Δευτέρα, 30 Μαρτίου 2015

Η πρεσβεία της Ιαπωνίας στο Βελιγράδι δώρισε στη Σερβία οικολογικά οχήματα

Pon, 03/30/2015 - 18:29 -- MRS
Η Κυβέρνηση της Ιαπωνίας δώρισε 150 οικολογικά οχήματα με σκοπό την παροχή υποστήριξης στη Σερβία για την προστασία του ανθρώπινου περιβάλλοντος και για τη μείωση των δαπανών της Κυβέρνησης της Σερβίας προς τον σκοπό αυτό.
Ειδικά, ο πρέσβης της Ιαπωνίας στο Βελιγράδι, κ. Μασαφούμι Κουρόκι, επέδωσε σήμερα στον Σέρβο πρωθυπουργό, κύριο Αλεξάνταρ Βούτσιτς τα κλειδιά των 150 νέων αυτοκινήτων που πρτοορίζονται για παράγοντες της δημόσιας διοίκησης,
aΓια την ακρίβεια, αυτή η δωρεά από την Ιαπωνία είναι ύψους 3,5 εκατομμυρίων ευρώ και θα έπρεπε να συμβάλει για καλύτερη προστασία του ανθρώπινου περιβάλλοντος στη Σερβία. Σημειώνεται ότι από το έτος 1999 ως τώρα η Κυβέρνηση της Ιαπωνίας έδωσε στη Σερβία βοήθεια ύψους 460 εκατομμυρίων ευρώ, με διάφορες δωρεές της.
Τούτη τη φορά, η Κυβέρνηση της Ιαπωνίας αποφάσισε να δωρίσει στη Σερβία 150 οικολογικά οχήματα, που εκπέμπουν λιγότερες τοξικές ουσίες στην ατμόσφαιρα και μειώνουν την κατανάλωση καυσίμων. Τα αυτοκίνητα είναι διάφορα μοντέλλα μάρκας «Λέξους», «Τογιότα πρίους» και «Μάζντα 3» με ντιζελοκίνητους κινητήρες 2,2 λίτρων SKYACTIV-D, που ανταποκρίνονται στα ευρωπαϊκά πρότυπα Euro 6.
Τέλος, ο πρωθυπουργός της Σερβίας, κ. Αλεξάνταρ Βούτσιτς, εξέφρασε ευχαριστίες προς τον Ιάπωνα πρέσβη στο Βελιγράδι για τη σημερινή δωρεά σε οικολογικά αυτοκίνητα, αλλά και για την όλη μέχρι σήμερα βοήθεια της Ιαπωνίας προς τη Σερβία. «Η Κυβέρνηση της Σερβίας κρατάει στη μνήμη της και δεν ξεχνάει την τεράστια συμβολή του λαού και της Κυβέρνησης της Ιαπωνίας μετά από τη σειρά τραγικών συμβάντων που έπληξαν τη Σερβία. Δεν πρόκειται να ξεχάσουμε τις αγαθοεργίες και τις δωρεές της Κυβέρνησης της Ιαπωνίας προς τη χώρα μας και προς το λαό μας», ανέφερε με την ευκαιρία ο Σέρβος πρωθυπουργός Βούτσιτς, ο οποίος ήταν σήμερα παρών, μαζί με τον Σέρβο υπουργό Εξωτερικών, κύριο Ιβιτσα Ντάτσιτς, στην τελετή των εγκαινίων του κτιρίου της νέας πρεσβείας της Ιαπωνίας στο Βελιγράδι

Има ли Србија будућност и снаге да се бори за слободу, или ју је бомбардовање 1999. сломило?


    Сергеј Правосудов

Захваљујући развоју руско-српске енергетске сарадње, почео сам често да посећујем Србију. Исправа сам био очаран том земљом и тиме колико се позитивно њени људи односе према Русима, али ускоро ми је постало јасно да се српска елита тако не понаша.
Објашњено ми је да су сви представници српске политичке елите на овај или онај начин у вези с специјалним службама САД, Велике Британије, Немачке и др. држава. На јесен прошле године објављен је мој чланак „Разочарање у Србију“, у којој сам писао о противречностима између српског народа и елите. Тај чланак је изазвао бурну дискусију у Србији, понеко ме је грдио, понеко хвалио. Али оно што ме је највише изненадило јесте то, што нико од мојих противника у дискусији није оспорио тврдњу да се политичка елита Србије фактички налази под контролом иностраних обавештајних служби. Кад би се у Русији појавила информација о томе да неки члан руководства земље сарађује са страним службама, тог човека би сматрали за издајника и било би му изузетно тешко да задржи свој положај.

У Србији је ситуација другачија. У овој земљи, како сам схватио, представници елите сматрају на је неопходно сарађивати са више страних обавештајних служби да би утврдили свој положај у земљи подршком извана. Очекивати у таквим условима да ће таква елита да води рачуна о интересима српског народа је веома наивно. Али за ту елиту гласају људи.



Зашто они не гласају за партије које се залажу за савез са Русијом? Срби су ми објашњавали да је то последица тога, што те људе обмањује медијска пропаганда, а пре свега телевизија. Почетком марта поново сам био на једној руско-српској конференцији. Тамо сам сазнао да, у складу са истраживањима јавног мњења, више од 60% Срба сматра да је су за пропаст пројекта „Јужни ток“ криви САД и ЕУ. Испада дакле, да Срби не верују медијима, који су за пропаст пројекта оптужили Русију.


