Πέμπτη, 2 Οκτωβρίου 2014

Srbi rekorderi po lažnim bolovanjima

BEOGRAD - Srbi su apsolutni rekorderi po broju lažnih bolovanja i izostajanjima s posla, ne samo u regionu već i u Evropi.
posao-kancelarija
Ovo je pokazalo poslednje istraživanje Mreže za poslovnu podršku (BSN) predstavljeno menadžerima nemačkih kompanija u našoj zemlji.
Nivo odsustvovanja s posla kod nas veći je za 35 odsto nego u zemljama u okruženju (Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Rumunija, Bugarska i Grčka), i za 59 odsto od proseka u zemljama EU.
Ispostavilo se da strane kompanije ovde i dalje imaju najveći problem tokom letnjih meseci, kada zaposleni uzimaju lažna bolovanja da bi otišli na selo i obavili sezonske poljske radove.
Autori istraživanja zaključili su da, zahvaljujući korupciji i „burazerskim vezama“ u zdravstvu, lekari i dalje masovno daju bolovanja i kad treba i kad ne treba. Tako se izostanci s posla i do mesec dana prepisuju zbog insomnije (nesanice), komplikacija sa akutnom prehladom, stomačnih tegoba, zubobolje...
Tek 9,4 odsto ispitanika, pokazalo je ovo istraživanje, efektivno dnevno radi osam sati. Najveći broj njih ne radi duže od pet, a ima i onih koji jedva spoje jedan produktivan čas na poslu. Bezmalo petina koristi pauzu dužu od jedan sat, a tek nešto više od trećine ispunjava sve radne zadatke. Najveći broj anketiranih ima tek polovičan učinak, masa njih odrađuje posao bez interesovanja, a neki i ne kriju da bukvalno izbegavaju radne obaveze.
Takođe, trećina traži između šest i 10 puta godišnje slobodan dan mimo godišnjeg odmora, a četvrtina to čini i do 20 puta godišnje.
S posla najčešće odsustvuju zaposleni stariji od 50, a odmah za njima „kaskaju“ oni između 35 i 50. Najažurnije su osobe na probnom radu i pripravnici. Kao najčešći razlog nedolaska obično navode bolest deteta ili sopstveni odlazak kod lekara.
Na listi opravdanja visoko mesto zauzimaju i privatne administrativne obaveze (odlazak u sud, opštinu, MUP za produženje dokumenata ili vozačke dozvole), bolest drugih članova porodice, selidbe i sahrane.
Dve trećine anketiranih poslodavaca saglasilo se da neefikasan rad utiče na loš kvlitet proizvoda i usluga. Ipak, za utehu je da petina radnika usvoji preporuke gazde ili šefa odmah i poboljša učinak. Ali, 15 odsto njih to učini tek posle više od pola godine, a osam odsto ne učini nikad!
Slična istraživanja rađena u okruženju pokazala su da s posla, posle nas, najviše izostaju Grci, Bugari, Hrvati i Mađari. U ovim zemljama najveći je i takozvani pasivni apsentizam - kada zaposleni dolaze na posao i rade puno radno vreme, ali ne pokazuju nikakvu zainteresovanost i ne postižu zahtevanu normu. U Hrvatskoj i Grčkoj je ovo slučaj sa više od 12 odsto zaposlenih, a u Bugarskoj sa više od 11. Nezainteresovanosti je najmanje u bankarskom sektoru, farmaceutskoj industriji, finansijskim uslugama, turizmu...
Da bi stimulisali radnike, poslodavci najčešće vrše bolji raspored kadrova i novčano ili disciplinski kažnjavaju javašluk. Ali ima i onih koji daju novčane stimulacije za veću produktivnost, više slobodnih dana, nagradna putovanja i usavršavanja, organizuju druženja i skupove zaposlenih (takozvani tim bilding), plaćaju radnicima privatno zdravstveno osiguranje, čuvanje dece, vrtić pri kompaniji. Neki čak idu tako daleko da uz pomoć kompanijskih psihologa ili profesionalnih agencija pokušavaju da povećaju zainteresovanost zaposlenih za rad.
U pojedinim državama čak postoji opcija da poslodavac zameni osobu čijim je radom nezadovoljan drugom sa evidencije službe za zapošljavanje. On to mora da uradi u roku od dva ili tri meseca pošto primeti da novajlija ne ispunjava njegove kriterijume.
Neka ranija istraživanja, od pre tri godine, pokazala su da naš radnik sedi na bolovanju 25 dana godišnje, dok slovački ne prelazi 12, a nemački osam. Lažna bolovanja je veoma teško dokazati, jer po srpskom zakonu poslodavac mora da ima svedoka da je osoba, umesto da se leči, boravila u vreme odsustva na nekom drugom mestu. To bi značilo da kompanije treba da angažuju privatne detektive koji bi pratili odsutne radnike.
Autori istraživanja na kraju upozoravaju poslodavce da biraju gde će otvoriti pogon ili distributivni i logistički centar. Iako manje razvijeni krajevi nude razne pogodnosti i subvencije, pronlem može da bude neobučen kadar.
Kako tvrde, dešava se i da državna služba za zapošljavanje kandidate za posao „regrutuje“ preko nekog ogranka političke stranke ili prosto pošalju svoje prijatelje, koji su u gro slučajeva neadekvatan izbor. Onda se kompanija suočava sa problemima, a ponekad su joj potrebne godine dok ne nađe nove, zainteresovane i obučene radnike.
Šta poslodavci najviše cene i priželjkuju da vide kod svojih radnika? Više od polovine žudi da vidi odgovornost prema poslu. Na ceni su i veština prodaje, organizacione veštine, preduzimljivost, kolegijalnost i timski rad, kreativnost. Poneko traži i komunikativne i marketinške veštine, opštu i poslovnu kulturu, ali i analitičke sposobnosti. Nimalo optimistično ne deluje ni statistika BSN vezana za personalni kvalitet zaposlenih. Privrženost preduzeću pokazuje svega 34 odsto, a stručnost ravno trećina radnika. Opštu kulturu ima samo 11 odsto njih, a energičnost, inovativnost i kreativnost ne pokazuje ni pet odsto.
Srbi neretko piju na radnom mestu zbog čega „zabušavaju“, „ošljare“, izlaze s posla ranije iz „opravdanih razloga“ ili neizlečivo kasne. Alkoholičari izbegavaju obaveze i žale se da ih kolege i šefovi mrze. U našoj zemlji najviše je prikrivenih pijanaca, a Srbija je prošle godine bila četvrta u Evropi po potrošnji alkohola po glavi stanovnika. Dok smo mi „lokali“ prosečno 11 litara, ostatak kontinenta pio je prosečno šest.

