Δευτέρα, 27 Φεβρουαρίου 2017

Νεο status για Βαρντάρσκα. Απών απο το μοίρασμα που οπως φαίνεται να γίνεται Σερβία, Ελλάδα


Οι εφημερίδες που υποστηρίζουν τον επικεφαλής  του κόμματος VMRO-DPMNE, Νίκολα Γκρούεφσκι,  αναφέρονται σήμερα  στη συμφωνία του σλαβικού κόμματος της Σοσιαλδημοκρατικής Ένωσης – SDSM, με τα αλβανικά κόμματα των Σκοπίων.



Χαρακτηριστικό είναι το έντυπο πρωτοσέλιδο της εφημερίδα ‘Βεστ’ που γράφει «Νέα κυβέρνηση, Νέος ύμνος,  Νέα σημαία», όπως  και της εφημερίδας ‘Βέτσερ’ που κυκλοφορεί με φωτογραφία το ‘κόψιμο’ της χώρας με ένα ψαλίδι που δημιουργούν ένα αρνητικό πολιτικό κλίμα σπέρνοντας φόβο στο σλαβικό λαό.
Στα δημοσιεύματα επισημαίνεται ότι ο ηγέτης τουSDSM συμφώνησε με τα αλβανικά κόμματα να παραδεχθούν τα Σκόπια, επίσημα, τη γενοκτονία των Αλβανών από το σερβικό κράτος στη διάρκεια του Μεσοπολέμου του 20ου αιώνα.
«Ο Ζάεφ συμφώνησε να καταδικάσει τη γενοκτονία, τη χρήση των ενόπλων δυνάμεων εναντίον του άμαχου πληθυσμού της Αλβανίας», γράφει η εφημερίδα ‘Βέτσερ’ των Σκοπίων.

Κυριακή, 26 Φεβρουαρίου 2017

Слава Патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог


Слава Патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог
Слава Патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог
Слава Патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог
Слава Патријаршијске капеле Светог Симеона Мироточивог
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 26. фербуара 2017. године, поводом храмовне славе, светом архијерејском Литургијом у Патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог у Београду.
Саслуживали су протојереји-ставрофори: Мирослав Миленковић, старешина цркве Покрова Пресвете Богородице; др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве и Петар Дамјановић, парох из Мелбурна: протојереј Небојша Тополић, парох при цркви Светог Василија Острошког; презвитери Панајотис Каратасиос, клирик Грчке Православне Цркве; Михаило Рапајић, парох при храму Покрова Пресвете Богородице, Вукашин Теофиловић, парох из Лештана; ђакони Владимир Руменић и Александар Секулић; као и ипођакони Владимир Јелић и Дејан Накић.
Славски колач домаћина славског сабрања, пуковника Стевице Карапанџина, директора Медија центра Одбрана, и његове породице, преломио је Патријарх српски г. Иринеј.
Светој архијерејској Литургији присуствовали су амбасадор Грчке у Београду г. Елиас Елиаидис, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Србије др Милета Радојевић, запослени у Патријаршији српској, представници јавног и културног живота и благочестиви народ престонице.
Прво београдско певачко друштво са диригентицом Светланом Вилић је, као и сваке године, допринело благољепију богослужења. Да се протекне у реду и поретку постарали су се протођакон Стевица Рапајић, дугогодишњи старешина Придворне капеле Светог Симеона Мироточивог, и причеслени ђакон Драган Танасијевић.

UDARNA VEST! Makedonija (Vardarska) tuži Srbiju za genocid!?

26 februara 2017

zaev-siptar-public 54
Lider opozicione SDSM obavestio je Glavni odbor stranke o koalicionom sporazumu sa albanskom partijom DUI koji, između ostalog, predviđa da odluku kojom bi se Srbija teretila za navodni genocid nad Albancima u Makedoniji(Vardarska) između dva svetska rata.
Reč je o periodu od 1912 do 1956.
Kako je prenela skopska Republika onlajn, ova odluka nije blagonaklono prihvaćena u Glavnom odboru, a Zaev je obrazlažući je pokušao da spusti loptu rekavši da to nije opasno za Makedonce(Vardarska), jer krivica pada na teret Srba i Vlade Srbije, koja je u to vreme bila nadležna za bivšu Vardarsku Makedoniju
Na kritike nekolicine članova Glavnog odbora Zaev je, kako se navodi, izneo argument da bi Albanaca, da nisu ubijeni, bilo više i da bi u Ustav ušli kao konstitutivni narod.
List piše da je Zaev praktično promenio istoriju Makedonije(Vardarska) ustvrdivši da su Albanci oduvek bili prisutni u Makedoniji(Vardarska) u velikom broju, ali da ih je sada manje jer su istrebljeni.