Често се сусрећем са Србима и, искрено говорећи, велики број тих разговора своди се на: „ми волимо Русију, дајте нам паре“. Практично сви Срби са којима сам имао прилике да разговарам сматрају нешто типа: „Русија треба да отвори ТВ станицу на српском језику и да финансира оснивање проруске партије, а ми ћемо можда за ту партију да гласамо“. И Срби стално наводе пример Американаца који управо то раде.
Али Русија не може да се такмичи са САД у количини долара из простог разлога што САД штампају доларе, а Русија не. Уз то, САД успостављају контролу над елитама других земаља да би оне радиле у корист Американаца, а не у корист својих грађана. Русија предлаже другим земљама узајамно корисне пројекте, чија реализација доприноси благостању тих земаља. У таквим условима није јасно, зашто би Русија требало да контролише елиту Србије или Бугарске. Русији је потребно да се те елите баве својим националним интересима, и ништа више од тога. Али то је управо оно што не видимо.


Западна пропаганда све време говори о томе да земље морају да се боре за стране инвестиције, да их привлаче код себе. Према тој логици следи да није Русија та која треба у Србији да направи ТВ станицу, већ напротив, Србија треба да се рекламира у руским медијима да би привукла инвестиције из Русије. Али они очигледно не показују такав однос према руским инвестицијама. Русија треба да се бори за своје право да уложи новац у изградњу гасне инфраструктуре у Србији. При томе Србији нико не предлаже никакве алтернативне гасне пројекте. Самим тим, одустајање од руског пројекта значи да неће бити никаквог пројекта. Испада да је управо то оно што је Србији потребно.
У Бугарској су се такође много надали да у долазак страних инвестиција после уласка земље у НАТО и ЕУ. Али тога није било. Бугарска индустрија је разваљена. Западне инвестиције у Бугарској биле су уложене у изградњу тржних центара, где се продаје страна роба и прехрамбени производи, као и у путеве, којима стране транспорне компаније ту робу довозе. Живот у Бугарској се унеколико развија у приморју, где више од 400 хиљада кућа и станова припада Русима. Највећи порески платиша у Бугарској је руска компанија „Лукојл“, којој припада рафинерија у Бургасу и мрежа бензинских пумпи. Узгред, просечна плата у Бургасу је виша од државног просека.


Због масовне незапослености милиони Бугара одлазе у друге земље, а ниво наталитета је отишао у минус. Као резултат тога становништво Бугарске смањило се с 9 милиона 1990 године до данашњих 7 милиона. До 2050. године у Бугарској ће живети 5 милиона људи, од којих ће већина бити Роми и Турци. А народ, који на Балкану живи више од хиљаду година, нестаје пред нашим очима. Када то поменем Србима, порази ме реакција неких од њих: „нека изумру Бугари, Софија ће тада постати српски град“. Такве ствари изјављују образовани људи са докторским дипломама. Сваком човеку са здравим разумом је јасно да Софија неће постати српски град, јер ће се Србија разградити на исти начин као и Бугарска. Пре ће Софија постати турски град.
Разумем да је историја односа између Бугарске и Србије изузетно сложена. Те земље су у више наврата међусобно ратовале. Али у условима када се у опасности налази сам опстанак и Срба, и Бугара,  неопходно је тражити шта је то што уједињује словенске народе, а не присећати се старих размирица. Али Срби не могу да се договоре чак ни сами са собом. Када разговараш са Србима увек се запањиш тиме у којој мери они бацају блато једни на друге. Обавезно ће да ти кажу да је већина Срба – „лоши Срби“. У зависности од тога са ким разговараш, „лоши“ су Срби из Београда, Војводине, Босне, Црне Горе и сл. А ако неког Србина повалиш, одмах ће ти напричати да он у ствари и није никакав патриота, већ масон, или агент ЦИА. Чак и косовски Срби, који се налазе на ивици физичког уништења, не могу међу собом да се договоре.


То је заиста страшно. Када разговараш са Србима, увек се изненадиш томе како се они стално присећају прошлих успеха и славне историје своје земље, али практично никада не говоре о будућности Србије. Очигледно је да, ако се ствари наставе овакве какве су данас, Србија будућност и нема. Запад нуди будућност неким посебним Србима, који раде против сопствене земље. Али Западу не треба Србија као снажна и високо развијена земља.
Већини Срба је то савршено јасно. По свој прилици, њих је сломило бомбардовање 1999. године. Боје се понављања тог кошмара. Данас Русија, баш као некада Србија, осећа на себи притисак санкција западних држава. Али Русија ће се борити за своју слободу, јер је код нас још увек много људи који ће радије умрети у борби, него живети на коленима. Је ли остало у Србији још таквих људи? Одговор на то могу да дају само Срби. А од тога зависи и одговор на друго питање, које сам ставио у наслов овог текста: има ли Србија будућност?
Сергеј Правосудов је директор руског Института националне енергетике. Текст је преузет са његовог блога. Са руског превео Никола Танасић.