Τετάρτη, 1 Οκτωβρίου 2014

Studenti blokirali saobraćaj u centru Beograda, veliki protest 15. oktobra!

Studenti su u prošetali od Terazija zbog čega je bila blokirana jedna strana kolovoza do hotela "Moskva", nakon čega su skrenuli ka Skupštini Srbije i vratili se do Filozofskog fakulteta.

Protest studenata
Protest studenata | Foto: Twitter Jozef K.

Deo studenata Filozofskog fakulteta, okupljenih pod imenom “Studentski protest 2014.”, protestovao je danas na platou ispred ovog fakulteta, zahtevajući prekid naplaćivanja prijavljivanja godine studentima sa preko 60 bodova; vraćanje budžetski finansirane produžene godine za sve studente koji su na budžetu upisali četvrtu godinu; besplatnu prvu ispitnu prijavu (i naplaćivanje druge po ceni od 100 dinara); da studenti iz 2006. godine nastave da studiraju po statutu iz te godine.

Protest studenata u Beogradu
Protest studenata u Beogradu | Foto: R. Femić

Τρίτη, 30 Σεπτεμβρίου 2014

Kyrie eleison - Gospodi pomiluj, relax

ΑΠΟΡΙΑ


ΟΤΑΝ Η ΕΛΛΑΔΑ ΕΚΤΙΖΕ ΠΑΡΘΕΝΩΝΕΣ ΚΑΙ ΑΛΛΑ ΑΙΩΝΙΑ ΜΝΗΜΙΑ ΟΙ ΕΥΡΩΠΑΙΟΙ ΗΤΑΝ ΑΚΟΜΗ ΣΤΑ ΔΕΝΔΡΑ. ΕΠΕΙΔΗ ΑΓΑΠΩ ΤΗΝ ΕΛΛΑΔΑ ΚΑΙ ΤΗΝ ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΚΟΥΛΤΟΥΡΑ ΚΑΙ ΣΕΒΟΜΑΙ ΤΙΣ ΘΥΣΙΕΣ ΠΟΥ ΕΚΑΝΑΝ ΟΙ ΠΡΟΓΟΝΟΙ ΜΑΣ ΕΧΩ ΜΙΑ ΑΠΟΡΙΑ ΠΟΥ ΠΕΡΙΓΡΑΦΕΤΑΙ ΑΝΑΛΥΤΗΚΑ ΣΤΗΝ ΚΑΤΩΤΕΡΩ ΕΙΚΟΝΑ

Δευτέρα, 29 Σεπτεμβρίου 2014

ΣΑ ΔΕΝ ΝΤΡΕΠΕΣΤΕ ΛΙΓΟ ........

2 ΑΣΤΥΝΟΜΙΚΟΙ ΤΡΑΥΜΑΤΙΕΣ, 15 ΣΥΛΛΗΨΕΙΣ,ΚΑΤΑΣΤΡΕΜΕΝΑ ΑΥΤΟΚΙΝΗΤΑ, 40 ΔΙΑΔΗΛΩΤΕΣ ΜΕ ΑΝΟΙΓΜΕΝΑ ΚΕΦΑΛΙΑ, ΣΠΑΣΜΕΝΑ ΤΖΑΜΙΑ, 7000 ΑΣΤΥΝΟΜΙΚΟΙ ΚΑΙ ΑΠΟΚΛΕΙΣΜΕΝΟ ΤΟ ΒΕΛΙΓΡΑΔΙ ΓΙΑ 2 ΜΕΡΕΣ.ΚΑΙ ΟΛΑ ΑΥΤΑ ΓΙΑ ΝΑ ΚΑΝΟΥΝ ΠΑΡΕΛΑΣΗ ΟΙ ΝΤΙΚΙΝΤΑΚΗΔΕΣ.ΤΟ ΚΟΣΤΟΣ ΑΠΟ ΟΛΗ ΑΥΤΗ ΤΗΝ ΕΠΙΧΕΙΡΗΣΗ ΞΕΠΕΡΑΣΕ ΤΟ 1 εκατομ. ΕΥΡΩ/ . ΤΗΝ ΕΠΟΜΕΝΗ ΜΕΡΑ Η ΚΥΒΕΡΝΗΣΗ ΤΗΣ ΣΕΡΒΙΑΣ ΔΕΧΤΗΚΕ ΔΕΚΑΔΕΣ ΣΥΓΧΑΡΗΤΗΡΙΑ ΤΗΛΕΓΡΑΦΗΜΑΤΑ ΑΠΟ ΑΞΙΩΜΑΤΟΥΧΟΥΣ ΤΗΣ ΕΥΡΩΠΑΙΚΗΣ ΕΝΩΣΗΣ ΑΛΛΑ ΚΑΙ ΑΠΟ ΕΥΡΩΠΑΙΟΥΣ ΗΓΕΤΕΣ ΓΙΑ ΤΗΝ ΠΡΑΓΜΑΤΟΠΟΙΗΣΗ ΤΗΣ ΠΑΡΕΛΑΣΗΣ ΚΑΙ ΤΗΝ ''ΣΩΣΤΗ'' ΠΟΡΕΙΑ ΤΗΣ ΧΩΡΑΣ ΠΡΟΣ ΕΝΤΑΞΗ ΣΤΗΝ ΕΥΡΩΠΑΙΚΗ ΕΝΩΣΗ ΤΟ 2020. ΤΙ ΔΕΝ ΚΑΤΑΛΑΒΑΙΝΕΙΣ?

Η Ρωσία προειδοποιεί το ΝΑΤΟ να... μην πλησιάσει!

Ενδεχόμενη επέκταση του ΝΑΤΟ προς τη Βοσνία, την Πρώην Γιουγκοσλαβική Δημοκρατία της Μακεδονίας και το Μαυροβούνιο θα θεωρούνταν "πρόκληση", φέρεται να δήλωσε ο ρώσος υπουργός Εξωτερικών σε συνέντευξή του σε εφημερίδα η οποία δημοσιεύεται σήμερα.