Srbija četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi

Portal "HowAfrica" objavio je spisak deset najsiromašnijih zemalja Evrope, odnosno država u kojima se živi gore i od afričkog proseka, po kojem je Srbija na četvrtom mestu, iza Bosne i Hercegovine, Albanije i Makedonije.



Beograd 26. februar 2017. 12:10

Foto: Aleksandar Veljković

Autori teksta upozorili su kako je za sve kriva recesija u koju je Evropa ušla još krajem 2008. godine, a čije su posledice osetile brojne zemlje starog kontinenta, prenosi Blic.

Ovako izgleda lista, sastavljena prema bruto domaćem proizvoda (BDP), a vrednosti su izražene u američkim dolarima:

Na 10. mestu je Rumunija ($18,635): gotovo 44 odsto stanovništva živi u u ruralnim predelima, a tamo vlada siromaštvo, 9. Rusija ($18,408) :pravi primer nejednakosti. Dok nekolicina uživa u bogatstvu, milioni se guše u siromaštvu.

Hrvatska je osma ($18,314): zastrašujući je konstantni porast onih koji žive ispod praga siromaštva, 7. Belorusija ($15,633) : iako je u poslednje vreme zaustavljen dalji pad životnog standarda, još se teško živi, 6. Bugarska ($14,870): ne smatra se samo jednom od najsiromašnijih zemalja Evropske unije, već i celokupnog Balkana.

Jedna od bivših jugoslovenskih republika,Crna Gora je na petom mestu ($11,800): iako se njihova primanja praktično zasnivaju na uslužnim delatnostima, Crna Gora u poslednje vreme čak beleži i lagani rast. Dok je u 2003. godini onih koji žive ispod praga siromaštva bilo oko 12,2 posto, u 2010. taj procenat je pao na 6,6 odsto.

Srbija je na 4. mestu liste evropskih zemalja u kojima se žuivi gore i iod avfričkog prioseka, sa bruto romaćim proizvodom (PDB od 11,553 dolara. Obrazloženje je da su korupcija i loša infrastruktura rak rana Srbije. Gotovo 1,3 miliona Srba živi u siromaštvu, ili jedva spajaju kraj s krajem, navedeno je na ovom portalu.

Slede, Makedonija, na trećem mestu najsiromašnijih zemalja u Evropi ($10,718): kao i u Rumuniji, i u Makedoniji je velik udeo stanovništva koji živi u ruralnim područjima. Dve trećine stanovništva koji žive na selu su siromašni,2. Albanija ($9,903): zastarela i neefikasna infrastruktura najviše koče Albaniju u privlačenju stranih investicija, 1. Bosna i Hercegovina ($8,590): iako imaju veoma žestoku konkurenciju u okruženju, autori liste ističu kako je siromaštvo u Bosni i Hercegovini (čak i ako se uporedi s komšijskim zemljama) zastrašujuće.


Η Βοσνία ζητά αναθεώρηση της απόφασης για τη κατηγορία γενοκτονίας κατά της Σερβίας

Η Βοσνία κατέθεσε σήμερα ένα αίτημα για αναθεώρηση της απόφασης του Διεθνούς Ποινικού Δικαστηρίου για τα Εγκλήματα στην Πρώην Γιουγκοσλαβία (ICJ) που είχε απαλλάξει την Σερβία από τις κατηγορίες περί διάπραξης γενοκτονίας κατά την διάρκεια του πολέμου την δεκαετία του 1990, προκαλώντας την οργισμένη αντίδραση των Σερβοβόσνιων που υποστήριξαν ότι η κίνηση θέτει σε κίνδυνο την συλλογική προεδρία της χώρας.