У АУТОБУСУ СА АЛБАНЦИМА КОЈИ ОДЛАЗЕ СА КОСОВА ИЛИ ОВО ЛИЧИ НА 1999.

albancikosovoodlazak05ЈАЊА ГАЋЕША
Тако безбрижно не изгледају људи који заувек напуштају огњишта

Кад сам у рано јутро са пријатељицама кренула за Београд и на аутобуском стајалишту у Грачаници угледала групу Албанаца, схватила сам да ће путовање трајати бар три сата дуже, али и да ми се пружила прилика да видим ко су ти људи који одлазе.
Албанци су наставили да улазе у аутобус у Ајвалији, па у Приштини, код Подујева и тако до Мердара. Углавном су то млади људи, као и млађи брачни парови са децом. Улазак неколико Срба код Милошева обрадовао нас је, јер нам се чинило да ћемо бити једине које не иду у Суботицу.
Масовно одлазе, буквално преко ноћи нестају. Нико од Срба не зна шта им је одједном, и све оно што сам видела у аутобусу само је потврдило моје, али и сумње многих Срба са Косова и Метохије – а то је да опет нешто муте. Изузев једне жене, која је пут Суботице кренула са супругом и децом и у аутобус ушла уплакана, сви остали су били потпуно безбрижни. Она и њена породица нису остављали утисак напаћених, сиромашних и гладних људи – нису ни остали. Ретко ко од њих је имао пртљаг већи од једног ранца, чак ни они који су са собом водили децу. Понашали су се потпуно опуштено, телефонирали су и смејали се, парови су се љубили, као да сви иду на море и само што нису запевали.
КАО ДА ИМАЈУ ЗАДАТАК
Процедура на Мердару је трајала сатима. На косовској страни прелаза поздравио нас је полицајац Албанац уз осмех, као да је сасвим нормално што толики број његових сународника свакодневно одлази. На српској страни полицајац уздише када је видео скоро пун аутобус Албанца и каже возачу, који га је питао где је до сада: „Ту сам, не могу да летим“. Мученик! Треба сваком Албанцу написати и одштампати потврду којом му се дозвољава кретање кроз остатак Србије, док на стотине њих чека у аутобусима, плус сви они који пешице прелазе у централну Србију.
Чудим се, ко зна који пут у животу, менталном склопу тих људи који сваких неколико година морају на неки начин да привлаче пажњу. Никако да се смире, организују и живе. Док се сви медији баве тиме колико је њих отишло због „лоше економске ситуације“, питам се ко ли је овог пута притиснуо прекидач и опет их подигао на ноге како би свет о њима причао?
Питам пријатељицу: „Где ови људи иду по овој хладноћи са овом децом? Какви су то родитељи?“
„У Казабланку“, одговори и кроз уздах рече да ћемо сигурно ми, Срби са Косова, бити криви и за ову њихову авантуру.
Чим смо прешли Мердаре, почели су да зову телефоном и да некоме говоре када стижу у Суботицу. Било је и оних који су давали новчанице од 200 евра појединцима у аутобусу, вероватно водичима јер су у Београду послушно ишли за њима.
albancikosovoodlazak06Чекаће данима, многи са децом – морам то још једном да нагласим – под отвореним небом да преко њива, блата и воде пређу у Мађарску. Шта ће даље бити, немају појма, али на њиховим лицима нема нимало бриге. Као да имају задатак да сви оду до Суботице и Мађарске, па, ако их врате, имају покриће да су пробали да оду. Како другачије објаснити ту њихову безбрижност.
„GOODBYE FOREVER“
При повратку из Београда, у аутобусу је било 15 Албанаца који су се враћали из Суботице. Да сте могли само ту срећу да видите. Млада девојка је, силазећи у Подујеву са својим сестрама и родитељима, возачу рекла: „Goodbye forever“. Тако је била весела због повратка, и њена породица исто. То се баш не уклапа у причу о људима који траже излаз из јада и беде који на Косову владају.
Овакво понашање Албанаца видели смо 1999. године, када су у највећем броју глумили да их српска војска и полиција протерују. Тада су, по наређењу западних ментора, напуштали своје домове а западни медији то представљали као хуманитарну катастрофу. Све ово тако подсећа на тај сценарио, као да га исти људи потписују.
Убеђена сам да њихов одлазак везе нема са сиромаштвом, незапосленошћу, лошом економском ситуацијом и осталим причама. Новац који троше да би дошли до Суботице, Мађарске, Црне Горе, Немачке, па чак и Америке, није мали, и нико не поставља питање одакле им у џепу хиљаде евра. Без обзира колико је економска ситуација на Косову и Метохији тешка, нико од њих није толико гладан да се усред зиме смрзава по шумама са децом у наручју. Приче о продаји имања треба узети са резервом.
Тешко ми је да поверујем да су преко ноћи сви схватили да на Косову нема перспективе, и да им је једини спас одлазак. Иза овога се нешто друго крије. О чему се овог пута ради – не знам. Знам само да, кад год се узмувају, причају сви исту причу, а не делују ни мало искрено, када власти углавном ћуте или кажу тек понешто, када западне земље млако реагују – Срби најскупљу цену плате. И зато не ликујем због њиховог одласка. Напротив, ја се плашим