Η Μόσχα αντιτίθεται σε οποιαδήποτε επέκταση του ΝΑΤΟ προς πρώην κομμουνιστικές περιοχές της ανατολικής και της νοτιοανατολικής Ευρώπης. Το Μαυροβούνιο, η ΠΓΔΜ και η Βοσνία επιδιώκουν να ενταχθούν στη δυτική στρατιωτική συμμαχία, ακολουθώντας τα ίχνη της Αλβανίας και την Κροατίας, που έγιναν μέλη της το 2009.

Ερωτηθείς σχετικά με την ένταξη των τριών χωρών στο ΝΑΤΟ, ο ρώσος υπουργός Εξωτερικών Σεργκέι Λαβρόφ δήλωσε προς τη βοσνιακή εφημερίδα "Ντνέβνι Αβάζ": "Αναφορικά με την επέκταση του ΝΑΤΟ, την θεωρώ σφάλμα, ακόμη και πρόκληση κατά κάποιον τρόπο".

"Είναι, κατά κάποιον τρόπο, μια ανεύθυνη πολιτική που υπονομεύει την αποφασιστικότητα να οικοδομηθεί ένα σύστημα ίσης και κοινής ασφάλειας στην Ευρώπη, ίσης για τον καθένα ανεξάρτητα από το αν μια χώρα είναι μέλος αυτού ή του άλλου συνασπισμού".

Ο Λαβρόφ επιβεβαίωσε πως ο ρώσος πρόεδρος Βλαντίμιρ Πούτιν θα επισκεφθεί στα μέσα Οκτωβρίου τη Σερβία με την ευκαιρία της 70ής επετείου της απελευθέρωσης, από τους γιουγκοσλάβους Παρτιζάνους και τον σοβιετικό στρατό, του Βελιγραδίου από τη ναζιστική κατοχή. Από τις χώρες που έχουν προκύψει από την πρώην Γιουγκοσλαβία, μόνον η Σερβία, ο στενότερος ίσως σύμμαχος της Ρωσίας στην περιοχή, δεν επιδιώκει ενεργά την ένταξη στο ΝΑΤΟ

Допунска школа у Атини

Дoпунска школа у Атини функционише у мрежи признатих школа Министарства просвете, науке и технолошког развоја  РС.
Настава се одвија по плану и програму прописаном Правилником о извођењу образовно – васпитног рада у иностранству.
Допунску наставу на српском језику могу да упишу  ученици старости од  6 до 16 година.
Настава је бесплатна.
Настава се реализује по групама, три часа недељно у блоку.
Слуша се три предмета, предвиђена правилником и то :
1. Српски језик;
2. Моја отаџбина Србија;
3. Основи културе српског народа.

На крају првог полугодишта и на крају школске године ученици добијају књижице које издаје и оверава Амбасада РС у Атини, а на крају осмог разреда ученик добија и Уверење о завршеном посебном програму основног образовања и васпитања у иностранству.
Настава се реализује на два пункта :   у просторијама  Седме општинске гимназије на Халандрију у преподневним терминима суботом, а у поподневном термину у просторијама   Духовног центра цркве Свети Спиридон на Пангратима.
Наставник у Допунској школи у Атини је Ђурђа Станковић, изабрана по конкурсу Министарства просвете РС .
Све потребне информације можете добити од наставнице Ђурђе Станковић на  телефон 6946469980, или у Конзулату РС у Атини.

Допунска настава се организује у Атини у два одељења:
Центар - Панкрати
Халандри

На Криту у више одељења:
Агиос Николаосу,
Херсонисосу,
Ираклиону
Иерапетри.

Parking-mesto unosan biznis

BEOGRAD - Manjak prostora za parkiranje veliki je problem za beogradske vozače, ali i odlična prilika za domišljate Beograđane koji su zahvaljujući tome pokrenuli sopstveni biznis i od izdavanje parkinga u privatnoj režiji lepo zarađuju.
parking
U ovim parkiralištima uslove i pravila diktiraju jedino vlasnici prostora, pošto ova oblast nije zakonski uređena.
Prema rečima Andrije Čupkovića, direktora "Parking servisa", u trenutku kada samo u centru nedostaje više hiljada parking mesta, opravdano je postojanje i rad privatnih parkinga, ali oni moraju da ispoštuju iste standarde koje poštuje Javno komunalno preduzeće.
"Iako ne ispunjavaju ni minimum uslova koje 'Parking servis' mora da ispuni, mnogi od njih stavljaju oznake koje su vrlo slične onima koje mi koristimo i tako građane dovode u zabludu", objašnjava Čupković.
"To je nedopustivo. U oblast parkiranja mora da se uvede red i da građani znaju šta dobijaju kada plate parkiranje".
U važećim propisima postoji pravna praznina kada je u pitanju regulisanje rada privatnih parkirališta. Nije izričito zabranjeno da ta parkirališta rade i naplaćuju parkiranje, a gradske inspekcije nisu ovlašćene da obavljaju nadzor i kontrolu njihovog rada.
Osim privatnih parkirališta, kao što su "Silmarilion" u Jovanovoj 43, parking "Bulevar P" u Golsvortijevoj ulici i "Aurora" u Kneginje Ljubice 2, i fizička lica iznajmljuju parking-mesta koja se nalaze u dvorištu između zgrada, a pripadaju stanarima.
I sve to nude u oglasima ili na sajtovima. Tako se, na primer, može pronaći i iznajmiti parking-mesto u Siminoj za 1.000 dinara na dan, a na Studentskom trgu za 800 dinara na dan.
Rezervacija i plaćanje unapred
Grupa Beograđana koja se zove "Parkiraj auto tim" iznajmljuje prostor za parkiranje na dan, sedmično ili mesečno, a u ponudi su standardna i mesta sa obezbeđenjem.
Klijenti moraju da poštuju prijavljeno vreme zadržavanja, mesto se rezerviše pozivom na telefon ili slanjem zahteva na mejl, a plaćanje parkinga je isključivo unapred.
Na nekima nema ni asfalta
Većina pomenutih improvizovanih parkirališta je neuređena, sa parking-mestima nepropisne širine i dužine, nedovoljno osvetljena, proizvoljnog načina naplate, i bez odgovarajućih uslova u pogledu protivpožarne zaštite.
Na nekima se, kao na jednom na Adi Ciganliji sa makiške strane, vozila parkiraju u blatu, jer nema asfalta.