Οι πρεσβευτές των μεγάλων δυνάμεων, όπως η Ρωσία και οι ΗΠΑ, εξέδωσαν μια σπάνια κοινή ανακοίνωση, καλώντας όλες τις πλευρές στην χώρα να επιδιώξουν τον διάλογο και να αποφύγουν οποιεσδήποτε μονομερείς ενέργειες που θα μπορούσαν να αναζωπυρώσουν τις διεθνοτικές εντάσεις.

Η απόφαση του 2007 που εξέδωσε το Διεθνές Ποινικό Δικαστήριο για την εκδίκαση των εγκλημάτων που φέρονταν ότι τελέστηκαν στην πρώην Γιουγκοσλαβία, απάλλαξε την Σερβία από κατηγορίες άμεσης ευθύνης για τις δολοφονίες, τους βιασμούς και «την εθνοκάθαρση» που διαπράχθηκαν στην Βοσνία κατά την διάρκεια του πολέμου. Εντούτοις, το ICJ είχε επισημάνει ότι η Σερβία απέτυχε να αποτρέψει την συντέλεση γενοκτονίας.

Η απόφαση του Δικαστηρίου κατέληγε ότι γενοκτονία διαπράχθηκε μόνο στην Σρεμπρένιτσα, την πόλη της Βοσνίας όπου διαπράχθηκε το 1995 η χειρότερη σφαγή στην Ευρώπη μετά τον Β΄ Παγκόσμιο Πόλεμο, με την δολοφονία περίπου 8.000 μουσουλμάνων από σερβοβοσνιακές δυνάμεις.

Ο Βόσνιος πολιτικός Μπακίρ Ιζετμπέγκοβιτς, ηγέτης του μεγαλύτερου μουσουλμανικού βοσνιακού κόμματος SDA και εκπρόσωπος των μουσουλμάνων στην Προεδρία της Βοσνίας Ερζεγοβίνης υπεραμύνθηκε της απόφασης για κατάθεση του αιτήματος στο ICJ, ενάντια στην σθεναρή αντιπολίτευση των εκπροσώπων των Σέρβων και Κροατών στο συλλογικό προεδρείο της χώρας.

«Το αίτημα κατατέθηκε αυτήν ακριβώς την στιγμή», δήλωσε σε μια συνέντευξη Τύπου, μετά την ολοκλήρωση της συνεδρίασης των τριών προέδρων, όπου αρνήθηκε να λάβει μέρος σε ψηφοφορία σχετικά με το ζήτημα.

«Πιστεύω ότι βρίσκομαι στο μονοπάτι της αλήθειας και της δικαιοσύνης», σημείωσε ο Ιζετμπέγκοβιτς.

Αλλά ο Μλάντεν Ίβανιτς, εκπρόσωπος των Σέρβων στη συλλογική προεδρία, καταδίκασε την κατάθεση του αιτήματος, διαμηνύοντας ότι πλέον είναι αβέβαιο αν η τριμερή εναλλασσόμενη προεδρία μπορεί να συνεχίσει να λειτουργεί στο μέλλον.

«Φοβάμαι ότι εισήλθαμε σε μια πολύ σοβαρή κρίση», είπε ο Ίβανιτς στους δημοσιογράφους μετά την συνεδρίαση.

Οι σερβοβόσνιοι πολιτικοί έχουν απειλήσει να εμποδίσουν τις εργασίες του ομοσπονδιακού κοινοβουλίου στο Σαράγιεβο, στο ενδεχόμενο κατάθεσης του αιτήματος της αναθεώρησης. Κατηγορούν τον Ιζετμπέγκοβιτς ότι παραβίασε το Σύνταγμα και την συμφωνία του Ντέιτον.

Οι μουσουλμάνοι ελπίζουν ότι μια αναθεώρηση της απόφασης μπορεί να ρίξει περισσότερο φως σε εγκλήματα που διαπράχθηκαν κατά την διάρκεια του πολέμου, στον οποίο τουλάχιστον 100.000 άνθρωποι σκοτώθηκαν. Οι σερβοβόσνιοι θεωρούν ότι το νομικό αίτημα στοχεύει τους ίδιους και την συμφιλίωση.

