Руси заинтересовани за српско воће, поврће, вино…

(Фото: blogspot.com)

Москва / Београд – Политичко-привредна делегација Руске Федерације, која се данас састала са министром трговине и телекомуникација Расимом Љајићем, изразила је спремност да у што скоријем периоду склопи пословне аранжмане са произвођачима из Србије, саопштило је ресорно министарство.
Љајић се састао са замеником министра пољопривреде Павелом Семеновим и директором Департмана трговине и услуга града Москве Алексејем Немерјуком, са којима је разговарао о конкретним плановима за повећање пласмана пољопривредних и прехрамбених производа из Србије на руско тржиште.
Чланови руске делегације, представници великих трговинских ланаца и дистрибутивних центара, изразили су током састанка велику заинтересованост за увоз прехрамбених производа из Србије, пре свега воћа, поврћа, вина, месних и млечних прерађевина.
На састанку је договорено да у јуну у Москву отпутује делегација састављена од великих произвођача прехрамбених производа из Србије, која ће с представницима најзначајнијих руских трговинских ланаца договорити конкретне извозне послове.
Руски привредници су показали спремност да помогну српским партнерима и око отварања великог логистичко – дистрибутивног центра у Москви.
То би, уз интензивирање пословних контаката, могло допринети да обим размене пољопривредних и прехрамбених производа Србије и Руске Федерације у што скорије време буде удвостручен и достигне ниво од 500 милиона долара годишње.

Online kupovina: U Srbiji se plaća PDV na sve pošiljke naručene od pravnog lica

BEOGRAD - Različita pravila u naplaćivanju poreza i carina na pošiljke naručene putem interneta zbunjuju poslednjih dana građane Srbije koji su mogućnost naručivanja robe iz inostranstva počeli masovnije da koriste otkako je u Srbiju došao PayPal.

Dok se u susednim zemljama pošiljke do 150 evra ne oporezuju, u Srbiji se PDV plaća na sve pošiljke, kolika god bila njihova vrednost, ukoliko su naručene od pravnog lica.

U Upravi carine objašnjavaju da su pošiljke male vrednosti, do 70 evra, koje građani dobijaju od fizičkih lica, oslobođene svih uvoznih dažbina - i PDV-a i carine.

S druge strane, pošiljke vrednosti do 50 evra koje su naručene iz inostranstva od pravnog lica oslobođene su samo carinskih da­bina, ali ne i PDV-a od 20 %. Oni objašnjavaju da veliki broj građana nije upoznat s tom razlikom, pa se često dešava da reaguju zbog iznosa uvoznih dažbina koje treba da plate prilikom carinjenja.

"U slučaju da kupac želi da naruči cipele iz inostranstva koje koštaju 80 evra, ako uzmemo da je transport plaćen npr. 10 evra, onda će carinska vrednost biti 90 evra jer cena transporta ulazi u carinsku vrednost, a iznos carine primenom stope od 10 odsto iznosiće devet evra. Osnovica za plaćanje PDV-a od 20 % je 99 evra. Ukupne dažbine će iznositi 28,8 evra", rekli su u Upravi carine.

Sa druge strane, ako kupac želi da naruči pantolone iz inostranstva koje koštaju 40 evra, s transportom od 10 evra, carinska vrednost će biti 40 evra jer u slučaju vrednosti robe ispod 50 evra troškovi prevoza ne ulaze u carinsku vrednost. Osnovica za plaćanje PDV-a je 40 evra, što znači da će primenom PDV-a od 20 % iznositi osam evra.

"Imamo i treći slučaj kada neko naručuje knjigu koja košta pet evra, čiji transport košta pet evra i carinska vrednost će biti pet evra jer ni u ovom sličaju troškovi prevoza ne ulaze u carinu, pa se plaća samo PDV, koji iznosi jedan evro", objašnjavaju u Carini. Ukoliko primalac pošiljke smatra da je vrednost pošiljke nerealno ocarinjena, on može da se obrati carinarnici u kojoj je ocarinjena.

Inače, za samo mesec dana od kada PayPal radi u Srbiji, desetine hiljada građana registrovalo se za taj servis, a najviše novca potrošeno je na aukcijskim kupovinama.