Od plate tročlana porodica može da preživi samo 10 dana

BEOGRAD - Kupuje samo ono što je neophodno za opstanak. Najčešće samo hleb i mleko. Ponekad i nekoliko stotina grama mesa. Najjeftinijeg. Tako pazari zaposleni u Srbiji koji kući donose „minimalac".
trgovina4
Sa 20.010 dinara, koliko je „teška" minimalna mesečna plata, tročlana porodica može da preživi deset dana! Kada ovu sumu „razvuku" na ceo mesec, domaćinstvima je dnevno na raspolaganju svega oko 650 dinara. A, samo kupovina najosnovnijih namirnica daleko prevazilazi dnevni budžet onih sa najmanjim primanjima. Zato ne čudi podatak da građani Srbije za struju, telefon, grejanje i ostale komunalije duguju milione.
Grube računice pokazuju da je za iole pristojan život četvoročlane porodice potrebno više od 1.200 evra mesečno. Ove troškove ne bi moglo da pokrije čak ni šest minimalnih zarada od 20.010 dinara.
Prema podacima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS), prosečnoj srpskoj tročlanoj porodici dnevno je neophodno između 2.000 i 2.500 dinara kako bi podmirila potrebe ishrane i platila račune. O takvom minimumu, skoro 400.000 radnika koji žive na „minimalcu" može samo da sanja, sve i da Socio-ekonomski savet usvoji predlog sindikata i podigne minimalnu cenu rada u Srbiji za nekoliko hiljada dinara.
- Zvanična statistika kaže da je za samo dve godine prosečan račun u prodavnici prepolovljen - kaže Goran Papović, predsednika NOPS. - Sa nepunih 600, pao je na oko 300 dinara. Umesto jednom nedeljno, građani u velike kupovine kreću jednom mesečno. U lokalnim prodavnicama, na komšijsko poverenje, otvara se kupovina „na crtu". O obnovi odeće i obuće, radnici sa minimalnom platom ni ne razmišljaju. Potrošnju struje, grejanja, telefoniranja svode na minimum, ali uprkos štednji, oni nisu u situaciji da na vreme izmiruju komunalne obaveze, pa im se dugovi za režije gomilaju.
Zvanična minimalna potrošačka korpa u julu je vredela 34.267 dinara, što znači da je za zadovoljenje osnovnih životnih potreba jednog domaćinstva neophodna najmanje jedna i po minimalna plata. Sa 20.000 dinara, bez plaćanja troškova stanovanja i računa, radnicima sa najmanjim primanjima ostane svega oko 650 dinara dnevno.
Ekonomista dr Vladana Hamović kaže da se, kako bi preživeli, ljudi odriču bukvalno svega.
- Ne samo da biraju povoljnije namirnice, već i smanjuju obroke - priča Hamović. - Jedu najjeftiniju hranu, često nauštrb sopstvenog zdravlja. Ako išta pretekne, kako ne bi išli pocepani, odeću i obuću kupuju kod Kineza, a račune plaćaju tek toliko da ne bi ostali bez struje, telefona, interneta... Letnje i zimske destinacije vide jedino na razglednicama. O izdvajanjima za obrazovanje, zdravstvene potrebe i kulturu da ne govorimo.
Čak ni statistika, koja često crta mnogo lepšu sliku o standardu građana od realnog života, nema mnogo ružičastije brojke. Privredna komora Srbije izračunala je da su Srbi sve siromašniji. Ove godine je potrošeno 2,4 odsto hleba i peciva, 4,7 odsto mleka i 4,5 odsto šećera manje nego lane. Smanjena je i potrošnja voća i povrća. Za razliku od nas, građani EU na hranu troše samo između 15 i 20 odsto raspoloživih sredstava.
STATISTIKA 1
PREMA najnovijim podacima, prosečna porodica u Srbiji za kupovinu namirnica izdvaja oko 43 odsto ukupnih mesečnih primanja. Za stan, vodu, struju, gas i ostale energente treba još oko 16 odsto od ukupnih primanja domaćinstva. Telefoniranje, internet i kablovska oduzmu još oko pet odsto prihoda, a prevoz čak osam odsto zarađenog.
STATISTIKA 2
PROSEČNA tročlana porodica u Srbiji, prema zvaničnoj statistici - gledano kroz „potrošačku korpu", mesečno potroši tri kilograma sira, ili 100 grama dnevno. Svaki član porodice iz te korpe ne može da računa ni na čašu jogurta dnevno, jer „sme" da popije samo 0,7 decilitara. U potrošačku korpu stane mesečno kilogram čajne kobasice, što znači 11 grama po članu dnevno. Porodici mesečno pripada najviše 200 grama čokolade, ili 66 grama po članu domaćinstva. Dnevno svaki član „statističke porodice" iz prosečne potrošačke korpe može da pojede 0,7 jaja.

Κυριακή, 28 Σεπτεμβρίου 2014

Staro Hopovo Monastery and St. Panteleimon Church - Serbia

Staro Hopovo Monastery (staro meaning "old") is Serbian Orthodox and a short 2 km drive away from Novo Hopovo near Krusedol on Fruska Gora Mountain in Vojvodina province, Serbia. It was built between 1496 and 1520. The original church, also dedicated to St. Nicholas, was ruined by an earthquake in 1751 and a new one of cut stone and brick with a ten-sided dome was built. It was dedicated to St. Panteleimon. The monastery is in bad condition and is not active. Only the church remains. It appears that the church has recently been restored. I believe the remains of the other buildings are guest houses. At one time there were 35 monasteries in the Fruska Gora and only 17 remain today. 

St. Panteleimon Church at Staro Hopovo Monastery
St. Panteimon Church - entrance
Detail above the entrance
Dilapidated buildings near the church that I believe were guest quarters when the monastery was operating. 
Back of St. Panteleimon Church
Brick and stone in the outer shell.

