreements in the field of culture and scientific-educational cooperation with the precise perennial agenda, so that those could be integrated into the budgets of our states, and so that the cooperation does not depend only on the enthusiasm of individuals or happen occasionally," Veran Matic concluded for our paper.

Beogradski univerzitet među 300 najboljih


Na Šangajskoj listi najboljih svetskih univerziteta 2015. rangiran između 301. i 400. mesta, a 2016. između 201. i 300.
Univerzitet u Beogradu zadržao je svoju poziciju na Šangajskoj listi za 2015. godinu (The 2015 Academic Ranking of World Universities) i nalazi se među 400 najboljih svetskih univerziteta, pošto je rangiran između 301. i 400. mesta.
Podsećamo da se Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi prvi put našao 2012. godine, kada je svrstan u grupu univerziteta koji zauzimaju između 401. i 500. mesta. Od 2013. godine popravio je rang i našao se u grupi univerziteta koji zauzimaju pozicije između 301. i 400. mesta.
Šangajska lista koju svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja jedna je od najuticajnijih lista koja rangira najbolje univerzitete u svetu. Kriterijumi koji se uzimaju u obzir između ostalog su broj dobitnika Nobelovih nagrada i Fildsovih medalja koji su pohađali univerzitet ili rade na univerzitetu, broj i kvalitet naučnih radova.
Ovaj uspeh Univerziteta u Beogradu ostvario je ogromnim zalaganjem naučnika sa fakulteta i instituta u sastavu Univerziteta u Beogradu, koji su dali izuzetno značajan doprinos i pored nedovoljnih sredstava uloženih u visoko obrazovanje i nauku. Pozicioniranje na ovoj listi koja obuhvata svega dva odsto svetskih univerziteta, dokaz je kvaliteta i konkurentnosti Univerziteta u Beogradu. Treba istaći da deset zemalja Evropske unije nema svoje univerzitete na listi od 500 najboljih, a da od su od zemalja južne i istočne Evrope znatno bolji plasman od Univerziteta u Beogradu imaju samo Lomonosov univerzitet u Moskvi i Karlov univerzitet u Pragu.
Univerzitet u Beogradu među 400 najboljih svetskih univerziteta, Sajt Beogradskog univeziteta

Σερβικό δημοσίευμα: «Το Μαυροβούνιο αποδέχεται μια Μεγάλη Αλβανία;»




Αύγουστος 19, 2016.
«Ενώ ο πρωθυπουργός Μίλο Τζουκάνοβιτς, ο ‘πατέρας του έθνους του Μαυροβουνίου’ κατάφερε να πραγματοποιήσει τα όνειρα του ΝΑΤΟ, μια αιτία για να λογομαχήσει με τους Ρώσους, στην Ποντγκόριτσα  ετοιμάζονται μια σειρά εκδηλώσεις που έχουν ως στόχο να προωθήσουν τη δημιουργία ενός νέου κράτους στα Βαλκάνια», γράφει το σερβικό δημοσίευμα και συνεχίζει:

Και όχι μόνον αυτό, αλλά αυτό που πραγματικά δεν επιθυμούσε- τη «Μεγάλη Αλβανία»!
Έτσι το Μαυροβούνιο σε λιγότερο από δύο μήνες είναι η δεύτερη φορά που δέχεται επίθεση από Αλβανούς εξτρεμιστές. Αλλά οι αρχές στην Ποντγκόριτσα δεν φαίνεται να ανησυχούν και πάρα πολύ.
Συγκεκριμένα, όπως δημοσιεύουν τα μέσα ενημέρωσης του Μαυροβουνίου, ο Ταχίρ Βέλιγιου, Αλβανός πολιτικός, ένας από τους μεγαλύτερους υποστηρικτές της ιδέας της «Μεγάλης Αλβανίας» φθάνει στην Τούζι, κοντά στην Ποντγκόριτσα. Η άφιξή του έχει ανακοινωθεί από τον ίδιο και στις 20 Αυγούστου θα παραστεί σε μια συνεδρία για να προωθήσει τη δέσμευσή του για τη δημιουργία ενός μεγάλου κράτους στα Βαλκάνια. Σε αυτό δεν υπάρχει καμία αντίδραση από το Μαυροβούνιο, μόνο σιωπά.