Οι πρεσβευτές των χωρών που συμμετέχουν στην εφαρμογή της ειρηνευτικής συμφωνίας για την Βοσνία, συναντήθηκαν σήμερα στο Σαράγιεβο για να συζητήσουν την κατάσταση.

«Όλοι οι πολιτικοί ηγέτες θα πρέπει να αποφύγουν μονομερείς ενέργειες και να επιστρέψουν στις αρχές του συμβιβασμού, του διαλόγου και της συναίνεσης για την λήψη αποφάσεων, σεβόμενοι το Σύνταγμα της χώρας, τους θεσμούς της και το κράτος δικαίου», υπογράμμισαν σε κοινή ανακοίνωση που εξέδωσαν.

Η απόφαση που εξέδωσε το Διεθνές Ποινικό Δικαστήριο ήταν στις 26 Φεβρουαρίου του 2007 και η προθεσμία που προβλέπονταν για κατάθεση ένστασης για αναθεώρηση της απόφασης ήταν 10 χρόνια.

ΓΙΑΝΝΗΣ ΜΗΛΙΩΚΑΣ GRECO MASKARA.wmv

ANTISRPSKE PORUKE Uhapšen mladić u Vukovaru zbog širenja MRŽNJE PREMA SRBIMA

Vukovarsko-sremska policija saopštila je jutros da je privela 19-godišnjaka iz Vukovara zbog sumnje da je u tom gradu postavio nekoliko nalepnica na kojima je na engleskom napisano "Srpsko porodično stablo" sa slikom stabla na kojem vise ljudi.


U saopštenju se navodi da se sumnja da je u noći s četvrtka na petak na nadstrešnici autobuske stanice na Trpinjskoj cesti u Vukovaru postavio nekoliko nalepnica neprimerenog sadržaja.
Po okončanju kriminalističkog istraživanja znaće se sve okolnosti ovog događaja, navela je policija.
Ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Vlaho Orepić sinoć je oštro kritikovao lepljenje antisrpskih poruka u Vukovaru.

Σάββατο, 25 Φεβρουαρίου 2017

Патријарх Иринеј: Нико није помогао Србији као Грци, помоћ потребна и данас

Патријарх Српске православне цркве Иринеј изјавио је да нико није помогао Србији као Грци и да је помоћ тог "братског народа" потребна и данас када Србија треба да сачува Косово и светиње на Косову.

На свечаној академији "Окупљање Крфљана - пет година пројекта стопама наших предака", патријарх Иринеј је подсетио да српска војска током Првог светског рата нашла спасење на Крфу измучена глађу и хладноћом.
29434847 Патријарх Српске православне цркве Иринеј (архивска фотографија)
Патријарх Српске православне цркве Иринеј (архивска фотографија)
Ту се опоравила захваљујући доброчинству и љубави Крфљана и након две године вратила у земљу да је ослободи.
Грчки народ, како је рекао, учинио је оно што хришћански народ може да уради другом хришћанском народу, те да Србија има посебне везе са Русима, али да нашој земљи нико није помогао као Грци.
"Данас нам опет треба помоћ да сачувамо Косово и светиње на Косову. Они који нам отимају Косово желе прво да нам отму светиње. Имамо велику потребу за помоћ и надам се да она неће изостати", нагласио је патријарх Иринеј.
Часопис Светосавско звонце покренуо је пре пет година пројекат "Стопама наших предака", који омогућава најбољим ђацима из читавог региона да сваког лета бораве на Крфу и упознају се са историјом и традицијом свог народа.
Домаћин академије је Општина Палилула која је свих претходних година подржавала пројекат и издвајала средства да најбољу ученици оду на Крф.
"То је прилика да деца виде наше корене и да не заборавимо страдања која је наша војска доживела албанском голготом и преласком албанских планина тражећи слободу и бежећи од оних који су нас окупирали", рекао је председник општине Палилула Александар Јовичић.
Јовичић је захвалио грађанима Крфа што су сачували гробнице и музеје српског народа на Крфу.
Позвао је град да помогне како би оваквих пројеката било што више, а општина Палилула настојаће да пошаље ђаке из свих 17 основних школа које су на територији те локалне самоуправе на Крф.
"То је начин да сачувамо традицију и градимо пријатељске везе са грчким народом", поручио је Јовичић.
Заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић поручио је да оно што је грчки народ учинио пре сто година за српски не сме да се заборави.
Додао је да су представници града разговарали са градоначелником Крфа Костасом Николузасом како да се програм прошири и да се у њега, осим најбољих ученика, укључе и студенти.
Како каже радује га што је у Београду све више грчких туриста и они су данас на другом месту по броју ноћења.
На Крфу се 1916. године нашло 150.000 измучених, гладних и болесних војника и грађана Србије. Око 10.000 њих није преживело и сахрањени су на копну или у Плавој гробници - дубинама Јонског мора.
"Тај део ваше историје је део и наше историје. Тада је успостављена чврста веза између два народа која траје до данас", поручио је градоначелник Крфа.
Подсетио је да су Грци били уз српски народ и касније, а посебно деведесетих година и током НАТО бомбардовања Србије.
Свечаној академији присуствовали су талентовани, најбољи ученици из читавог региона који су до сада учествовали у пројекту "Стопама наших предака" и који су са присутнима поделили своја искуства.