As indicated on a post on St. Panteleimon Church near Skopje, MacedoniaSt. Panteleimon was a martyr of the Diocletian persecution of 303 AD in Nicomedia (near modern day Istanbul, Turkey) which was at that time the eastern capital of the Roman Empire under Diocletian in the tetrarchy system. Panteleimon was the physician to Galerius, the eastern Ceasar to Diocletian, who governed Illyricum from Sirmium (near modern Belgrade, Serbia in the Vojvodina region - very near this church). Galerius was likely the impetus behind  Diocletian's persecution of the Christians. Diocletian wished to save Panteleimon and urged him to sacrifice to the gods, but Panteleimon refused. So Panteleimon was ultimately beheaded.  He is depicted as a beardless young man with curly hair. 

St. Panteleimon

When we visited we stood for some time in this very small church and watched a priest do a confirmation service with two women in his beautiful voice.

Σάββατο, 27 Σεπτεμβρίου 2014

Навијачи Партизана против Параде поноса…



„Скуп Гробара који ће присуствовати Породичној шетњи у суботу 27.09.2014. године је у 18.15 на Студентском тргу (парку).


Сви смо свесни да се парада педера злоупотребљава како би се уништавале породичне вредности и како би се српски народ на још један начин, у социјалном смислу, упропастио. Твоје место је у поворци Породичне шетње. Дођи у Студентски парк 27.09.2014. (Субота) у 18.15 и покажи да ти је стало.“, пише на сајту Јужног фронта.
branimo porodicu grobari 8e
http://www.butasport.rs

Πέμπτη, 25 Σεπτεμβρίου 2014

Οι Σέρβοι μάζευαν τις βαλίτσες και έφευγαν από το Σαράγιεβο


Οι Σέρβοι μάζευαν τις βαλίτσες και έφευγαν από το Σαράγιεβο

Παρά τις έντονες χιονοπτώσεις με παγετούς στην περιοχή, η επιχείρηση του ΝΑΤΟ για την ειρήνη στη Βοσνία συνεχιζόταν βάσει εγκεκριμένου σχεδίου. Οι Γάλλοι, οι οποίοι είχαν μείνει στο Σαράγιεβο, απλώς άλλαξαν τα «μπλε» μπερέ του ΟΗΕ με τα πράσινα ή ερυθρά.

Οι Αμερικανοί αναγκάστηκαν να καταβάλλουν μεγάλες προσπάθειες για να μεταφέρουν τα στρατεύματα αποτελούμενα από 40 χιλιάδες άτομα στην πόλη Τούζλου. Η κατάσταση στο Σαράγιεβο ήταν σχετική ήρεμη. Οι στρατιωτικοί αναλυτές, έχοντας όλους τους λόγους, υπέθεταν ότι το Σαράγιεβο μπορεί κάλλιστα να αποτελέσει μια πρώτη σοβαρή δοκιμή για το ΝΑΤΟ. Ήδη το Δεκέμβριο το Πεντάγωνο ενίσχυσε την στρατιωτική και τεχνική υποστήριξη. Στο γαλλικό τομέα του Σαράγιεβο είχαν μεταφερθεί δύο εγκαταστάσεις ραντάρ για ανίχνευση σημείων απ’ όπου πραγματοποιούνται τα πυρά. Σε περίπτωση ανάγκης αυτά τα σημεία θα μπορούσαν να καταστέλλονται με πυρά από το έδαφος και από τον αέρα.
Οι Σέρβοι δεν είχαν καμία επιθυμία να παραμένουν σε μία πόλη μαζί με τους μουσουλμάνους και να υπακούουν στους κανόνες τους. Πολλοί μάζευαν τις βαλίτσες και τα απλά πράγματά τους. Η αγγλική εφημερίδα Guardian έγραφε εκείνες τις ημέρες ότι μερικοί από τους εντελώς απελπισμένους σκόπευαν να πάρουν μαζί τους τα οστά των προγόνων τους. Ωστόσο, λίγοι άνθρωποι γνώριζαν που μπορούν να πάνε.
Ταυτόχρονα, σε όλη την περιοχή αυτές τις ημέρες του Δεκεμβρίου του 1995 για πρώτη φορά μετά από δεκαετίες υπήρξαν απίστευτες φυσικές καταστροφές. Κοντά στο Μοστάρ ο ποταμός Νερέτβα υπερχείλισε τόσο πολύ, ώστε πλημμύρησε όχι μόνο μέρος της πόλης αλλά και το στρατόπεδο των Γάλλων λεγεωνάριων. Μόνο με τη βοήθεια ειδικών ελικοπτέρων καταφέρουν να απομακρύνουν τους Γάλλους σε ασφαλές μέρος. Πολλά προβλήματα είχαν και οι Αμερικανοί, οι οποίοι κατασκεύαζαν ειδική γέφυρα πάνω από το Σάβα στην περιοχή Ζουπάνια της Κροατίας. Μέσω αυτού από την Ουγγαρία σκόπευαν να μεταφέρουν το μεγαλύτερο μέρος των αμερικανικών δυνάμεων. Ο ποταμός Σάβα συνεχώς κατέστρεφε τις πλωτές εγκαταστάσεις.
Αρκετά δύσκολες σχέσεις δημιουργήθηκαν μεταξύ των Γάλλων και των Βρετανών συμμετεχόντων στην επιχείρηση. Τουλάχιστον πολλά ήταν αυτά που είχαν ειπωθεί σχετικά με το ότι οι Γάλλοι, για να σώσουν τους δύο πιλότους τους από το Μιράζ που κατέρριψαν οι Σέρβοι τον Αύγουστο του 1995 πάνω από το Πάλε, συνάψανε μια μυστική συμφωνία με τους τελευταίους. Κρατώντας μερικούς μήνες τους πιλότους, οι Σέρβοι ήθελαν να εξασφαλίσουν από το Παρίσι και τους εκπροσώπους τους στο Σαράγιεβο περισσότερες εγγυήσεις της δικής τους ασφάλειας. Οι Βρετανοί υποστήριζαν ότι αυτοί το κατάφεραν.
Και ακόμα ένα πρόβλημα το οποίο προσπαθούσαν ήδη τότε να λύσουν σταδιακά – οι πρόσφυγες. Έπρεπε όχι μόνο να συμφιλιώσουν τους ανθρώπους, αλλά και να δημιουργήσουν τις προϋποθέσεις για την επιστροφή τους. Μόνο στη Γερμανία κατά τη διάρκεια του πολέμου βρέθηκαν 320 χιλιάδες άτομα. Στους Γερμανούς φορολογούμενους αυτό στοίχησε 15 δισεκατομμύρια γερμανικά μάρκα. Στους Βόσνιους – μουσουλμάνους, Σέρβους και Κροάτες, όχι μόνο πλήρωναν μηνιαίο επίδομα 400 γερμανικών μάρκων, αλλά τους παρείχαν ιατρική περίθαλψη και μέση εκπαίδευση. Στη χορτάτη Δύση, είναι φυσικά καλύτερα από ότι στην κατεστραμμένη και γεμάτη νάρκες πατρίδα. Στο Σαράγιεβο δεν ήθελαν να σκεφτούν πώς να φέρουν πίσω τους ανθρώπους στην πατρίδα.
Οι πειθαρχημένοι και νομοταγείς Γερμανοί πάντα έμεναν έκπληκτοι από τη συμπεριφορά των Βοσνίων μεταναστών. Και με τι αυτοί δεν ασχολούνταν, και με πλαστά εισιτήρια για τα αστικά μέσα συγκοινωνίας, και εργάζονταν χωρίς να εγγράφονται, διέπρατταν εγκλήματα, παρ’ όλο που πολλοί από αυτούς είχαν πολυτελή διαμερίσματα και νέα ακριβά αυτοκίνητα.
Μια άλλη σημαντική λεπτομέρεια. Αυτούς που εγκατέλειπαν τη χώρα σε μια δύσκολη στιγμή, ακόμα και χωρίς τη θέλησή τους, στο Σαράγιεβο τους αντιμετώπιζαν ως προδότες. Αυτοί δεν πολεμούσαν και δεν βίωσαν όλες τις ταλαιπωρίες. Πολλοί θεωρούσαν ότι οι πρόσφυγες δεν είναι μόνο ανεπιθύμητοι αλλά και επικίνδυνοι. Με το συνάλλαγμα μπορούσαν να αγοράσουν τα πάντα: και διαμερίσματα, και εργασία, και νέα αυτοκίνητα. Πολλοί από τους Βόσνιους δεν είχαν ούτε χρήματα και πόρους για να ζήσουν, και γι’ αυτό όλους που επέστρεφαν τους θεωρούσαν εκκεντρικούς. Για να μην επιστρέφουν οι «επιστρέφοντες», δοκίμασαν διάφορους τρόπους – άμεσες απειλές σφαγής για προδοσία, κατάληψη διαμερισμάτων από άλλους ανθρώπους, οι οποίοι μαζεύονταν σε μεγάλες πόλεις από όλη τη Βοσνία και Ερζεγοβίνη.