Το μόνο που έκανε το υπουργείο Εσωτερικών του Μαυροβουνίου – συνεχίζει το σερβικό δημοσίευμα- είναι  να εκδώσει μια ανακοίνωση στην οποία αναφέρεται ότι «πληρούνται οι νομικές απαιτήσεις για την είσοδο στο Μαυροβούνιο». Ποιες είναι αυτές οι προϋποθέσεις: σύμφωνα με το νόμο περί αλλοδαπών μπορεί να απαγορευθεί η είσοδος εάν αποδειχθεί ότι υπάρχουν «λόγοι εθνικής ασφάλειας και δημόσιας τάξης».

Μήπως οι αρχές του Μαυροβουνίου, πιστεύουν ότι η δημιουργία μιας «Μεγάλης Αλβανίας» δεν αποτελεί κίνδυνο για το Μαυροβούνιο; Παρότι για αυτό το νέο «κράτος» αποσπώνται και εδάφη του Μαυροβουνίου…

Ή μήπως δεν λαμβάνεται σοβαρά η υπόθεση; Εάν δεν σήμαινε τίποτε αυτή η επίσκεψη του Αλβανού, τότε αυτός γιατί χαρακτηρίζεται «Persona non grata» στη Σερβία και στην Ελλάδα για τις απόψεις του;
Μόλις πριν από δύο εβδομάδες ο Βέλιγιου πήγε στα Σκόπια και στις συναντήσεις που είχε περιέγραψε τις ιδέες του ως «φυσική ενοποίηση όλων των αλβανικών εδαφών σε ένα εθνικό αλβανικό κράτος, την ‘ενωμένη Αλβανία’. Τώρα είναι η σειρά του Μαυροβουνίου.

Και το δημοσίευμα (vesti online) σημειώνει εν κατακλείδι: Μήπως ο Μίλο Τζουκάνοβιτς πιστεύει ότι για σταθερά Βαλκάνια πρέπει να δημιουργηθεί μια ‘Μεγάλη Αλβανία’;

Τετάρτη, 17 Αυγούστου 2016

Lavrov: Partnerstvo sa Srbijom u interesu oba naroda


Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov je poručio da se "strateško partnerstvo Rusije i Srbije dosledno razvija, što u potpunoj meri odgovara interesima naših zemalja i naroda"


Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov je poručio da se "strateško partnerstvo Rusije i Srbije dosledno razvija, što u potpunoj meri odgovara interesima naših zemalja i naroda".
Šef ruske diplomatije je u čestitki Ivici Dačiću, povodom njegovog reizbora za ministra spoljnih poslova Srbije, naveo da je "uveren da produbljavanje bilateralne saradnje po svim osnovnim smerovima, realizacija zajedničkih projekata od uzajamne koristi, jačaju temelj rusko-srpskih odnosa".
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je saopštilo da je čestitku Lavrova danas Dačiću uručio ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin.
U saopštenju se dodaje da su Dačić i Čepurin razgovarali o realizaciji poseta i drugim planiranim aktivnostima ove godine.

«Ο Σόρος στη Σερβία δαπάνησε εκατομμύρια για να την καταστήσει ‘αμερικανική μαριονέτα’»




Σερβικό δημοσίευμα αναφέρεται στις 'δραστηριότητες' των 'ιδρυμάτων' του Σόρος και στα άτομα που έχουν χρηματοδοτηθεί για την προώθηση της αμερικανικής πολιτικής
Αύγουστος 17, 2016.
Δημοσιεύματα στη Σερβία, αλλά και σε άλλα βαλκανικά κράτη, έχουν προβεί σε αναφορές για τα χρήματα που διέθεσε ο πολυεκατομμυριούχος Τζορτζ Σόρος, σε χώρες που επεδίωξε να δημιουργήσει χάος, σύμφωνα με έγγραφα που διέρρευσαν πρόσφατα για τις δραστηριότητές του.