Παρασκευή, 24 Φεβρουαρίου 2017

Grčka: Sve što možete da zamislite

Zamislite jedan grad u kome, sasvim slučajno, provedete par dana smešteni u stanu iznad ostataka palate rimskog cara Galerija.

Piše: Aleksandar Cvetković



24. februar 2017. 15:02

Šetate ulicama u kojima se smenjuju radnje, pijace, iskopine, kafići, restorani, crkve, spomenici, muzeji. A iza svakog ćoška proviruje veliko morsko plavetnilo.

Osvrnete se na drugu stranu i ugledate zidine tvrđave, prođete pored rimske Rotonde pretvorene u crkvu pa u džamiju, pa u muzej, a onda se odjednom pred vama pojavi Bela kula i, ubrzo, spomenik Aleksandru Velikom. Tu su negde i turski bazar, i hamam, katakombe svetog Joanisa, vizantijska crkva Agios Minas, koja je mirno preživela sav period Osmanlija, pa Sveti Dimitrije, a tu su i Ladadika i muzej Jevreja, kao i muzej makedonske borbe smešten u nekadašnji konzulat Grčke. Šetajući pored mora i brodića koji plove zalivom stignete do spomenika Aristotelu.

Zamislite jutarnju kafu u kafiću gde uz kafu izaberete i doručak (koji ulazi u tu istu cenu kafe). Ili zamislite da večeru završite dezertom na račun kuće, a kad posle toga naručite još i kafu, i nju vam donesu kao dar, uz osmeh. U sporednoj uličici pojedete odličan suvlaki uz još poneku lokalnu sitnicu.

Zamislite grad u kome vam svako ko čuje odakle ste, nasmejan kaže kako voli vaš grad i vašu zemlju. Kako želi da poseti Beograd ili ima tamo nekog sebi dragog. Grad u kome vam čovek koga ste videli samo jednom pre toga, pomogne kao najrođeniji, uz osmeh i pregršt poverenja. Gde vam se prodavci na pijaci obraduju što ste ponovo došli i kažu vam: "ista je cena i dalje".

Zamislite na jednom mestu Makedoniju (onu Filipovu i Aleksandrovu), Rim, Vizantiju, Osmanlijsko carstvo, Grčku... Zamislite grad u kome se rodio jedan Kemal Ataturk i u kome zauvek ostadoše stotine vojnika različitih uniformi, a među njima i mnogo naših dedova i pradedova da pod čempresima vekuju.

Zamislite sve to. Ili, jednostavno, otiđite u Solun.

- See more at: http://www.danas.rs/zivot.1140.html?news_id=339538&title=Gr%C4%8Dka%3A+Sve+%C5%A1to+mo%C5%BEete+da+zamislite#sthash.Mf4ab7oY.dpuf

Ο Πρόεδρος της Σερβίας επανέλαβε την προσβολή στην Ελλάδα – «Να λέμε τα Σκόπια “Μακεδονία”»!!!