У Русији ускоро 240.000 професионалних војника

Руска војска (Фото: Новости)

Москва – До краја 2013. године Русија ће имати најмање 240.000 професионалних војника, а током ове године њихов број ће се увећати бар за 60.000 новопридошлих.
Руска армија има укупно нешто мање од милион војника и официра. Главни проблем досадашње професионализације армије био је тај што ниске плате нису привлачиле оне најбоље. Примера ради, возач директора у Москви зарађивао је неупоредиво више од професионалних војника, подофицира. Стављати главу у торбу, ићи рецимо на Кавказ, за мале паре, мало је ко хтео. Од оних који су ипак покушали да одраде барем један уговор међу професионалцима, немали број је сам напуштао армију.
Сада ново војно и државно руководство обећава да ће створити атрактивније услове за нове професионалне војнике. Министар одбране Шојгу је Путинов човек од поверења, а осим тога је и најпопуларнији руски министар.
Ако руско војно руководство и успе да привуче нових 60.000 хиљада професионалаца до краја године, то ипак неће армију решити свих брига. Тешко се остварају планови модернизације војне технике и наоружања. Произвођачи драстично подижу цене па се за паре које стижу из буџета може купити мање опреме. Оклопна возила која користе десантне јединице уместо планираних 61 милион рубаља (1 евро, 40 рубаља) сада коштају око 80 милиона рубаља. Тако фабрика у Кургану, уместо десет, испоручује за добијен новац сада само седам оклопних возила.
Слично је и у бродоградилиштима. Осетно су подигнуте цене подморницама класе “бореј” које ће бити наоружане најсавременијим ракетама “булава”.

"PATRIOTS TOGETHER BELGRADE-SERBIA"

Грчка се узда у Кину

Пекинг обећао Самарасу нове инвестиције и двоструки раст трговинске размене

Грци у Кини виде привредни спас: Антонис Самарас (Фото Бета)

Од нашег дописника
Атина – Премијер Грчке Антонис Самарас се у Атину вратио из четвородневне посете Кини са, како су прокоментарисали овдашњи медији, „кофером пуним очекивања, инвестиционих планова, пословних предлога”. Али, и са јасном потврдом стратешког значаја који Грчка има за Пекинг као мост према Европи.
После сусрета на највишем нивоу, Атина може да буде задовољна и да са оптимизмом рачуна на нове инвестиције, чвршће билатералне односе и удвостручење трговинских односа са Пекингом, општа је оцена овдашње јавности.
„Мислим да смо успели да привучемо инвеститоре који и сами виде да је ово прави тренутак за улагање у Грчку, за развој сарадње у многим областима. Мислим да је све што је договорено и што сада треба реализовати само плус за Грчку, да можемо говорити само о позитивним елементима ове посете која, када је реч о сарадњи са кинеским партнерима, отвара ’врата будућности’, нова радна места, шансу да млади остану у земљи. Нећу дозволити да снаге које покушавају да нас врате назад пониште све позитивно што нам се после контакта са кинеском страном указује као шанса”, поручио је Самарас.
Током сусрета са највишим кинеским руководством, Самарас је више пута инвеститоре, друге по снази економије света, позвао да буду  саставни део „нове историје грчког успеха” и нагласио да су две земље „једна другој и те како потребне на политичком и привредном плану”, а да је добра основа за то и пријатељство учвршћено у најтежим годинама кризе када је Пекинг остао уз Атину и подржавао њен опстанак у ЕУ и еврозони.
„Кина расте, развија се, инвестира у целом свету! Грчка је посрнула, упала у кризу, али је сада на путу опоравка и потребне су јој инвестиције”, изјавио је Самарас током посете, подсећајући на значајан геополитички положај Грчке, потребу стратешког партнерства које за Кину, преко Атине, отвара „мост” према Западу, ЕУ.
Конкретно је у Кини договорено да ће туристичке организације довести у Грчку неколико милиона туриста. Кинеска телевизија већ приказује серију филмова о природним лепотама Грчке, њених острва, посебно Санторинија.
Потврђено је да ће кинеска страна учествовати у приватизацији грчке железнице, да је заинтересована за приватизацију атинског аеродрома „Елфтериос Венизелос” и регионалних аеродрома. Поучена позитивним искуством кинеског транспортног гиганта COSCO који је од 2008. присутан у пирејској луци, Кина је спремна да улаже у развој грчких лука, пре свега у Солуну и на Криту. Осим тога, потписан је споразум о куповини 142 брода из кинеских бродоградилишта.
Очекује се да трговинска размена између две земље, која је у 2012. била око три милијарде евра, буде удвостручена до 2015. На списку потенцијалних жеља које сада, по повратку шездесеточлане грчке делегације из Кине, треба и реализовати, јесу и прехрамбени производи који ће се извозити у Кину, пре свега маслиново уље, сир и вина.
Значајнију размену требало би да донесе и улагање у телекомуникације и енергетику, конкретно, изградњу соларних електрана. Међутим, чињеница да је за четири дана посете одржано 450 мањих и већих пословних састанака и да су у њима учествовали представници 135 компанија из Кине, најбоље говори о томе да обострани интерес и те како постоји.
Значајан поен за Грчку јесте и сусрет премијера Самараса са председником Азербејџана Иљхамом Алијевом, где је централна тема била проширење сарадње у енергетској сфери, посебно планови за почетак изградње гасовода „Трансадријатик”, који преко Грчке, Албаније, Јадранског мора и италијанске области Апулија омогућује транспорт гаса из Каспијског мора у западну Европу.