Τα περισσότερα χρήματα που καταβλήθηκαν κατά το 2013 και 2014 στη Σερβία ήταν λόγω της ανάληψης της εξουσίας από τον Αλεξαντάρ Βούτσιτς, που θεωρήθηκε επικίνδυνος για την αμερικανική πολιτική στα Βαλκάνια.
Ο Σόρος άρχισε κατά τα έτη αυτά να χρηματοδοτεί  αδρά Μη Κυβερνητικές Οργανώσεις που κινούνται υπό την κάλυψη του «ανθρωπισμού», δημοσιογράφους, οργανώσεις μειονοτήτων,  οργανώσεις των ΛΟΑΤ (ομοφυλοφιλικές), αλλά και δικαστές, εισαγγελείς, 'εθνικούς οργανισμούς'  και Πανεπιστήμια.
Ο αμερικανός μεγιστάνας που βρίσκεται πίσω από τις λεγόμενες έγχρωμες επαναστάσεις στην Ανατολική Ευρώπη- ο αδίστακτος εκατομμυριούχος που είναι υπεύθυνος για τον αιματηρό πόλεμο στην Ουκρανία, δεν έχει μετανιώσει για τα χρήματα που δαπάνησε προκειμένου να οδηγήσει τη Σερβία σε απόλυτο χάος, γράφει η σερβική ιστοσελίδα ‘Ινφόρμερ’.
Τα χρήματα υπολογίζονται περίπου σε τέσσερα εκατομμύρια ευρώ και το ένα τρίτο από αυτά δικαιολογήθηκαν για την «ανάπτυξη της δημοκρατίας» και την «προώθηση της κοινωνίας των πολιτών», μια μεθοδολογία που ακολουθεί σε πολλές χώρες, και είναι σαφές ότι τα εκατομμύρια  αφιερώθηκαν αποκλειστικά στην κατάρρευση της Σερβίας,  ώστε να καταστεί ένα κράτος μαριονέτα υπό την αμερικανική εξουσία, όπως σημειώνεται.
Ένα από τους καταλόγους με χρηματοδοτήσεις του Σόρος σε ιδιώτες, ΜΚΟ, οργανώσεις κλπ στη Σερβία, όπως δημοσιεύεται

Τρίτη, 16 Αυγούστου 2016

И сунце и киша


уторак, 16.08.2016. у 12:55
До 20. августа очекује се променљиво време са чешћом појавом кише или краткотрајних пљускова праћених грмљавином, с највишим дневним температурама од 28 до 30 степени. Потом се до 8. септембра предвиђа топлије и углавном суво време са дневном температуром од 20 до 24 степена. Око 22, 23. и 27. августа, као и око 1, 2. и 5. септембра прогнозира се киша или локални пљускови. До средине септембра биће променљиво време са чешћом појавом кише или пљускова.

Šešelj: Srbi u Americi glasajte za Trampa

Šešelj: Srbi u Americi glasajte za Trampa

Pristalice Srpske radikalne stranke okupile su se danas u blizini Predsedništva Srbije kako bi izrazile protest zbog dolaska potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Beograd
 
  Pristalice Srpske radikalne stranke okupile su se danas u blizini Predsedništva Srbije kako bi izrazile protest zbog dolaska potpredsednika SAD Džozefa Bajdena u Beograd, jer je Bajden, kako je lider stranke Vojislav Šešelj izjavio, opoganio svetu srpsku zemlju.
On je ocenio da srpski narod ne voli Bajdena, da ga mrzi, da pamti njegovu ulogu u bombardovanju Srbije 1999 godine kao i zalaganje za nezavisnost Kosova.
"Takav zločinac opet ovde uživa državne počasti", rekao je Šešelj i poručio da je Bajden arhineprijatelj srpskog naroda, kojeg je nazivao ubicama dece, silovateljima, nepismenim degenericima, agresorima i kasapinima.
Šešelj je na skupu, pozvao i sve Srbe u SAD da na izborima daju glas za kandidata Republikanske partije Donalda Trampa.
"Glasajte za Trampa, glasajte za budućnost Srbije", rekao je on. Prema Šešeljevim rečima, Tramp je jedan od retkih koji su tražili izvinjenje Srbiji.
"On je prijatelj Rusije i želi sporazume sa Rusijom... Glasajte za njega, jer je prijatelj srpskog naroda. Tramp je jedini koji može da uništi sve zakulisne radnje, on to može i ubeđen sam da će u tome uspeti .. On je iskren častan, donosi mir, i ponos Americi", rekao je Šešelj.
Okupljenima su podeljene majce sa likom Donalda Trampa, i na kojima je pisalo VOTE TRAMP Serbian radical Tramp. Takođe oni su nosili transparente Vote Tramp, ali su i uzvikivali parole protiv premijaera Srbije Aleksandara Vučića.