Ο Πρόεδρος της Σερβίας επανέλαβε την προσβολή στην Ελλάδα – «Να λέμε τα Σκόπια “Μακεδονία”»
Μπορεί στις αρχές του έτους ο Σέρβος υπουργός Εξωτερικών Ίβιτσα Ντάτσιτς να παραδέχθηκε ότι ήταν «ανοησία» και «λάθος» από την πλευρά της Σερβίας η αναγνώριση των Σκοπίων ως «Μακεδονία», ένα «λάθος που πρόσβαλε τους Έλληνες», αλλά ο Πρόεδρος της Σερβίας δεν συμμερίζεται αυτή την άποψη και μάλιστα δήλωσε ότι η χώρα του πρέπει να συνεχίσει να
αναγνωρίζει τα Σκόπια ως «Μακεδονία», αδιαφορώντας για την προσβολή στους Έλληνες και την ομολογία του ΥΠΕΞ του ότι πρόκειται περί ανοησίας και λάθους.
Προφανώς και οι Σέρβοι «παίζουν» με τις ισορροπίες της πρώην Γιουγκοσλαβίας, αλλά ο Σέρβος Πρόεδρος οφείλει να έχει στον νου του και τις ισορροπίες των Βαλκανίων.
Διότι όλοι οι Βαλκάνιοι «περνάνε» από την Ελλάδα, θέλουν δεν θέλουν, «φίλοι» ή «εχθροί».
Η σκοπιανή εφημερίδα VECER αναφέρεται στη συνέντευξη που παραχώρησε ο Πρόεδρος της Σερβίας, Τόμισλαβ Νίκολιτς, στην σερβική δημόσια τηλεόραση RTS, δίνοντας έμφαση στις αναφορές του για τις σχέσεις Σκοπίων-Σερβίας.
Σύμφωνα με την VECER, ο Νίκολιτς στη συνέντευξή του εκτίμησε ότι, παρά το γεγονός ότι τα Σκόπια ψήφισαν υπέρ της ένταξης του Κοσόβου στην UNESCO, η σερβική πολιτική έναντι της γειτονικής χώρας σε σχέση με την αναγνώριση της αποκαλούμενης «συνταγματικής ονομασίας» και της εδαφικής ακεραιότητάς της, δεν πρέπει να αλλάξει.
«Η “Μακεδονία” έσφαλε με εμάς. Όμως εμείς έχουμε καλές σχέσεις μαζί της. Πρέπει να προστατεύσουμε την “Μακεδονία”. Μας χρειάζεται η “Μακεδονία”. Αυτή τη στιγμή βρίσκεται σε χάος και λυπούμαι γι’ αυτό. Δεν ξέρω εάν και πότε θα σχηματίσουν κυβέρνηση» ανέφερε ο Σέρβος Πρόεδρος, σύμφωνα με την εφημερίδα.
Σε ερώτηση αν απομακρύνθηκαν οι πινακίδες που ανέφεραν τα Σκόπια ως FYROM κοντά στα σύνορα μεταξύ των δύο χωρών, ο Πρόεδρος της Σερβίας, σύμφωνα με τη VECER, ανέφερε:
«Δείτε, αυτό το θέμα ήταν ένας από τους λόγους που σε μία φιλική συνομιλία με τον [σ.σ. Σκοπιανό Πρόεδρο] Γκιόργκε Ιβάνοφ στις Βρυξέλλες, φιλονικήσαμε.
»Με ρώτησε γιατί βάλαμε αυτήν την πινακίδα που έγραφε Πρώην Γιουγκοσλαβική Δημοκρατία της Μακεδονίας, από τη στιγμή που έχουμε αναγνωρίσει τη χώρα με το όνομα “Μακεδονία”.
»Εγώ του είπα: ξέρεις, οι Έλληνες έφτιαξαν αυτόν τον δρόμο [σ.σ. ανάδοχος είναι η ΤΕΡΝΑ] και όταν δόθηκε αυτός στην κυκλοφορία έβαλαν την πινακίδα, με σκοπό οι άνθρωποι που ταξιδεύουν από χώρες της ΕΕ να γνωρίζουν σε ποια χώρα εισέρχονται.
»Η ΕΕ αναγνωρίζει τη χώρα ως FYROM. Έτσι, ανέγραψαν στην πινακίδα την ονομασία με την οποία απευθύνεται σε εσάς όλη η ΕΕ και όλοι οι άλλοι, με εξαίρεση τη Σερβία. Λοιπόν, για ποιο λόγο ενοχλείστε; Φυσικά, μετά από αυτό, ο Ιβάνοφ εξερράγη».
Σύμφωνα με την VECER, o Νίκολιτς είπε, επίσης, ότι η χώρα του δεν προχωρά σε αντίμετρα έναντι των Σκοπίων.