PRODAJEM DOMACE HLADNO CEDJENO MASLINOVO ULJE BEZ HEMIJE IZ KALAMATE

 
HLADNO CEDJENO MASLINOVO ULJE NAJVISEG KVALITETA
PELOPONEZ-KALAMATA
 
 
 




 
DOMACE ULJE 100%

250 ml = 250 D
 



















Στις 27 Μαρτίου το 1999 καταρρίφθηκε το «αόρατο» αμερικανικό αεροπλάνο

Pet, 03/27/2015 - 19:05 -- MRS
dΕπεσε ο μύθος για το «αόρατο» αμερικανικό βομβαρδιστικό αεροπλάνο F-117A σε ένα χωριό, στην περιοχή Σρεμ, στη Σερβία, σαν σήμερα, πριν από 16 χρόνια, όταν το κατέρριψαν οι στρατιωτικές μονάδες της Γιουγκοσλαβίας στην επίθεση του ΝΑΤΟ σε βάρος της Σερβίας το 1999. Το αεροπλάνο F-117A «νυχτερινό γεράκι», το οποίο, μετά από πολλές επιθέσεις στο Λίβανο, Παναμά, και το Ιράκ, πήρε τίτλο του «αόρατου», καταρρίφθηκε στις 27 Μαρτίου, στο χωριό Buđanovci, τρεις μέρες μετά την αρχή της επίθεσης του ΝΑΤΟ στις 20:42 και ο διοικητής της μονάδας, η οποία κατέρριψε το «αόρατο» αεροπλάνο, είναι ο συνταγματάρχης Zoltan Dani

Σάββατο, 28 Μαρτίου 2015

novi zakon o vakcinama. ne mozes da kazes ''NE'' (da da....sigurno)

vakcinacija dece 3,00
Фото: picture-alliance/ dpa
Ускоро измена Закона о заштити становништва од заразних болести. Тренутно у прописима постоје „рупе“ које иду наруку антивакциналном лобију.

ОПАСНЕ НЕИСТИНЕ?

- Док је обухват у укупној популацији био на жељеном нивоу, изнад 95 одсто, ризик од ширења потпуно или готово искорењених болести је био нижи – рекао је за „Новости“ др Зоран Радовановић, имунолог.
- Укупан колективни имунитет је био бољи, па и они који нису вакцинисани нису имали од кога да се заразе. Ситуација се, међутим, мења нагоре и обухват вакцинацијом је већ неколико година испод 95 одсто. То је резултат неистина које се шире интернетом и нико за то не одговара.
У наредних десетак дана Скупштина Србије требало би да усвоји предлог измена Закона о заштити становништва од заразних болести, којима ће се недвосмислено дефинисати да сва деца морају да приме обавезне вакцине, осим када то из медицинских разлога није могуће.
Ово је договорено у четвртак на састанку шефова посланичких група власти.
Ипак, тек после договора са Министарством здравља биће јасније да ли ће се чекати на доношење новог закона о заштити становништва од заразних болести или ће се прибећи овој краћој процедури.
Тренутно у прописима постоје „рупе“ које иду наруку антивакциналном лобију.Наиме, и по садашњем закону о заштити од заразних болести обавезна је вакцинација деце против 10 заразних болести.
Међутим, Закон о заштити права пацијената родитељима, ипак, даје могућност да бирају коју ће медицинску помоћ да прихвате.
То значи да у пракси они могу да одбију да вакцинишу дете, иако је по Закону о заштити од заразних болести за то запрећена казна од 50.000 динара.
Прекршајне пријаве јер нису желели да вакцинишу своју децу поднете су против више од 120 родитеља, а стручњаке све више забрињава смањивање обухвата обавезном вакцинацијом, због чега нам прете и неке давно искорењене болести.
Према подацима Института за јавно здравље Србије, 80 одсто деце старости између две и три године примило је све обавезне вакцине, иако би обухват обавезном вакцинацијом требало да буде већи од 95 одсто, јер до пет одсто деце због болести не може да прими вакцине.
За пораст оних који одбијају да вакцинишу потомке имунолози окривљују све агресивнији антивакцинални лоби.

Закон против родитеља

Министар здравља Златибор Лончар најавио је измене Закона о обавезној вакцинацији и истакао да родитељи више неће имати начин да одбију вакцинацију детета.
Лончар је рекао да ће изменама Закона о заштити становништва од заразних болести та област бити усклађена с европским законодавством, које предвиђа обавезну вакцинацију.
„Родитељи неће моћи да одбију да обаве вакцинацију и то је суштинска измена тог Закона“, рекао је Лончар, додајући да ће се о том правном акту расправљати наредног петка на седници скупштинског Одбора за здравље и породицу.
Министар здравља очекује да ће се предложене измене наведеног закона наћи пред посланицима непосредно пре Ускрса, или убрзо након тог празника.
Упитан да ли ће постојати казне за родитеље који не вакцинишу децу, Лончар је само рекао да ће казне бити у складу са законом.
Лончар је још једном подвукао да ће вакцинација бити обавезна и да не може један закон да предвиђа једну ствар, а други супротну
 