Δευτέρα, 15 Αυγούστου 2016

Ο Δεκαπενταύγουστος, «το Πάσχα του καλοκαιριού», είναι η ημέρα - ύμνος στην Παναγία, τη μητέρα όλων των Χριστιανών


Η Κοίμηση της Υπεραγίας Θεοτόκου γιορτάζεται σήμερα, Δευτέρα (15/08/2016) και η καρδιά της ορθόδοξης πίστης χτυπάει δυνατά, στέλνοντας μήνυμα χαράς και ελπίδας σε ολόκληρο τον κόσμο.
Προσευχές, δεήσεις, ικεσίες των πιστών ακούγονται από τις πιο μεγαλοπρεπείς μητροπόλεις μέχρι τα πιο απομακρυσμένα ξωκλήσια και μοναστήρια, ενώ τα περίπου 500 «Θεοτοκωνύμια», οι ονομασίες και χαρακτηρισμοί που της απέδωσε ο λαός, δηλώνουν τη λατρεία στο Θείο πρόσωπο της.
ceb2ceb9cebacf84cf89cf81
Αλλού Μεγαλόχαρη και Θαλασσοκρατούσα κι αλλού Γλυκοφιλούσα και Βρεφοκρατούσα, η Παναγία βρίσκεται πάντοτε στο πλευρό των πιστών δίνοντάς τους δύναμη κι ελπίδα.
Το μεγαλύτερο προσκύνημα κάθε χρόνο γίνεται στην Τήνο με τους πιστούς γονυπετείς να φτάνουν στο ναό της Ευαγγελίστριας για να εκπληρώσουν το τάμα τους στην εικόνα της Παναγίας. Ο Ιερός Ναός Ευαγγελιστρίας χτίστηκε στο σημείο όπου βρέθηκε η Εικόνα του Ευαγγελισμού της Θεοτόκου. Η εικόνα θεωρείται από τους πιστούς θαυματουργή γι' αυτό και χιλιάδες πιστών κάθε χρόνο ανηφορίζουν με θρησκευτική ευλάβεια προς το ναό. Μάλιστα, η εύρεση της Αγίας Εικόνας το 1823 θεωρήθηκε θεϊκός οιωνός για το δίκαιο και την επιτυχία της επανάστασης ενάντια στον τουρκικό ζυγό, ενώ η ανέγερση του μεγαλοπρεπούς ναού αποτελεί το πρώτο μεγάλο αρχιτεκτονικό έργο του νεοσυσταθέντος ελληνικού κράτους.

Жена без које се може на плажи у Бечићима

Као што је свака приватна библиотека аутобиографска, тако и књиге које носимо на одмор много говоре о лику читаоца
Аутор: Марија Алексићпонедељак, 15.08.2016. у 10:04