Јасмина Павловић-Стаменић

Άρχισε η συνεδρίαση της Συνόδου της Ιεραρχίας της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας

Uto, 05/21/2013 - 18:31 -- MRS

Με τέλεση Θείας Λειτουργίας στον Καθεδρικό Ναό του Βελιγραδίου, της οποίας πρωτοστάτησε ο Αγιότατος Σέρβος Πατριάρχης, Κ.Κ. Ειρηναίος, σήμερα άρχισε η τακτική ανοιξιάτικη συνεδρίαση της Συνόδου της Ιεραρχίας της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας. Η ημερήσια διάταξη αυτής της συνεδρίασης πρόκειται να καθοριστεί αμέσως στην αρχή της συνεδρίασης.

Koji poslovi su procvetali zahvaljujući krizi?

Pojedini poslovi procvetali su upravo zahvaljujući krizi, ali i novim zakonskim regulativama.

Prodaja polovnih automobila

Kad jednima smrkne, drugima svane. Dok trgovci novim automobilima proklinju krizu, njihove kolege koji prodaju polovna vozila zadovoljno trljaju ruke.

Tržište polovnih automobila nikad nije bilo življe. Posebno profitiraju oni koji imaju kvalitetan poslovni model.

Otkup zlata

Rast cena na svetskim berzama podigao je cene otkupa i kod nas, ali zbog nesređenosti domaćeg tržišta one su još uvek niže nego u Austriji i Italiji. Na toj razlici pojedini preduzetnici zaradili su milione.

Pekare

Ekspanziji pekara još uvek se ne nazire kraj. Njihov uspeh tumači se kao rezultat recesije u kojoj su se ljudi okrenuli jeftinom obroku s nogu umesto skupljih odlazaka u restorane, ali i sve bogatijom ponudom.

Legalno uterivanje dugova

Agencije za uterivanje dugova pojavile su se još pre početka krize. Recesija, rast nezaposlenosti i besparica snažno su podstakli ovaj biznis.

Konsultanti za EU ​​fondove ( u državama koje nisu članice, još uvek)

U povlačenju milijardi evra godišnje iz EU fondova, veliku ulogu igraju konsultanti. Naknade za savetodavne usluge su šarolike. Pojedini uzimaju do 2 % provizije od odobrenih sredstava, dok se kod nekih to penje i do 8 %.

Bum hostela

Kod hostela je primamljivo što traže relativno mala ulaganja, a donose solidnu zaradu. Međutim, velika je konkurencija i ljudi iz branše kažu da više i nema mnogo prostora na tržištu.

Пензију и плату прима 30.000 људи

Законом је предвиђено да поново може да се запосли, и то без икаквих ограничења, само старосни пензионер

Д. Стојановић

Ниске просечне пензије, као уосталом и просечне плате, све више терају пензионере да уз зарађене принадлежности дођу и до још којег динара и додатне зараде. Потреба да се поред пензије прима и плата утолико је већа ако се зна да најнижи износ пензије за категорију пензионера фонда запослених укључујући и професионална војна лица и пензионере самосталце износи 13.156 динара или око 120 евра.
У Србији, према последњим подацима, уз редовну пензију, месечно плату прима и 29.271 пензионер. Рачуница ПИО показује да је од 975.742 старосних пензионера у поновном сталном радном односу и пензионом осигурању око три одсто њих. До тог броја се дошло по  основу примљених захтева за поновни обрачун пензија.
Невоља је, међутим, што је нови закон о ПИО онемогућио појединим категоријама пензионера да раде. Законом је предвиђено да поново може да се запосли, и то без икаквих ограничења, старосни пензионер. Он може да потпише уговор о раду, о делу, ауторски уговор, с тим што је потребно да ради најмање 12 месеци да би поново могао да поднесе захтев за нови обрачун пензије, истичу у Фонду ПИО.
Инвалидски пензионери, с друге стране, могу поново да раде само хонорарно, јер у случају да заснују нови радни однос губе право на стечену пензију. И удовице, удовци и деца која примају породичну пензију могу само хонорарно да раде, с тим да месечна зарада не сме да премаши половину минималца.
Послодавац који запосли пензионера нема никаквих уштеда осим што је ослобођен доприноса за здравствено, јер су они већ покривени преко пензијског фонда. Право на рад у пензији имају и војни пензионери и инвалидски војни пензионери, и то неограничено, кажу у фонду, истичући да још немају прецизне податке о томе колики је број њих искористио ово право.
Последња истраживања показују да се пензионери најчешће поново запошљавају у пољопривреди (25,4 одсто). На другом месту је трговина (12,1), а потом професионалне и научне области (8,3) и здравство и социјална заштита (8,3 одсто).
Иако из ММФ-а стално долазе сугестије да би требало наставити с померањем старосне границе за одлазак у пензију по којој би мушкарци одлазили у пензију у прво време са 67, а жене са 65 година живота, да би се касније та граница изједначила, губи се из вида чињеница да се удео особа старијих од 65 година у Србији попео на 17,4, док је у земљама Европске уније 16,3 одсто.
Незванично сазнајемо да је и приликом последњег сусрета људи из ММФ-а с представницима наше владе било опет речи о повећању старосне границе, али мисији ММФ-а је одговорено да се у Србији о томе за сада не размишља, будући да је реформа у овом делу започета 2011. и да показује прве ефекте.