Παρασκευή, 27 Μαρτίου 2015

Δεξίωση με την ευκαιρία της επισήμανσης της 25ης Μαρτίου

Čet, 03/26/2015 - 18:28 -- MRS
gΟ πρέσβης της Ελλάδας στο Βελιγράδι κ. Κωνσταντίνος Οικονομίδης παρέθεσε χτες, Τετάρτη, το βράδυ, επίσημη δεξίωση με την ευκαιρία της επισήμανσης της 25ης Μαρτίου – Ημέρας ανεξαρτησίας. Ο κ. Οικονομίδης τόνισε ότι υπάρχουν πολύ καλές διμερείς σχέσεις ανάμεσα στη Σερβία και την Ελλάδα και ευχύθυκε καλή τύχη στη χώρα μας στο δρόμο προς την ΕΕ. Ο πρέσβης της Ελλάδας στο Βελιγράδι τόνισε, επίσης, ότι οι σχέσεις των δύο χωρών βασίζονται σε καλές κοινονικές σχέσεις. «Παρά την κρίση, στη Σερβία υπάρχοι μεγάλος αριθμός Ελλήνων επενδυτών. Επίσης, ελπίζουμε ότι, και φέτος, πολλοί τουρίστες από τη Σερβία θα επισκεφτούν την Ελλάδα» - εξηγεί ο κ. Οικονομίδης. Στη δεξίωση, στο ξενοδοχείο «Μέτροπολ», στο Βελιγράδι, ήταν παρούσα η αντιπρόεδρος της σερβικής Κυβέρνησης και υπουργός κρατικής διοίκησης και τοπικής αυτοδιοίκησης κ. Κόρι Ουντοβίτσκι, ο υπουργός άμυνας κ. Μπράτισλαβ Γκάσιτς, ο Ολιβερ Αντιτς, σύμβουλος του προέδρου της Σερβίας, ο πρίγκιπας Αλεξάνδαρ και η πριγκίπισσα Καταρίνα Καρατζόρτζεβιτς, εκπρόσωποι θρησκευτικών κοινοτήτων, εκπρόσωποι του διπλωματικού σώματος και του δημόσιου και πολιτιστικού βίου και εκπρόσωποι διεθνών οργανισμών στη Σερβία.

Πέμπτη, 26 Μαρτίου 2015

Нова грчка влада се држи досадашње позиције и не признаје самопроглашену независност Косова, изјавио је Константинос Икономидис, амбасадор Грчке у Београду

„Као што добро знате, Грчка је једна од пет држава ЕУ које нису признале самопроглашену независност Косова и држимо се те позиције“, рекао је Икономидис, у интервјуу за „Данас“, датом поводом Националног дана те земље.
Он је, такође, истакао да Грчка у потпуности подржава што скорије отварање првих поглавља у преговорима са ЕУ, како би се створио неопходан замајац за убрзавање реформи и одржао стабилан темпо процеса придруживања Србије.
„Након завршетка процеса скрининга крајње је време да јасна, позитивна и снажна политичка порука охрабрења буде послата и српској влади и грађанима Србије да је процес придруживања на правом путу“, додао је амбасадор.
Према његовим речима, Грчка чврсто верује да је Србија остварила значајан напредак на свом путу према ЕУ током протеклих неколико година, исказујући и вољу и одлучност да настави са свим нужним реформама како би испунила критеријуме за добијање чланства.
Упитан који су главни задаци српских власти ове године када је реч о европском путу Србије, Икономидис је рекао да, у складу са такозваним новим приступом ЕУ, према процесу придруживања кристално је јасно да српске власти треба да усмере своје напоре у овој раној фази преговора о придруживању углавном на суштинске ствари, на пример, на усвајање нужних реформи у доменима правде и владавине права, као и на спровођење реформе јавне управе и структурне реформе у домену економије.
Упоредо са тим, од огромне је важности да српска влада настави да се конструктивно ангажује у актуелном процесу дијалога о нормализацији односа са Приштином, додао је он.
Икономидис је подсетио да се билатерални односи Грчек и Србије базирају се на чврстим основама, који су успостављени у контексту заједничких историјских, верских, културних и друштвених веза, пре много векова.
Он је указао да смо протеклих година сведоци „чак још снажнијег раста таквих веза које уједињују народе двеју држава“.
„Присуство грчких инвеститора од тешких година економске изолације деведесетих, блиска политичка и економска билатерална сарадња, незапамћен број српских туриста који посећују Грчку сваке године, добри су показатељи ових специјалних веза, да поменемо само неке од примера. Наши блиски односи биће додатно оснажени европском перспективом Србије, коју у потпуности подржавамо“, каже грчки амбасадор