До краја августа 2015. швајцарска фирма „Штадлер“ испоручиће Србији 21 електромоторни воз

ПРВИ СЕ ВЕЋ ИСПРОБАВА НА НАШИМ ПРУГАМА, ДРУГИ ИЗЛОЖЕН НА МЕЂУНАРОДНОМ САЈМУ ТРАНСПОРТА „ИНОТРАНС“ У БЕРЛИНУ

  • Реч је о четвороделним возовима максималне брзине од 160 километара на сат. Имају и клима уређаје, вакуум тоалет, информациони систем за путнике, видео надзор, спољне камере, дијагностичке уређаје, ГПС, као и улазна врата са електричним погоном и клизним степеником, а прилагођени су и особама са посебним потребама
25.09.2014. ФАКТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић
ВОЗ
ШВАЈЦАРСКА компанија „Штадлер“ представила је јуче на једном од највећих светских међународних сајмова транспорта „Инотранс“ у Берлину нови „Флирт“ – воз произведен за потребе „Железница Србије“.
Реч је о новим електромоторним возовима најновије генерације, оспособљеним за брзине од 160 километара на сат, опремљеним најсавременијом опремом.
На штанду швајцарске компаније посетиоце и званице поздравило је руководство „Штадлера“, а у име српских железница обратио им се председник Скупштине „Железница Србије“ Зоран Анђелковић.
Анђелковић је подсетио да су српске железнице купиле 21 нови електромоторни воз од швајцарског „Штадлера“ након спроведеног међународног тендера и да је њихова укупна вредност око 99 милиона евра, а да су средства обезбеђена захваљујући кредиту Европске банке за обнову и развој.
„За Железнице Србије нови воз означава велику прекретницу, што ће уз предстојећу реконструкцију инфраструктуре и даљу набавку возних средстава српске железнице приближити нивоу развијених европских железница“, поручили су у Берлину представници српских железница, а саопштено је из тог предузећа.
Нови електромоторни воз је намењен за регионални железнички путнички саобраћај и саобраћаће између већих градова у Србији, као замена за постојеће класичне гарнитуре, али ће омогућити и увођење нових понуда и повећање броја полазака на појединим релацијама.
Прва електромоторна гарнитура већ је 19. септембра стигла у нашу земљу и ових дана је на пробним вожњама српским пругама.
Друга гарнитура након званичне презентације на берлинском сајму требало би да у првој половини децембра стигне у Србију, а након тога све до августа 2015. године на сваке две недеље стизаће по једна нова гарнитура. До 31. августа 2015. свих 21 нових возова из швајцарског „Штадлера“ биће испоручени Железницама Србије.
Нови воз може да прими 465 путника, са 12 седишта првог разреда, 212 седишта другог разреда, 11 помоћних седишта и 230 места за стајање.
Реч је о четвороделним возовима максималне брзине од 160 километара на сат. Нови возови имају и клима уређаје, вакуум тоалет, информациони систем за путнике, видео надзор, спољне камере, дијагностичке уређаје, ГПС, као и улазна врата са електричним погоном и клизним степеником, а прилагођени су и особама са посебним потребама.
У току је обука радника Железница Србије за руковање и одржавање нових возова, као и активности на припреми капацитета за одржавање ових гарнитура у Техничко-путничкој станици у Земуну.
У „Штадлеру“ је у току завршна фаза монтаже треће композиције, а на четвртом и петом возу тренутно се ради на склапању ентеријера и монтирању електричних и пнеуматских инсталација.
Делегација Железница Србије, на челу са Анђелковићем, на Сајму транспорта у Берлину, обавила је и већи број састанака са најзначајнијим произвођачима железничких возних средстава и опреме, као и представницима иностраних железничких управа.