Ј. Петровић

U prodaji 500 privatnih ostrva širom sveta

BERN - U svetu se od Grčke do centralne Amerike u ovom trenutku prodaje oko 500 privatnih ostrva po različitim cenama u zavisnosti od tipa, polažaja, površine i građevinskih objekata.

Sajt Prajvat ajlands onlajn (Private Islands Online) je i ove godine objavio katalog ostrva u prodaji širom sveta, kojih je ove godine oko 500. Neka od ponuđenih ostrva moguće je iznajmiti, a noćenje na jednom od tih ostrva u centralnoj Americi košta 1.000 švajcarskih franaka.

U prodaji je, između ostalih, australijsko ostrvo Dejdrim, smešteno na velikom koralnom grebenu, po ceni od 108 miliona franaka. Na ostrvu je luksuzan hotel, s infrastukturom koja dozvoljava ne više od 300 gostiju. Ostrvo Nosi Valiha, na severu Madagaskara, površine 385 hektara prodaje se za 4,5 miliona franaka. Ostvro obiluje bananama i mangom.

U Karibima je na prodaju nenaseljeno, netaknuto ostrvo Rond Ajland, po ceni od 100 miliona franaka.U arhipelagu Fiđi prodaje se se ostrvce Jadua od 10 hektara, usred Tihog okeana, a početna cena je 5,4 miliona franaka.

Na kanadskom jezeru Huron prodaje se ostrvo površine od samo 1,6 hektara po ceni od 5,5 miliona franaka. Na ostvu je izgrađena lepa kuća od kedrovine i bora.U Severnoj Karolini u SAD u prodaji je ostrvo Samr Hil, na jezeru koje privlači ljubitelje jedrenja i kajaka, a smešteno je na nadmorskoj visini od preko 1.000 metara. Pruža se na samo 1,8 hektara. Na ostrvu postoji vikendica za četiri osobe. Početna cena je četiri miliona franaka.

U Italiji se prodaju tri minijaturna ostrva u arhipelagu Li Gali, duž italijanske obale. Samo jedno od njih je za sada naseljeno. U Grčkoj je na prodaju čak 12 ostrvaca, među kojima je i Patroklos, površine 260 hektara, udaljeno 25 minuta od Atine. Ostrvo je nenaseljeno, sa više od 5.000 maslinovih stabala. Njegova cena je 190 miliona evra

Одјек митинга „Остајемо у Србији“

  103  6

 