Growth of Cancer Rates in Serbia Blamed on 1999 NATO Bombings

The growing cancer rates in Serbia are part of the untold legacy of the Yugoslav wars.
The use of depleted uranium munitions by NATO in Kosovo and adjoining areas facilitated a dramatic jump in cancer incidence in central parts of Serbia.
A pertinent report released in 2014 also revealed a notable increase in the number of patients with malignant tumors, according to Slobodan Cekaric, the head of the Serbian Society Against Cancer, told Sputnik.
Lymph node cancer incidences between 1999 and 2012 also rose 80 percent, with terminal cases showing an eleven percent rise.
Other cancer-induced diseases are also on the rise both among men and women. Cancer is one of the main causes of death around the globe, claiming eight million human lives annually.
However, malignant diseases in Serbia have grown at a higher rate than in Western Europe, increasing year to year, Serbian doctors said.
Professor Cekaric feared 2015 could bring about a new wave of cancer victims.
According to expert estimates, in 2013 and 2014 alone, cancer incidences in Kosovo, now free from the “Serbian diktat”, rose a hefty 57 percent.
“If this trend is maintained, Serbia will have 5,500 registered cancer patients per million residents compared to just 2,000 per million elsewhere in the world,” Slobodan Cekaric said.
 An estimated 15,000 tons of depleted uranium were dropped on Serbia during NATO’s 1999 bombing campaign. Two months after the bombings, Greek experts registered a nearly 30 percent jump  in radioactivity levels, much more than what is necessary to cause cancer and genetic permutations resulting in the birth of physically and mentally retarded children.
“Ten million Serbians were exposed to radiation during the NATO bombings and still remain so today… Why don’t we demand compensation from those who bombed us? I talked about this  with many influential people, but they are not experts. Those who are just don’t say anything, because that’s exactly what politicians prefer to do, to hush it all up – those who were at the top then, those who are now and maybe even those who come next,” Slobodan Cekaric concluded


 

Τετάρτη, 25 Μαρτίου 2015

Την επανάσταση δεν την έκαναν άθεοι ή θρησκευτικά αδιάφοροι



Είναι έξω από κάθε ιστορική αμφιβολία ότι το τρίπτυχο: Θρησκεία – Πίστη – Πατρίδα, υπήρξε ο ακρογωνιαίος λίθος της Επαναστασεως του 1821.
Με όπλο την πίστη στη θρησκεία και την αγάπη στην πατρίδα και την ελευθερία, οι πρόγονοί μας αποδύθηκαν στην άνιση μάχη της εθνεγερσίας, για την οποία ο Α. Τσιριντάνης γράφει σχετικά:
«Η επανάσταση έγινε, μα χριστιανοί και όχι άθεοι ή θρησκευτικά αδιάφοροι την έκαμαν. Απ’ αύτή τη χριστιανική πίστη παίρναμε δύναμη αλλά και καρτερία και αυτή η Χριστιανική πίστη, αν δεν έσβηνε τις μικρότητες, δέν τις άφηνε όμως να σβήσουν την επανασταση... αυτή ετόνωσε το δούλο, αλλά επαναστατημένο Γένος, συνταιριασμένη με την ονειροπόληση του αρχαίου Ελληνισμού.

Ο επαναστατημένος ραγιάς ήταν πια Έλληνας. Θυμόταν πάντα το μαρμαρωμένο βασιλιά... και πίσω απ’ αυτόν τη σειρά των βυζαντινών αύτοκρατόρων και πίσω απ’αυτούς ονειρευόταν την αρχαία Ελλάδα, όσο λίγο κι’ αν την ήξερε. Ο Χριστιανισμός του έδινε την πίστη και τη δύναμη ...
Γι’ αυτόν ακριβώς το λόγο τα πρώτα συντάγματα του επαναστατημένου Γένους έσπευσαν να ορίσουν την έννοια του Έλληνος σε σχέση με τη θρησκεία λέγοντας: «Όσοι αυτόχθονες κάτοικοι της επικρατείας της Ελλάδος πιστεύουσιν εις Χριστόν εισίν Έλληνες».
(Σύνταγμα Επιδαύρου του 1822, του οργανικού νόμου της Επιδαύρου του 1833 το Σύνταγμα του Άστρους και της Τροιζήνος του 1827. Ήταν τα συντάγματα, τα οποία επιβεβαίωσαν την ενότητα Χριστιανισμού και Ελληνισμού).

Руски град у срцу НАТО савеза

(Фото: Гугл мап)
(Фото: Гугл мап)
Руски град у срцу НАТО савеза
Калињград – Руска ексклава Калињинград представља праву аномалију, како у политичком тако и у географском смислу. Одвојен од Русије и позициониран на Балтичком мору, овај регион је у потпуности окружен државама које су чланице НАТО пакта. Прве комшије су Пољска и Литванија, а да не причамо о томе што је ближи Берлину и Прагу него Санкт Петербургу и Москви.
Све до 1945. године, Калињинград је био познат под именом Кенигсберг, као престоница некадашње Источне Пруске. Након победе савезника у 2. светском рату, добија име по Михаилу Ивановичу Калињину, једног од челних људи СССР-а.
Његов споменик још увек поносно стоји у центру града, а поред се налази и биста Владимира Илича Лењина.
После пораза нацистичке Немачке, СССР је анектирао град и околину. Ова област представљала је кључну стратешку тачку, с обзиром да обухвата балтичку луку од виталног значаја.
До тада претежно немачки град убрзо је попримио сва обележја совјетске културе и традиције, и за рекордно кратко време постао један од центара велике Русије.
За време Хладног рата, Калињинград је представљао константну претњу и „нож под грлом“ скандинавских и земаља централне Европе, с обзиром на страховиту количину совјетског наоружања позиционираног на тој територији.
Ова ексклава и данас има непроцењив геополитички значај за званичну Москву и председника Путина, који је Калињинград означио као један од три „фронта милитаризације“, према новој руској војној доктрини.
Узећи у обзир тренутну напетост између Русије и Запада, Калињинград би поново, као за време Хладног рата, могао да одигра значајну улогу у политичким играма и натезањима, и буде трн у оку западне Европе, нарочито Немачке.
Након распада Совјетског Савеза, Калињинград је постао један од економски најдепресивнијих делова Русије. Организовани криминал, продаја наркотика и нагли пораст обололеих од сиде постале су три највеће пошасти овог региона.
Решење којем је Русија прибегла показало се као сјајно. Калињинград је постао зона слободне трговине, а заузврат је становницима овог града омогућен слободан улаз у комшијске државе, Литванију и Пољску.
До 2007. године, економија је процветала. Данас, иако и даље претежно руски оријентисан, Калињинград је помало потпао под утицај околних НАТО земаља.
Поред свог неоспорног стратешког значаја, Калињинград се може похвалити и великим културним наслеђем.
У овом граду налази се импозантна Калињинградска катедрала, поред које је сахрањен Имануел Кант, један од највећих филозофа које је свет видео