Milošević nije izneo pare iz Srbije

Da li je lično naručio ubistva?

Četrnaest godina od izbornog poraza Slobodana Miloševića njegova porodica i dalje živi u inostranstvu, a mediji sporadično otvore temu novca iznetog iz Srbije.

Sporadično se pojavljuju i slabo primećeni zahtevi da članovima Miloševićeve porodice bude obezbeđen povratak u zemlju i amnestija od sudskih postupaka.
Ovih dana, međutim, objavljeno je i da u sklopu redovne revizije odluka o sankcijama, odlazeći sastav Evropske komisije u petak, 29. septembra, treba da razmotri odluku o ukidanju uredbe kojom je Miloševićevoj porodici zamrznuta imovina u inostranstvu.
Bliski saradnici i advokati, pak, tvrde da EK nema šta da odmrzne, jer Miloševići i nemaju nikakvu imovinu u zemljama Unije, kao ni bankovne račune.
„Nemam informaciju da Miloševićeva porodica ima novac u stranim bankama“, kaže za list Danas bivši guverner i ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je svojevremeno istraživao tokove iznošenja novca preko ofšor kompanija.
Dragan Radević iz Udruženja Sloboda podseća za Danas da je nekadašnja haška tužiteljica Karla del Ponte svojevremeno konstatovala da Miloševići nisu izneli novac iz Srbije.
Za potrebe Haškog tribunala prekontrolisano je 137 banaka od Kipra do Londona, ukazuje Radević

Probe sistema daljinskog grejanja počinju 1. oktobra »

Javno komunalno preduzeće „Beogradske elektrane”, shodno Odluci o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu, obaviće funkcionalne probe sistema daljinskog grejanja od srede, 1. oktobra, do petka, 10. oktobra.

Funkcionalne probe podrazumevaju proveru rada energetskih objekata – toplana i kotlarnica. Uporedo će biti proveravana funkcionalnost toplovodne mreže i toplotnih predajnih stanica, a prema potrebi i pojedinih kućnih grejnih instalacija, navode u ovom preduzeću.
Svrha funkcionalnih proba proizvodnih i distributivnih postrojenja jeste što bolja priprema za predstojeću grejnu sezonu.
Probe toplotnih izvora, distributivne mreže, podstanica i pojedinih kućnih grejnih instalacija biće obavljene prema sledećem planu:
– 1. oktobra – toplane „Konjarnik” i „Medaković” i kotlarnice „Veljka Dugoševića 18”, „Stevana Dukića 31”, „Mirijevski bulevar 2a”, „Jastrebačka 47”, „Luka Beograd”, „Dom zdravlja Braće Jerković”, „Senjak 1 – Simićeva”, „Senjak 2 – Bulevar vojvode Mišića 37-39”, „Senjak 3 – Bulevar vojvode Mišića 39a”, „Šeher” i „Bulevar vojvode Mišića 11-33”.
– 2. oktobra  – toplana „Mladenovac” i kotlarnice „Institut majka i dete”, „KBC Bežanijska kosa”, „GAK Narodni front”, „Janka Veselinovića”, „Uprava prihoda”, „Sremčica”, „Železnik” i „Barajevo”.
– 3. oktobra – toplane „Voždovac”, „Zemun”, „Banovci” i „Batajnica” i kotlarnice „Vrtlarska”, „Makedonska – Jakšićeva”, „KBC Zvezdara” u Preševskoj 31 i Dimitrija Tucovića 131 i 161, „Juhorska 6”, „Husinskih rudara 31a”, „Salvadora Aljendea 18”, „Braće Marić 3-7”, „Drenovačka 11”, „Resnik” i „Julino brdo”.
– 6. oktobra – toplane „Novi Beograd” i „Mirijevo” i kotlarnice „Uralska 11”, „Uralska 36”, „Diljska 7”, „Maljenska 3”, „Marijane Gregoran 30” i „Marijane Gregoran 69”.
– 7. oktobra  – toplane „Borča” i „Banovo brdo” i kotlarnice „Nada Naumović 1”, „Ljutice Bogdana 2”, „Veljka Lukića – Kurjaka 14”, „Danijelova 32” i „Centar visokih vojnih škola”.
– 8. oktobra  – toplane „Cerak” i „Višnjička banja”.
– 9. oktobra  – toplane „Dunav” i „Miljakovac” i kotlarnice „Koste Glavinića 9”, „Stjepana Filipovića 30a” i „Fabrisova 10”.
S obzirom na to da će delovi sistema prema utvrđenom planu proba biti u funkciji, može se dogoditi da pojedina grejna tela u stanovima korisnika budu delimično zagrejana. Probe ne podrazumevaju početak grejne sezone zbog čega iz „Beogradskih elektrana” apeluju na korisnike da ne upućuju reklamacije Dispečerskom centru ukoliko im radijatori nisu topli.
Takođe, korisnici sistema daljinskog grejanja treba da obrate pažnju na ispravnost svojih unutrašnjih instalacija i da se, ukoliko primete curenje vode iz instalacija, obrate Dispečerskom centru pozivom na broj telefona 011/2093-100,  „Beokom servisu” pozivom na brojeve telefona 0800–110–011 i 011/3090-007 ili slanjem elektronske pošte na adresu bks@beograd.gov.rs, ističu u „Beogradskim elektranama”.