 0                        

Већ неколико дана, главна тема антисрбских медија јесте утисак са одржаног београдског митинга за србско Косово и Метохију под називом „Остајемо у Србији“, а против издајничког споразума из Брисела, са посебним акцентом на наступе представника јерархије СПЦ, који су, као што смо и сведоци, медијски оцрњени и оцењени као „скандалозни“.
Насупрот томе, ми србски националисти, који одавно прижељкујемо подизање гласа србске црквене јерархије против политикантских изрода и њихових недела, свакако знамо да је сам по себи целокупан „скандалозни“ опус теза које су на митингу изнели двојица епископа СПЦ, потпуно исправан. Међутим, с обзиром на реакцију патријарха, стиче се утисак да није требало давати повода за такво накнадно разногласје (на радост режимских властодржаца) у ситуацији када је већ постигнуто јединство, те је први пут после много деценија оштрије подигнут званични глас Синода СПЦ против антинародног режима.
Додуше, тим поводом могу се отварати и многа друга питања, као што је чињеница о прилично добром, а понекад чак и сервилном односу Синода СПЦ према готово свим претходним ДОС-манлијским режимима (који нису ништа мање гори од актуелног), затим питање заташкавања морбидних скандала, ипи пак питање заједничког наступа Синода СПЦ, Владе Србије и шиптарских окупатора по питању обнове разрушених светиња на Косову и Метохији. Но, то је све већ једно посебно питање узајамног односа данашње СПЦ као установе на једној страни, и на другој – Система као плода духа времена оличеног у механизму који се налази у основи данашњег наказног поретка, а који прожима готово све његове институције.
Ипак, чињеница је да и данашња СПЦ (таква каква је, упркос прегршту кукоља унутар њене јерархије), ипак сама по себи, односно самим својим постојањем, представља трн у оку србским непријатељима, о чему сведочи и жестока халабука антисрбске медијске машинерије која већ данима труби о „скандалозним претњама“ упућеним Влади од стране србских епископа.
А што се самог скупа тиче, обећавајућа чињеница у његовој најави био је ванстраначки карактер истог, што је свакако за похвалу и одговара нашем геслу „Нација, а не партија“, те су и активисти Србске Акције присуствовали овом догађају. Међутим, наопако одређивање термина за скуп (врло могуће да је реч о диверзији од стране режимских агената у редовима организатора), лоша реклама и превазиђен концепт митинга, заједно су утицали на премали одзив народа. Али, како запажа и један истакнути србски публициста, релативни неуспех оваквог скупа није и не може бити неуспех Србске идеје и србске борбе за Косово и Метохију, већ искључиво неуспех једног лошег и истрошеног начина борбе, који ће полако али сигурно одступати пред новим методима активизма. Србска Акција на том плану већ даје младе плодове свог доприноса изградњи другачијег приступа борби за Србско питање данас, и настоји да напредује на таквом путу. Тешком путу са мноштвом препрека, од чијег успешног савладавања зависи будућност нашег рода

Трговина добар бизнис

(Фото: Новости)

Београд – У Србији скоро да нема делатности која макар део зараде не стиче трговином. Из директне продаје ни динар не стиже једино државној управи и одбрани, а у осталим гранама трговачки промет учествује од 0,8 до 30 одсто у укупном промету предузећа. Трговина као додатна делатност највише је заступљена у пољопривреди, шумарству у рибарству, а најмање у – пословању са некретнинама.
Ово је један од закључака истраживања „Структура расхода и прихода пословања правних лица и предузетника“, које је Републички завод за статистику реализовао у оквиру ИПА пројекта на узорку од 17.627 предузећа.
„Ова анализа омогућава увид у структуру прихода и расхода предузећа у Србији“, објашњава Раде Ћирић, један од аутора истраживања.
„Даје податке и које делатности се баве којим споредним делатностима. У неким гранама додатне делатности доносе и половину прихода. Један од занимљивијих налаза истраживања је да се скоро сви, уз основну делатност, баве и трговином. Највећи додатни приходи долазе од закупнина. Фирме често издају своје просторије и магацине.“
Да није трошка радника и инвестиција, у Србији не би било фирме која послује са губитком. Однос трошкова и прихода, према овом истраживању, најпољовнији је у администрацији, а најнеповољнији у грађевини. Трошкови пословања ћата износе свега 29 одсто прихода, док грађевинари у материјал уграде чак 70 одсто новца који наплате.
„Рацио укупних трошкова показује колики су трошкови материјала и производних и непроизводних услуга у односу на укупне приходе „, објашњава Раде Ћирић. “ У трошкове нису уврштене набавке основних средстава за рад, што су најчешће инвестиције, нити трошкови радника.“
Лако одлучују
Истраживање открива и да мала предузећа веома често мењају делатност.
„Мале фирме то и могу лако да раде, великима би промена делатности била много компликованија „, додаје Ћирић.
„Мали се лако одлучују на тај корак. На пример, неко ко се бавио производњом намештаја схвати да му се много више исплати да се бави само трговином намештаја.“