Τρίτη, 24 Μαρτίου 2015


Ελληνική Επανάσταση του 1821


Η 25η Μαρτίου είναι η μια από τις δύο Εθνικές Εορτές μας. Την ημέρα αυτή τιμούμε τους ήρωες της επανάστασης του 1821. Τους ήρωες αυτούς που έδωσαν την ζωή τους ώστε η πατρίδα μας να είναι μια ελεύθερη χώρα

Δευτέρα, 23 Μαρτίου 2015

СРБИЈО, ПАМТИ И НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ ДА СУ ТЕ БОМБАРДОВАЛИ !!!

 

 
 
 
 
 
 
i
 
1 Vote


bombardovanje-srbije-4981Пре 16. година на мирну европску државу сручиле су се злочиначке НАТО бомбе. Агресија НАТО-а против Југославије у марту-јуну 1999. године оправдавана тобоже бригом о обесправљеном албанском становништву Косова и Метохије, трајала је 78 дана.
НЕ ЗАБОРАВИ НИКАД !!!!
24. марта 1999. године, НАТО је отпочео злочиначку и убилачку агресију на нашу земљу под изговором „спречавања хуманитарне катастрофе“ Албанаца на Косову и Метохији. Агресијом на суверену земљу НАТО је погазио Повељу УН, али и сопствени оснивачки акт којим је пола века раније дефинисан као одбрамбени савез. До напада је дошло мимо сагласности Савета безбедности УН, супротно документу о европској безбедности из Хелсинкија, па и насупрот уставима појединих држава чланица НАТО.
Током 79 дана убијено најмање 3.000 а рањено и повређено више од 12.500 људи. Погинуло је, или нестало, 1.008 припадника војске и полиције, од чега је 659 припадника војске, а 349 припадника полиције. Теже и лакше рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце.
imagesУ бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док су 38 разорени.
Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.
НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 „касетних бомби“ од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, и употребио забрањену муницију са осиромашеним уранијумом ( а последице од осиромашеног уранијума тек ових година видимо по  све већем проценту оболелих од канцера ).
Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО су први пут употребиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Последњи злочиначки НАТО пројектили на Србију пали су 10. јуна, у 13:15 недалеко од Косовске Каменице

СРПСКИ САБОР ЗАВЕТНИЦИ: 24. марта у 12:44 у Кнез Михаиловој улици – Јавна конференција и почетак кампање „Србија никада у НАТО“

никад у нато заветници

У уторак, 24. марта у 12:44 у Кнез Михаиловој улици, код бившег ресторана „Руски цар“ Српски сабор Заветници одржаће јавну конференцију за новинаре и најавити почетак кампање „Србија никада у НАТО“.

Грађани ће имати прилику да потпишу проглас и платформу која позива на окупљање свих оних који се противе даљој предаји државних атрибута Србије и интеграцији у Евроатлантски војни савез.

На годишњицу од почетка НАТО агресије активисти покрета у Кнез Михаиловој ће организовати и перформанс подсећања на жртве бомбардовања.

zavetnici3-620x330

Проглас: СРБИЈА НИКАДА У НАТО!