«Ξέρετε, αντίμετρα θα ήταν να αλλάξουμε εμείς την απόφασή μας για το όνομα με το οποίο αναγνωρίσαμε την “Μακεδονία”. Είναι ρεαλιστικό αυτό; Όχι, δεν είναι. Άραγε, αρμόζει στη Σερβία να εκδικείται τους μικρότερους;» αναρωτήθηκε ο Νίκολιτς, σύμφωνα με την εφημερίδα.
Τέλος, όπως αναφέρει το δημοσίευμα, ο Πρόεδρος της Σερβίας είπε ακόμη στην ίδια συνέντευξη πως ο Πρόεδρος των Σκοπίων, Γκιόργκε Ιβάνοφ, προσπάθησε «κάπως ατυχώς» να δικαιολογηθεί για την ψήφο της χώρας του υπέρ του Κοσόβου, λέγοντάς του ότι ο Πρέσβης των Σκοπίων στην UNESCO είναι αλβανικής εθνικής καταγωγής και έπραξε αντίθετα από τις οδηγίες που είχε λάβει.
Ωστόσο, σύμφωνα με το δημοσίευμα, ο Νίκολιτς εκτίμησε πως στη δεύτερη, επερχόμενη ψηφοφορία για την ένταξη του Κοσόβου στην UNESCO, πρόβλημα για την Σερβία μπορούν να αποτελέσουν και η Ελλάδα, το Ιράν, η Αλγερία, η Αίγυπτος και άλλες χώρες που απείχαν από την πρώτη ψηφοφορία, κάτι που, σύμφωνα με τον ίδιο, απαιτεί να καταβληθούν επιπλέον προσπάθειες από την σερβική διπλωματία για να πειστούν οι παραπάνω χώρες για τα επιχειρήματα του Βελιγραδίου.
Υπενθυμίζουμε ότι στις αρχές του έτους ο υπουργός Εξωτερικών της Σερβίας Ίβιτσα Ντάτσιτς χαρακτήρισε ως λάθος την αναγνώριση εκ μέρους του Βελιγραδίου των Σκοπίων με το όνομα «Δημοκρατία της Μακεδονίας», καθώς, όπως είπε, με αυτό τον τρόπο η χώρα του πρόσβαλε τους Έλληνες.
«Η Σερβία έκανε μεγάλο λάθος. Όλη η Ευρώπη και ο κόσμος χρησιμοποιούν το όνομα Πρώην Γιουγκοσλαβική Δημοκρατία της Μακεδονίας κι εμείς χτυπήσαμε τους φίλους μας τους Έλληνες. Τώρα περιμένουμε εκείνοι (σ.σ. η Ελλάδα) να μην αναγνωρίσουν το Κόσοβο, ενώ εμείς αναγνωρίσαμε την ΠΓΔΜ ως «Μακεδονία» και τους προσβάλαμε.
»Τώρα η ΠΓΔΜ ψηφίζει συνεχώς υπέρ του Κοσόβου. Πρέπει να πω ότι είμαστε ανόητοι», είχε δηλώσει τότε ο κ. Ντάτσιτς.
Ο επικεφαλής της σερβικής διπλωματίας είχε τονίσει επίσης ότι στις διμερείς σχέσεις Βελιγραδίου – Σκοπίων, η Σερβία θα συνεχίσει να χρησιμοποιεί το όνομα «Δημοκρατία της Μακεδονίας», ωστόσο στις πολυμερείς σχέσεις θα χρησιμοποιεί το όνομα ΠΓΔΜ (FYROM).
Συμπλήρωσε δε ότι δεν πρόκειται για κάποιου τύπου εκδίκηση, αλλά για υπεύθυνη κρατική και εθνική πολιτική.
«Η Σερβία δεν είναι παιχνίδι για να παίζει κανείς μαζί της. Δεν επιτρέπουμε σε κανέναν να μας γελοιοποιεί.
»Εάν κάποιος δεν ενδιαφέρεται για τις εκκλησίες και τα μοναστήρια μας στο Κόσοβο και στα Μετόχια, που κάηκαν και καταστράφηκαν και εάν αυτό δεν φτάνει για να μην ψηφίσει εναντίον της ένταξης του Κοσόβου στην UNESCO, τότε θα πρέπει να αμφισβητήσω την ουσία της σχέσης μας», είχε καταλήξει τότε απευθυνόμενος στην πολιτική ηγεσία της ΠΓΔΜ.
Σε κάθε περίπτωση οι δηλώσεις του Σέρβου Προέδρου, ότι η χώρα του πρέπει να συνεχίσει να αναγνωρίζει τα Σκόπια ως «Μακεδονία» έρχονται σε αντίθεση με τα όσα είπε ο υπουργός Εξωτερικών της Σερβίας, ότι δηλαδή ήταν ένα λάθος που πρόσβαλε τους φίλους Έλληνες.
tribune.gr