Νέο πατριωτικό κίνημα στη Σερβία

ΔΕΝ ΘΕΛΟΥΝ ΤΗ ΧΩΡΑ ΣΤΗΝ ΕΕ

Νέο πατριωτικό κίνημα στη Σερβία

05/19/2013 - 17:07

Στη Σερβία εκδηλώνεται μια ακραία πολιτική έκφραση προς τα δεξιά με το κίνημα «Zavetnici» που αγωνίζεται κατά της ένταξης της Σερβίας στην Ευρωπαϊκή Ένωση, προκειμένου να διατηρηθεί το Κοσσυφοπέδιο και τα Μετόχια στο σερβικό κράτος.
Ο υπεύθυνος της κίνησης, Μίλιτσα Τζούρτζεβιτς, φοιτητής πολιτικών επιστημών, δήλωσε ότι η οργάνωση έχει ιδρυθεί το Φεβρουάριο του περασμένου έτους και τώρα έχει χιλιάδες μέλη. Χρησιμοποιεί μια σύγχρονη προσέγγιση  στα κοινωνικά δίκτυα μεταδίδοντας τις απόψεις  του και έχει, από ό, τι φαίνεται, θετικά αποτελέσματα.
«Αγωνιζόμαστε για μια αλλαγή στην πορεία της χώρας. Μία αλλαγή στην κυβέρνηση που να είναι προσανατολισμένη προς τη Ρωσία και κατά της ένταξης στην ΕΕ», εξήγησε ο Τζούρτζεβιτς.
«Παρά το γεγονός ότι το 30 τοις εκατό του σερβικού λαού, υποστηρίζει τα δεδομένα της συμφωνίας, εμείς πιστεύουμε ότι πρέπει να σταματήσει η εφαρμογή της συμφωνίας των Βρυξελλών», είπε.
Το «Zavetnici» ήταν μία από τις διάφορες  εθνικιστικές ομάδες που διαμαρτυρήθηκαν στην πρωτεύουσα κατά της συμφωνίας των Βρυξελλών μεταξύ του Βελιγραδίου και της Πρίστινας στις 10 Μαΐου.
Ανάμεσα στους διαδηλωτές ήταν ορισμένα βασικά στελέχη της Ορθόδοξης Εκκλησίας, ομάδες της αντιπολίτευσης- Σερβικό Δημοκρατικό Κόμμα, Δημοκρατικό κόμμα της Σερβίας, οι Συντηρητικοί και άλλες υπερεθνικιστικές οργανώσεις.
Το εθνικιστικό κίνημα «Zavetnici» έχει την ισχυρή υποστήριξη της Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας, λόγω του ότι μοιράζονται κοινές ιδέες για τη διατήρηση της παράδοσης,και τις αξίες της οικογένειας

Почела горачићка Кумовијада

ЛУЧАНИ - У селу Горачићи у Општини Лучани отворена је четврта „Кумовијада“ – традиционални драгачевски фестивал слављења обичаја кумства. Уз богат културно-уметнички програм „Кумовијаду“ је отворио директор Високе школе за пословну економију и предузетништво (ПЕП) проф. др Горан Квргић која је главни покровитељ Кумовијаде.
Представници општине Лучани данас су у Горачћима отворили нову поставку у музеју Горачићке буне. Ове године на Кумовијади се по први пут организује такмичење у припремању јеличке гибанице а планирано је да се у Горачићима наредне године одржи национално такмичење у припремању овог јела. За посетиоце манифестације мештани су припремили свадбарски купус, и испекли јагањце, а за атмосферу побринули су се драгачевски трубачи.
На Кумовијади се традиционално организују и спортска такмичења у шаху, фудбалу и кошарци. Ове године спортски део Кумовијаде има интернационални карактер јер на турниру учествују универзитетске репрезентације Мађарске у шаху и фудбалу.
Ипак, главни догађај је „Шаховска Кумовијада“ на којој ће се шаховски велемајстори опробати у брзопотезном шаху.
Кумовијаду су осмислили мештани Горачића који данас живе широм Србији. Они су се лети окупљали у Горачићим где су се дружили и играли шах. У жељи да покажу колико им је стало до кумстава, која нису раскинута упркос томе што многи више не живе у овом селу, длучили су да своја дружења преточе у манифестацију Кумовијада.
Четри године касније „Кумовијада“ је једна од највећих манифестацијама у централној Србији, а поред Сабора трубача у Гучи Кумовијада постаје један од заштитних брендова Драгачева

Дерби између небеске и световне Србије

Епископ бачки Иринеј, портпарол СПЦ, нема дилему да су Црква и држава одвојене и самосталне, али да нису једна другој непријатељи

Црква Ружица на Калемегдану у Београду (Фото Зоран Кршљанин)

То што је митрополит црногорско-приморски Амфилохије делу Владе и парламента предложио да се пресели на онај свет, како би потом васкрсли, са нешто више осећаја за патриотизам, као и то што је умировљени епископ Атанасије Јефтић у будућности Ивице Дачића видео делић судбине Зорана Ђинђића – који дан касније, покушали су да испеглају Александар Вучић и епископ рашко-призренски Теодосије. Њихов срдачан сусрет на Косову и Метохији требало је да покаже да су компликовани државно-црквени односи решени на обострано задовољство. Потом су и патријарх Иринеј и председник Томислав Николић, покушали да заједничким сусретом, покажу јавности да се држава и СПЦ не налазе у „предратном стању”.
Да ли, међутим, та слика о односу између државе и СПЦ има кристално јасну резолуцију, или су, ипак, после различитог мишљења о суштини Бриселског споразума и уочи редовног мајског заседања Светог архијерејског Сабора у Београду, и даље те сметње на везама остале озбиљне?
Портпарол СПЦ епископ бачки Иринеј, нема дилему када понавља да су Црква и држава одвојене и самосталне, али да нису једна другој непријатељи, већ да сарађују на начин уобичајен у савременим демократским друштвима.