Георге Ликурићи
Бечићи – Иако читање претходи писању, читалац је дуго био у сенци писца. Новија културолошка истраживања враћају читање и читаоца у средиште пажње. У неким научним књигама читање задобија димензије креативног и конструктивног чина, па се читалац сматра скоро равноправним чиниоцем књижевног процеса.
Иво Андрић, који је много држао до читања, још је средином прошлог века говорио да је читалац нека врста преводиоца; тек уз посредовање читаоца текст се разуме и конституише као дело. Читалаца има разних, вели Андрић, а многи су – својим искуствима, знањем, укусом – богатији и од писца. Наш нобеловац признаје да је, повремено, уз помоћ читалаца дошао до правих изненађења и неочекиваних открића.
Пошто је лето отворило нове просторе слободног времена, у који тип читања спада дружење с књигом на плажи, у бањи, на планини? Да ли се на основу књига које носимо на летовање може закључити каквом типу људи припадамо? Колико спољашње околности утичу на типологију читања на одмору? Ако књига коју држимо у рукама мора – како је писао Кафка – да буде „секира за смрзнуто море у нама”, може ли се говорити о креативној читалачкој надоградњи на темељу необавезног читања под сунцобраном на морској обали?
Део одговора на ова питања дало нам је мало истраживање обављено у првој и другој недељи августа на Будванској ривијери, тачније, међу гостима хотела „Тара” и „Сплендид” у Бечићима. Оба хотела су на обали мора и имају по две плаже: једну крај сопственог базена, другу педесетак метара даље, морску. Први хотел је средње категорије, други луксузан, један од најотменијих на Црногорском приморју. Оба купалишта су интерног карактера, дакле, резервисана за хотелске госте. Опремљена су лежаљкама и сунцобранима који се не наплаћују посебно. У првом хотелу има око пет стотина гостију, у другом стотину више. Структура гостију је слична, осим социјалне; једну трећину чине гости из Србије, другу трећину Руси, а остало су странци из Италије, Енглеске, Пољске, Чешке, Словачке, Словеније... Судећи по регистарским таблицама, има доста и наших сународника из дијаспоре.
У првом хотелу цене су умереније, у другом су услуге папрено скупе. Ниједан од ова два хотела нема библиотеку нити књижару. „Сплендид”, иначе, има неколико продавница луксузне робе под својим кровом, али ту књига нема. Додуше, унутар хотела постоји продавница штампе, у чију смо структуру завирили: четири петине чине таблоиди и такозвани женски листови.
Од озбиљних новина, у „Сплендид” стижу три „Политике” и два примерка листа „Данас”. Не продају се увек. Преко пута хотела „Тара” је маркет који држи и штампу; лети стиже пет примерака „Политике”, „Данас” не долази. Књиге се не продају, осим оних које уз поједине београдске или црногорске новине стижу бесплатно, као прилог. Запазили смо да многи купци новина и не преузимају свој примерак књиге.
На плажи, поред базена и на оној морској, приметили смо само неколико људи с књигом. Тачније: у два пажљива осматрања, на плажи хотела „Тара” запазили смо књиге у рукама десетак гостију. Пописали смо и наслове: једна Рускиња чита, на свом језику, неку књигу писца Акуњина. Два дечака који се споразумевају на словеначком читају стрипове. Један њихов вршњак са Чукарице чита нешто о Харију Потеру. Постарија Енглескиња листа Фицџералдовог „Великог Гетсбија”. Једна Италијанка чита роман либанско-америчког писца Рабиха Аламедина „Жена без које се може”, неки Чех нешто од Кундере, чини нам се, на чешком, а једна млађа Пољакиња листа на електронском читачу нечије стихове, ко зна на ком језику. А можда су у питању и СМС поруке.
Од књига српских аутора, на „Тариној” плажи срели смо две у рукама купача: један Београђанин чита награђивани љубавни роман Милисава Савића „La sans pareille”, а једна госпођа из Лесковца, с оловком у руци, књигу Миливоја Павловића „Венац од трња за Данила Киша”.
На плажи хотела „Сплендид”, где се стално мувају неки младићи с фотоапаратима, вребајући да усликају какву естрадну радницу којој је баш тог трена спала бретела с рамена, не очекујемо, наравно, купаче који држе у рукама књиге Хајдегера или Ђуре Шушњића. Ипак, срели смо једну девојку из Србије која носи са собом, вероватно и отвара, „Најлепше песме Пере Зупца”. Једна професорка понела је „Колубарску трилогију” Радована Белог Марковића, а њена пријатељица „Музеј невиности” Орхана Памука и „Крв драгог камена” Божидара Шујице. Један петнаестогодишњак из Ужица занесено чита књигу „Хајдук у Београду” Градимира Стојковића. Две Италијанке такође имају по књигу поред лежаљке; нисмо могли да разазнамо наслове. И то је све што се могло видети голим оком.
Дух оних који пишу књиге није могао, на плус 35 у хладу, масовније покренути дух оних који би читали.
Репортерском оку није промакло да гости хотела „Сплендид” могу тражити да им се храна, пиће или сладолед донесу и на плажу, тик уз море. Вредни конобари у шортсевима су увек на услузи. Једном бизнисмену из Београда управо су донели порцију морских плодова и мало скорупа са Жабљака у посебној чинији.
Питали смо конобара да ли се може, на исти начин, поручити и књига. Одговорио је кô из топа: „Овдје се може поручити и од тице млијеко. Али, књигу још нико није тражио, и не знам одакле бисмо му је донијели...”

Κυριακή, 14 Αυγούστου 2016

Έφτασαν στη Γερμανία, αλλά καταλήγουν στην Κρήτη!

Η Γερμανία κάνοντας χρήση του κανονισμού του Δουβλίνου 3, που προβλέπει ότι κάθε κράτος της Ευρωπαϊκής Ένωσης έχει το δικαίωμα να στείλει σε άλλη χώρα της Ευρωπαϊκής Ένωσης, όσους πρόσφυγες κρίνει ως υπεράριθμους στο έδαφός του, αποφάσισε να στείλει στην Ελλάδα και συγκεκριμένα στην Κρήτη πάνω από 3.000 πρόσφυγες (σε πρώτη φάση), που κρίνει ως υπεράριθμους στο έδαφός της.