Najavljen početak grejanja u Obrenovcu


Sledeće nedelje počinju tople probe daljinskog sistema grejanja JKP "Toplovod" Obrenovac, saopšteno je iz te gradske opštine.
Predsednik Gradske opštine Obrenovac Miroslav Čučković rekao je da se sa toplim probama kreće sledeće nedelje kako bi se velika naselja povezala na grejanje pre početka grejne sezone.
"Ovim putem apelujem na sve sugrađane koji su sklonili radijatore da to blagovremeno prijave kako bi radnici JKP "Toplovod" mogli da izađu na teren i preduprede eventualna oštećenja njihovih domova koja su već poplavljena", rekao je Čučković.
"Želimo da 1. novembar dočekamo sa potpuno zaokruženim i obnovljenim svim komunalnim sistemima koji su oštećeni u poplavi" , kazao je Čučković.
Direktor JKP "Toplovod" Boris Ivković rekao je da je 23. septembra nastavljeno sa punjenjem sekundarne mreže u onim delovima grada gde to nije do sada urađeno.
Ivković je kazao da su takozvane hladne probe počele u Dudovima, u naselju Sunce i onim delovima grada "gde do sada to nismo bili u mogućnosti da uradimo".
"Toplifikacioni sistem je pretrpeo veliku štetu. Međutim, sve naše aktivnosti usmerene su ka tome da se sistem osposobi kako bi građani imali grejanje kao i do sada, to jest do pre poplave. Mi ćemo sve ono što je moguće zameniti i osposobiti", najavio je Ivković.
Ivković je istakao da je "naša velika nepoznanica 400 kilometara mreže zakopane pod zemljom, jer ne postoji tehnologija koja može detektovati oštećenja na mreži".
"Za sada, prvi pokazatelji su ohrabrujući. Već desetak dana je na primarnoj mreži pritisak na osam bara i ne vidimo veće gubitke. Ni sekundarna mreže ne pokazuje da ima većih gubitaka", rekao je Ivković.
"Očekujemo da će gubitaka i havarija biti nešto više ove zime, čak pretpostavljamo i na kojim mestima, ali ćemo biti spremni lagerom i ugovorom o havarijskim intervencijama i trudićemo se da sve kvarove otklonimo brzo i u toku jednog dana kako građani ne bi trpeli zbog problema u snabdevanju toplotnom energijom", dodao je Ivković

Странци хоће српску руду и путаре

Београд – Осим српске пољопривреде и фабрика за прераду хране, страним инвеститорима занимљиви су и наши рудници и грађевинска предузећа специјализована за градњу инфраструктуре. Како „Новости“ сазнају, велики број писама о заинтересованости из других земаља пристигао је за РТБ „Бор“, али и за руднике „Ресавица“ и „Ковин“. У грађевинском сектору, великим страним инвеститорима најинтересантнија је београдска „Мостоградња“, „Војводинапут – Бачкапут“ из Новог Сада, и предузеће за грађење, ремонт и одржавање пруга ЗГОП Нови Сад.
РТБ „БОР“ има више од 5.000 запослених. Управо због тога је опстанак овог предузећа од стратешког значаја за Бор, али и околину. Иако од од 2010. године, откако је у реструктурирању, РТБ бележи добит, за собом вуче нагомилане дугове од око 900 милиона евра. Група РТБ Бор обухвата руднике бакра „Бор“ и Мајданпек и Топионицу и рафинацију бакра у Бору.
На који начин ће се приватизовати ово предузеће, биће утврђено до краја октобра „у пакету“ са осталим фирмама, од 403 за које су стигла писма о заинтересованости.
Рудници „Ресавица“ Деспотовац јавно су предузеће, које упошљава 4.161 радника, према подацима из последњег завршног рачуна. Док РТБ „Бор“ држави дугује 241 милион динара на име неплаћених пореза и доприноса, дуг „Ресавице“ на листи Пореске управе Србије нарастао је на 1,39 милијарди динара. Привредно друштво за подводну експлоатацију угља, рудник „Ковин“, пак, из истоименог града, упошљава 118 људи, и већ је почетком 2012. године на продају нуђена његова имовина и то за 3,37 милиона евра, уз обавезу улагања још 2,5 милиона. Понуду је дала само „Титан цементара“ из Косјерића, коју је Агенција за приватизацију одбацила због непотпуности, а тендер прогласила неуспелим.
Када је реч о грађевинским предузећима, обе новосадске фирме за које су стигле понуде странаца (и „Бачкапут“ и ЗГОП), припадале су некада „Нибенс групи“ у власништву Мила Ђурашковића, који их је купио у поступцима приватизације. Купопродајни уговори су, у међувремену, раскинути, а оба предузећа враћена под окриље Агенције за приватизацију. Сада траже нове власнике. „Војводинапут – Бачкапут“ упошљава 295 људи, а ЗГОП – 317. Прво држави на име неплаћених пореза дугује више од 198 милиона, а друго 172 милиона динара.
„Мостоградња“, пак, котира се високо на листи задужених предузећа. Само држави на име неплаћених пореза и доприноса дугује готово три милијарде динара. Последња приватизација овог грађевинског предузећа, које упошљава 1.011 радника, покушана је 2008. године. Тада је 52 одсто капитала у акцијама нуђено за 5,6 милиона евра. Продаја је пропала, јер једини понуђач, конзорцијум крагујевачког предузећа „Пилар“ и руске компаније „Зарубестројтехнолоџи“ није испунио квалификационе услове за учешће на тендеру, који је проглашен – неуспешним.
Стварно стање
Сва предузећа са списка Агенције за приватизацију за које се испитивала заинтересованост инвеститора, укупно 502, имају рок до 29. септембра да Агенцији доставе попис целокупне имовине и обавеза закључно са пословном 2013. годином. Агенција има рок да до краја октобра Министарству привреде поднесе конкретне предлоге о решавању судбине сваког од ових предузећа са листе. Онима који не буду одређени за приватизацију, а буде се сматрало да не могу да опстану самостално на тржишту, следује социјални програм за запослене и – стечај.

Lidl u Staroj Pazovi gradi glavni distributivni centar

STARA PAZOVA - Nemačka trgovinska kompanija Lidl potpisala je u sredu sa Opštinom Stara Pazova ugovor o kupovini građevinskog zemljišta, gde će izgraditi glavni distributivni centar, saopstila je ta vojvođanska opština.
lidl
Precizira se da je Lidl kupio oko 20 hektara u staropazovačkoj najatraktivnijoj industrijskoj zoni u blizini autoputa Beograd-Subotica, čime se nagoveštava skori početak izgradnje glavnog Lidl distributivnog centra.
Budući objekat Lidla nakon izgradnje saobraćajne petlje na autoputu Begrad-Subotica, odnosno putu Nova Pazova-Stari Banovci, imaće mogućnost povezivanja i sa autoputem Beograd-Zagreb.
Ugovorom Opšine Stara Pazova sa Lidlom je predvidjeno da parcela prelazi u svojinu te nemačke kompanije uz naknadu od oko 158 miliona dinara. Prethodio je postpupak javnog nadmetanja koji je otvoren 15. avgusta ove godine.