– Различит приступ неким питањима – на пример Бриселском споразуму, о којем је Црква рекла своју реч јасно, гласно, часно и у најбољој намери, и то званично, преко патријарха и Синода – не може се тумачити као некаква „објава рата” држави Србији, како је то од неких неодговорно протумачено. Са друге стране, ни изјава државног руководства да оно врши власт и доноси политичке одлуке, никако не значи „објаву рата” Цркви. Уосталом, зар се може очекивати да Црква буде послушница државе или обрнуто – пита се епископ бачки Иринеј.
Односи су, дакле, редовни и нормални, сматра он. А за свој став о горућем проблему Косова и Метохије и Црква и држава су преузеле, свака на свој начин, одговорност пред Богом и пред народом, пред историјом и пред будућношћу.
– То и јесте коначно мерило, а не медијске конструкције или субјективна тумачења – оцењује портпарол СПЦ, истичући нарочито оно прво: „неозбиљно и сензационалистичко извештавање неких медија који се обавештавају од добро обавештених, наравно из неименованих, тајанствених извора. А за невољу се, тврди портпарол СПЦ, може прибећи и резервној варијанти – позивању на полицијске изворе, што је, тврди он, најновији хит на нашој славној медијској сцени.

Световно и небеско вођство можда нису у братској љубави, чак је министар просвете Жарко Обрадовић говор Атанасија Јефтића на опозиционом митингу у Београду оценио говором мржње и позвао надлежне државне органе да реагују. Та иницијатива министра просвете је за сада на чекању, судећи бар по нашем питању Републичком јавном тужилаштву: хоће ли покренути истрагу против Амфилохијеве симболике која се отела контроли, како је назвао његов наступ један од великодостојника, до Атанасијевог неумесног помињања Ђинђићеве судбине која би, евентуално, могла да задеси и актуелног премијера. Из тужилаштва, наиме, „Политика” није добила никакав одговор.
Владике, вероватно, неће изаћи пред суд, али сама атмосфера уочи мајског Сабора, како у медијима, тако и у политичким и владичанским кулоарима, тек је нешто бурнија од напетости уочи вечитог дербија између „Звезде” и „Партизана” који треба да одлучи судбину првака Србије у фудбалу.
Познаваоци прилика у Патријаршији тврде да ће варнице унутар патријаршијских зидина бити у најмању руку једнаке онима које ће навијачи својим очима посматрати на 144. вечитом дербију, на стадиону Партизана.
Наиме, погођена са неколико скандала уочи Сабора, попут ванпарохијских активности пензионисаног владике зворничко-тузланског Василија Качавенде са неколико кршних делија, забележених на видео-записима, потом мистериозне крађе око милион евра кеша из црквене благајне, уз неизоставно подсећање Пахомијевог случаја око наводне педофилије, који је судски застарео, до помињања градитељски активног и раскошном животу склоног Филарета, епископска коалиција унутар СПЦ-а чини се лабавијом од владиног коалиционог споразума.
Да ли су, заиста, последњи политички наступи епископа, коме треба додати и интервју владике захумско-херцеговачког Григорија Телевизији Б92, показатељ постојања више струја унутар Цркве, које наводно предводе иринеј бачки са једне стране и митрополит Амфилохије са друге, истинити? Или се дестабилизација небеских представника у Србији ствара вештачки, како тврди протојереј-ставрофор др Велибор Џомић.
Разлике међу владикама су, тврди он, резултат права на различито мишљење, али на завршној Саборској литургији, када се појаве сви заједно, то ће значити да су и све дилеме отклоњене.
Средња, патријархова струја, огледа се у његовом ограђивању од наступа Амфилохија и Атанасија, али верски аналитичар Живица Туцић оцењује да је потребно да и Сабор то учини.
– У Европи се, како у црквеним, тако и у дипломатским круговима, прича о догађањима у СПЦ. Помиње се да је она против решавања косовског питања, да је „препрека миру”, и слично томе – примећује Туцић.
Оно што јавност примећује, јесу пробни балони који се пуштају у медијима око неслоге међу епископима и њихове политичке наклоности, а линија разграничења је однос према Бриселском споразуму између Београда и Приштине.
„Где год да кренем, теби се враћам, Косово”, није само стих народне песме, већ и политичка судбина, од које не могу побећи ни лидери, ни владике. Док се из кулоара тврди да ће Дачићу бити одузета одликовања СПЦ, у исто време министарки здравља Славици Ђукић Дејановић и државном секретару министарства здравља проф. др Владимиру Ђукићу, премијеровој партијској другарици и другу, у манастиру Милешева уручени су ордени Белог анђела првог степена
Интересантно је, такође, да се епископ са Космета Теодосије  није оградио од Бриселског споразума између Београда и Приштине, док епископи нешто удаљенији од Високих Дечана, Пећи или Грачанице, тај споразум нападају. Али ти апсурди су део националног спорта који се не зове фудбал, већ политичко клађење.
Они разумнији, међутим, спуштају лопту: иако се најављује бура, очекује се да ће се, по завршетку Сабора, показати да је било заиста буре – али, ни око чега.
----------------------------------------------
Разлике, поделе и јединство
Историчар Момчило Павловић каже да Црква, за разлику од државе, односно власти, никада није правила разлику и поделе, премда је била предмет подела, манипулација, свесна да постоје верници и неверници, посебно комунисти, који су велика зла нанели СПЦ.
– Србија је била снажна само када су у хармонији и сагласју деловали СПЦ и државна власт. Али за модерну Србију потребна је и модернија црква, која мора наћи одговоре на изазове нових времена и нових искушења – каже Павловић.