Την απόφαση αυτή της Γερμανίας υιοθέτησε η ελληνική κυβέρνηση και ξεκίνησε η εφαρμογή του σχεδίου με επικεφαλής τον υπουργό Μεταναστευτικής Πολιτικής κ. Μουζάλα, ο οποίος προήδρευσε σύσκεψης στο Ηράκλειο και προανήγγειλε τη μεταφορά χιλιάδων προσφύγων στην Κρήτη.

Οι πρόσφυγες θα αρχίσουν να έρχονται αεροπορικώς στην Κρήτη (αρχικά στο Ηράκλειο και τα Χανιά) τον προσεχή Δεκέμβριο (γι' αυτό ο Μουζάλας δήλωσε ότι θα έρθουν μετά την τουριστική σεζόν). Τα παραπάνω επιβεβαίωσε σε συνέντευξή του του στο Ράδιο Κρήτη ο ανεξάρτητος ευρωβουλευτής κ. Νότης Μαριάς.

Počeo 40. Festival filmskog scenarija


VRNJAČKA BANJA -
Uz vatromet i anegdote sa snimanja filmova sinoć je na Letnjoj pozornici "Danilo Bata Stojković" u Vrnjačkoj Banji počeo 40. Festival filmskog scenarija.
"Napraviti scenario za film nije nimalo jednostavna stvar. To pogotovo znaju filmski radnici i kada se, što kaže Dostojevski, misli saberu u jednu tačku, ili, što kaže Dekart, iks i ipsilon negde se ubodu, treba da bude prerogativa dosta za to", rekao je na otvaranju festivala glumac Dragan Vujić Vujke.
On je istakao da "kada se neka kompaktna celina, koja se zove film, rodi i dođe na festival, put od prvog slova zapisanog na papiru do trenutka kada izađu glumci na kraju projekcije da se poklone, prolazi dosta vremena".
kino bioskop projekcija film kamera premijera pretpremijera
RTV (Ilustracija)
"Četrdeseti put se Festival filmskog scenarija održava u Vrnjačkoj Banji pod okolnostima koje su donekle korektne. Neka je temperatura, iz pouzdanih izvora, negde oko baksuznog broja, ali s obzirom na činjenicu da Vuteks Vukovar, koji proizvodi ćebad i Niteks Skoplje, nisu odavde, nismo bili u prilici da iste i obezbedimo", primetio je Vujke.
Vujić je zatim ispričao "pikanterije iza kamere", anegdote sa snimanja filmova "Ko to tamo peva" i "Maratonci", serija "Kamiondžije" i "Otpisani", zasmejao je publiku okupljenu na Letnjoj pozornici pričajući o smicalicama Dragana Gage Nikolića.
Na kraju je pročitao pesmu "Glumcu" koju je posvetio Gagi Nikoliću, Miloradu Mandiću Mandi, Marinku Madžgalju i Velimiru Bati Živojinoviću koji su preminuli tokom ove godine.
Festival je zvanično otvorio direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić, primetivši da je pred publikom sve što je u proteklih godinu dana snimljeno, filmovi za koje su scenarije pisali već dokazani autori, ali i oni koji se prvi put predstavljaju, skrenuvši posebnu pažnju na glumicu Mirjanu Karanović koja je veliku pažnju privukla svojim rediteljskim debijem "Dobra žena".
Prisutne je pozdravio zamenik predsednika opštine Vrnjačka Banja Ivan Džatić, a u kratkom osvrtu na istorijat Festivala filmskog scenarija navedeno je da je se za 40 godina vrnjačkoj publici poklonilo više od 300 velikana jugoslovenskog i srpskog glumišta, da je prikazano više od 500 filmova, a preko 100 autora je nagrađeno.
Inicijatori pokretanja festivala 1977. godine bili su Kulturni centar Vrnjačke Banje i Udruženje filmskih glumaca, a osnivači Boško Rađinčanin i Vasilka Bogićević iz Kulturnog centra, Duško Petrović, tadašnji direktor Centra filma, Miomir Stamenković, reditelj, i Velimir Bata Živojinović, glumac.
Kao prvi na programu večeras je prikazan film "Dnevnik mašinovođe" Miloša Radovića, a do 17. avgusta publika će imati priliku da pogleda ukupno 16 ostvarenja.
Tri nagrade dodeliće žiri koji čine reditelj Nebojša Bradić (predsednik), dramski pisac i scenarista Predrag Perišić, laureat prvog Festivala filmskog scenarija, i prošlogodišnji laureat, scenarista i reditelj Goran Radovanović.
Filmovi će se prikazivati na Letnjoj pozornici i u bioskopu, a ove godine je uveden i ponoćni termin.
Prateći program manifestacije obuhvatiće Letnju školu filmske dramaturgije "Slobodan Stojanović", Letnju školu filmske kritike, promocije knjiga "Filmus" Slobodana Šijana i "Leksikon YU filma" Nenada Polimca, izložbu "Filmovi koje smo voleli (1947-1980)", postavku radova studenata fotografije, reviju studentskih filmova i simpozijum povodom 40. izdanja festivala