У данима када се сећамо жртава НАТО агресије, српско државно руководство у Бриселу, у штабу окупације Србије, поклања и последње остатке наше државности и пристаје на ултиматуме на које не би пристала ниједна суверена и слободна земља.
Србија се налази на корак до званичног приступања у НАТО пакт! Влада Србије и њени министри озваничили су 18. марта у Бриселу Индивидуални партнерски акциони план као највиши облик сарадње са Евроатлантским војним савезом и предали у руке НАТО пакта целокупну војну инфраструктуру, а војницима НАТО алијансе омогућили посебан статус и слободно кретање док бораве на српској територији. Слободним транзитом НАТО трупа кроз Србију наша земља се у потпуности потчињава политичким и војним директивама из Пентагона и Брисела , а остаци српске војске и полиције стављају се у службу окупатора.
Највећем пријатељу и историјском савезнику Србије, Руској Федерацији, окрећу се леђа, а званична Србија се сврстава на страну оних који свакодневно прете отвореним сукобима широких размера и отварају нова жаришта по Европи и свету.
Потписом у Бриселу обнавља се неуставни Софа споразум, који српску војску своди на голо средство у рукама америчког империјализма, а грађане Србије препушта на милост и немилост НАТО војницима, ускраћујући им на тај начин елементарно људско право на слободу кретања и личну безбедност.
Перфидним избегавањем скупштинске процедуре и уставних механизама српска Влада, не само да је заобишла резолуцију о војној неутралности, већ је игнорисала и већинску вољу народа који је одлучно против интеграција у НАТО пакт.
Државно руководство склапа савезе и партнерства са онима који су бомбардовали Србију касетним бомбама и осиромашеним уранијумом, убијали децу, рушили мостове, прогонили народ, а Србе светској јавности приказивали као злочинце!
Поштовани грађани Србије, ми позивамо све оне који су забринути за судбину земље и опстанак народа, српске интелектуалце, ветеране и хероје, домаћине, омладину, наше Србе у расејању, да заједно подигнемо глас против НАТО окупације Србије и саборно окупимо у одбрани српских националних интереса.
Позивамо све оне који нису заборавили наше хероје на Кошарама, на војнике који су дали живот у одбрани Србије од НАТО пакта, на невину жртву Милице Ракић, на страдање труднице Љиљане Спасић у Нишу, на хиљаде убијених и прогнаних, да не дозволимо да оно што НАТО пакт није успео у рату, данас учини марионетска власт на челу Србије!

ОД РАМБУЈЕА ДО АГРЕСИЈЕ НАТО ЗЕМАЉА НА СРБИЈУ: На данашњи дан 1999. године Слободан Милошевић одбио ултиматум да НАТО трупе уђу у Србију

78 dana BOMBARDOVANJE
На данашњи дан 1999. године председник СРЈ Слободан Милошевић одбио је захтев да прихвати стране трупе под вођством НАТО на Косову и Метохији, после чега је специјални изасланик САД Ричард Холбрук одмах отпутовао у седиште НАТО у Бриселу.
Генерални секретар НАТО Хавијер Солана потом је активирао наредбу о отпочињању ваздушних удара, а влада СРЈ је због претњи војном агресијом прогласила стање непосредне ратне опасности.
rambuje-
Преговори у Рамбујеу (код Париза) о предложеном мировном споразуму између Савезне републике Југославије и косовских Албанаца су почели 6. фебруара и трајали све до 17. марта 1999. године, уз посредовање Контакт групе. Мотиви и циљеви свих преговарача и данас представљају контроверзну тему и остају недоречени.
СР Југославија је на Конференцији изразила спремност да Албанцима пружи широку аутономију у саставу Србије, али су је они поново одбили.
„Претње нашој земљи да ће бити бомбардована ако не дозволи страну окупацију дела своје територије представљају упозорење за цео свет и све народе и људе којима је стало до слободе и мира. Нећемо дати Косово ни по цену бомбардовања“, рекао је Милошевић на састанку са делегацијом кипарског парламента.
holbruk-i-milosevic
Многи извори наводе да је југословенска страна била уцјењена ратним пријетњама, о чему свједочи и степен упорности којом је амерички државни секретар Мадлен Олбрајт последња два дана убеђивала Албанце да прихвате принципе, као и наводи британског шефа дипломатије Робина Кука — који је главни разлог за албански потпис на документ нашао у могућности да се казни Београд.
У годинама после бомбардовања, неки аутори су наводили и постојање додатних дјелова споразума, које првобитно нијесу објављене у медијима западних земаља, а који показују да је НАТО програм био не само да се окупира Косово и Метохија, већ цијела Југославија. Ово је одбацио не само Милошевић, већ и југословенски парламент, који је предложио да УН снаге надгледају мировно решење.
Клинтон и Блер су такав предлог игнорисали. Сматра се чак и да је Блер био већи заговорник бомбардовања него амерички председник Клинтон.  Преговори су се завршили тако што је албанска делегација споразум потписала, док је југословенска одбила.
Након Рамбујеа НАТО је 24. марта 1999. године у 20:45 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у СРЈ да би се касније удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.
bombardovanje9911_zps6f1aa19f
Процјене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а српске процјене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.  Напади су суспендовани 10. јуна, након потписивања војно-техничког споразума о повлачењу југословенске војске и полиције са Косова и Метохије. Истог дана у Савјету безбједности је усвојена Резолуција 1244. по којој СР Југославија (Србија) задржава суверенитет над Косовом и Метохијом, али оно постаје међународни протекторат под управом УНМИК-а и КФОР-а

Κυριακή, 22 Μαρτίου 2015

The Secret Real Truth: Γνωρίζετε ότι ο Ο Ο.Η.Ε. απο το 1993 έχει αναγνωρί...

The Secret Real Truth: Γνωρίζετε ότι ο Ο Ο.Η.Ε. απο το 1993 έχει αναγνωρί...: Πέρασαν πάρα πολλά χρόνια από τον Απρίλιο του 1993 όταν ο ΟΗΕ αποφάσισε για την ονομασία των Σκοπίων. Παρακαλούμε θερμά να ενημερώσε...