Александар Апостоловски

објављено: 19.05.2013

Грчка добила још једну траншу кредита од 4,2 милијарде евра с роком отплате до 2043. године

18.05.2013. -
Европски фонд за финансијску стабилност је превео Грчкој још једну траншу финансијске помоћи у вредности од 4,2 милијарде евра с роком отплате до 2043. године, каже се у саопштењу фонда. Ова средства су само део договореног кредита у износу од 7,5 милијарди евра. Остатак средстава Грчка може добити у јуну. Финансијску помоћ Грчкој пружају чланице европске уније и ММФ. Почетком маја су кредитори одобрили Грчкој више од 200 милијарди евра за спасавање од банкротства.

Easter orthodox song_Hristos voskrese

Странци држе 90 одсто прехрамбене индустрије

(Фото: Новости)

Београд – Индустрија хране у Србији опстаје упркос бројним препрекама. Чини више од 30 одсто укупне прерађивачке индустрије Србије и годишње пласира на страна тржишта намирнице у вредности од око милијарду евра. Једна је од малобројних грана са позитивним спољнотрговинским салдом, извоз је за 515 милиона евра већи од увоза. С друге стране, готово 90 одсто прехрамбене индустрије је у рукама страних компанија.
Милан Простран, секретар Удружења за аграр Привредне коморе Србије, каже за „Новости“ да индустрија хране у Србији још може да се носи са огромном конкуренцијом.
„Српска прехрамбена индустрија укупно запошљава око 65.000 радника или 20 одсто у прерађивачкој бранши, а таква је ситуација била је и пре почетка економске кризе“, наглашава Простран.
„Велике су, међутим, промене у односу на период од пре 15 и 20 година, када је радило дупло више уљара, шећерана, а сада је активно по неколико. Регистровано је око 4.500 малих, средњих и великих компанија које са баве прехрамбеном делатношћу. Број компанија и број запослених идентични су оном из периода од 2008.“
Српска прехрамбена индустрија је и технолошки у доста добром стању. После приватизација, нови власници махом иностране компаније обнављали су и модернизовали погоне.
„Око наше прехрамбене индустрије су се „отимали“ инострани купци и она је врло брзо приватизована, посебно онај „здрави“ део „, каже Простран.
„Индустрија шећера углавном је у страним је рукама, као и највећи део кондитора – „Атлантик група“ преузела је „Штарк“, а „Салфорд“ – „Бамби Банат“. Домаћи су остали „Пионир“ и „Банини“. И млекаре су такође у оквиру страног капитала, „Салфорд“ је купио „Имлек“ и Суботичку, Зрењанинска припада француској компанији „Бонгрен“, Сомборску држи „Лакталис“ француска група, у Крагујевцу је немачки „Мегле“, остала је домаћа Шабачка млекара. У уљарама пола је домаћег, а половина страног капитала. Кланице су нам можда најлошије прошле у том периоду приватизације. Део капацитета месне индустрије најмање је искоришћен. Има пуно простора и за индустријску прераду кукуруза, а треба више улагати у прераду воћа и поврћа, ту су наше велике шансе.“
Половина за извоз
Домаћа прехрамбена индустрија има своје осцилације у производњи, али то је опет утицај тржишта и ипак опстаје упркос бројним тешкоћама.
„Извозимо 50 одсто у земље Европске уније, а остало у друге земље у окружењу“, каже Милан Простран, секретар Удружења за аграр ПКС.
„Мислим да је домаћа прехрамбена индустрија релативно спремна за конкурентску утакмицу која нам следи.“