Štrajk glađu nezakonit, običan puno košta – najbolji dijalog Tanjug


DrustvoDrustvo Pocetna 14. 08. 2016. 11:00:17
Agencija za mirno rešavanje radnih sporova ukazuje da bi radnici svoje nezadovoljstvo prema poslodavcu najpre trebalo da pokušaju da reše mirnim putem uz posredovanje Agencije, a ne da u startu pribegavaju štrajku, pogotovu ne štrajku glađu.
agencija-za-mirno-resavanje-sporova Štrajk glađu kojem neretko pribegavaju nezadovoljni zaposleni kako bi pokušali da ostvare neka svoja prava, nije zakonit i predstavlja najštetniji i najradikalniji vid protesta, kažu u Agenciji.
Takođe upozoravaju i da „običan“ štrajk nije isplativ ni poslodavcu ni samom štrajkaču, jer su gubici veliki za obe strane, zbog obustave proizvodnog procesa, odnosno izostanka zarade.
Iz Republičke Agencije za mirno rešavanje radnih sporova zato apeluju da se pre odluke o radikalnim potezima sindikati i zaposleni najpre obrate Agenciji.
„Naš apel je da se prekine praksa koja se u poslednje vreme vrlo često dešava – da se zaposleni u prvom koraku ostvarivanja svojih prava odlučuju na štrajk glađu. Ovo je pravna država i treba da pribegnu legalnim tokovima ostvarenja prava“, rekao je Direktor Agencije Mile Radivojević za Tanjug.
On je istovremeno pozvao sve nezadovoljne radnike da svoja prava kod poslodavca ostvare mirnim putem uz posredovanje miritelja iz Agencije, ističući da kolektivni spor pred Agencijom može da pokrene i pojedinac, a ne samo sindikat.
„Jedna od najvažnijih radnji je da štrajk bude zakonit. Tek na taj način stiču se uslovi za pokretanje postupka pred Agencijom, odnosno da miritelj iz Agencije pozove poslodavca i da se započnu pregovori o rešavanju spora“, ukazao je Radivojević.
Prema njegovim rečima, sadašnji Zakon o štrajku ne podrazumeva obavezu poslodavca i zaposlenih da obaveste Agenciju o sporu ili štrajku, tako da Agencija vrlo često nema informaciju da je do samog štrajka i došlo.
S obzirom da je u toku rad na izmenama Zakona o štrajku, Radivojević je napomenuo da će jedan od predloga Agencije za izmenu Zakona o štrajku biti da onaj ko najavljuje, odnosno stupa u štrajk ima obavezu da o tome obavesti Agenciju.
„Na taj način bismo imali blagovremenu informaciju pa bismo mogli i blagovremeno da reagujemo“, ukazao je direktor Agencije.
Kada su u pitanju delatnosti od opšteg interesa, kao što su prosveta, pravosuđe, policija, u kojima je neophodno obezbediti minimum procesa rada, Agencija po službenoj dužnosti pokreće postupak za mirno rešavanje kolektivnog radnog spora.
Kada bude blagovremeno informisana o najavljenom štrajku, Agencija će moći da uloži maksimalne napore da do štrajka uopšte ne dođe, naglasio je Radivojević, napominjući da čak i ako štrajk počne to ne znači da se Agencija isključuje.
“U tom slučaju bi se nastavilo sa pregovorima sve dok se ne dođe do obostrano prihvatljivog rešenja ukoliko je moguće“, napomenuo je on.
Kada su u pitanju ostale delatnosti, Agencija bi na vreme upoznavala štrajkački odbor i poslodavca sa institutom mirnog rešavanja spora i mogućnošću angažovanja miritelja u procesu pregovora.
Inače, zadatak miritelja je da se tokom pregovora zalaže da Odbor za mirenje u roku od 30 dana donese preporuku o rešenju spornih pitanja.
Ukoliko strane prihvate njegovu preporuku, one zaključuju Sporazum.
Ovaj postupak pred Agencijom je potpuno besplatan, odnosno pada na teret države, bez obzira da li su strane u sporu iz državnih ili privatnih preduzeća.
Direktor Agencije je podsetio da za vreme štrajka zaposleni po Zakonu o radu nemaju pravo na zaradu, dok sama obustava rada podrazumeva mnogo veće gubitke za poslodavca posebno u proizvodnim delatnostima.
„Postoje procene prema kojima u velikim javnim preduzećuima jedan dan štrajka moze da košta od 50.000 hiljada nekoliko stotina hiljada evra što su veliki gubici posebno ako se štrajk oduži“, naveo je Radivojević.
On je ukazao da pokretanjem postupka pred Agencijom zaposleni ne gube ni vreme ni novac, a nisu ni u obavezi da prekinu štrajk u toku pregovora ukoliko to ne žele.
U praksi, ako je već došlo do štrajka, miritelj daje preporuku da se sa njim zastane dok traju pregovori. Tu preporuku razmatra štrajkački odbor i moze da je prihvati, ali i ne mora, ukazao je Radivojević.
U toku 2015. godine pred Agencija je posredovala u pregovorima za osam štrajkova i 22 postupka povodom zaključivanja, izmene, dopune ili primene kolektivnog ugovora, dok je u prvoj polovini 2016. godine imala tri štajka i četiri kolektivna spora po drugom osnovu.
Prema Zakonu o štrajku, štrajkacki odbor je dužan da poslodavcu najavi štrajk dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i to najkasnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno 24 časa pre početka štrajka upozorenja – koji prema Zakonu može da traje sat vremena.
Zakon kaže da su štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni da štrajk organizuju i vode na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemogućava nanošenje neposredne materijalne štete i omogućava nastavak rada po okončanju štrajka.
Takođe ne smeju da sprečavaju poslodavca da koristi i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost, niti smeju da sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u štrajku da rade

Moskva: Zatvorene Međunarodne vojne igre 2016.


MOSKVA -
Nadomak prestonice Ruske Federacije, na poligonu Alabino, svečano su zatvorene druge Međunarodne vojne igre, a na pobedničko postolje u "Tenkovskom biatlonu" popela se ekipa Ruske Federacije, koja je iza sebe ostavila Kinu, Kazahstan i Belorusiju, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane.
Predstavnicima vojski prve tri rangirane zemlje medalje je sinoć uručio ruski ministar odbrane general armije Sergej Kužugetovič Šojgu, koji je zvanično proglasio Međunarodne vojne igre zatvorenim.
Finalu "Tenkovskog biatlona" i ceremoniji zatvaranja Međunarodnih vojnih igara prisustvovali su i ministar odbrane Srbije Zoran Đorđević i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.
Oni su se pre finalne trke susreli sa predstavnicima Vojske Srbije koji su učestvovali na "Međunarodnim vojnim igrama" i čestitali im na individualnim i ekipnim postignutim uspesima i rezultatima.
Ministarstvo odbrane Srbije
Na ovogodišnjem takmičenju naše ekipe učestvovale su u tri discipline.
Pontonirci iz Rečne flotile takmičili su se u disciplini "Otvorene vode" na reci Oki kod grada Murom i osvojili treće mesto.
Tenkisti koji su učestvovali na poligonu Alabino u disciplini "Tenkovski biatlon" osvojili su peto mesto.
Pripadnici artiljerijsko-raketne jedinice za protivvazduhoplovna dejstva nadmetali su se u disciplini "Čisto nebo" na poligonu u blizini grada Jejsk, gde su zauzeli sedmu poziciju.
Međunarodne vojne igre održane su od 30. jula do 13. avgusta na vojnim poligonima u Rusiji, a prvi put se deo takmičenja održavao i u Kazahstanu.
Učestvovala je 121 ekipa iz 19 država sveta koje su se nadmetale u 23 različite discipline, navedeno je u saopštenju Ministarstva odbrane