Vucic: Serbia earned 200 mln euros more from tourism than Montenegro

Serbian Prime Minister Aleksandar Vucic opened on Thursday the 39th International Tourism Fair, held in the nation’s capital, Belgrade.

In his opening address, Vucic said that Serbia earned “one billion and 42 million euros from tourism last year.”
Vucic “congratulated the Belgrade Fair and the Ministry of Trade, Tourism and Telecommunications on excellent results and said that Serbia is becoming more and more attractive to guests from the West,” the government said in a statement.
He noted that the growth of tourism in Serbia over the past three years stood at ten percent, while the average growth in the world is four percent” and in Europe two percent.
“Montenegro has the beautiful sea and mountain ranges, Lake Skadar – everything a beautiful country can offer. Serbia has never excelled in tourism, that is not the most important industry sector, but in 2016 we earned 200 million euros more from tourism than Montenegro,” Vucic said, according to Tanjug.
Tourists are looking for new destinations and that is our chance,” Vucic said and added that cooperation in the Balkans must be better because only through cooperation all countries can achieve results that will bring a better life to their citizens.
The countries of the Western Balkans have great tourist potential on the market of the third countries. For that reason it is necessary to improve cooperation because no country can succeed on its own,” he said.
The 39th international tourism fair lasts until 26 February and will gather 1,100 exhibitors from 56 countries, including China, Russia and India.

Evo kako GMO hrana utiče na smanjenje stanovništva


24 februara 2017

584422_060108c1_f GMO 3254
Prošle godine je došlo do spajanja niza GMO agrobiznis korporacija širom sveta. To je praktično stvorilo alarmantanu koncentraciju korporativne moći u rukama tri korporativne grupe.
Prvo je nemački Bajer AG (Bayer AG) prijateljski preuzeo Monsanto. Razlog za to je što se Monsanto u javnosti doživljava kao čisto zlo i povezuje se sa svim lošim o GMO, što i jeste tako. To je bio teret čitavog GMO projekta. Zato je pritrčao da pomogne Bajer, čiji je imidž drugačiji i nema veze sa opasnostima – aspirin i dobra firma. A to je, u stvari, firma koja je 1880. godine izmislila heroin, a tokom Drugog svetskog rata pravila gas za gasne komore u Aušvicu. To je jedna od najprljavijih poljoprivrednih kompanija u svetu, iza koje stoji niz ubistava i pesticida koji desetkuju kolonije pčela i mnoge druge stvari, koje su od suštinskog značaja za život i prirodu.
HemKina (ChemChina)– kineski državni hemijski gigant – je, iz nekog razloga preuzeo švajcarsku firmu Svis Singenta (Swiss Syngenta), koja pravi otrov za korov.
Dalje, Dou Kemikals (Dow Chemicals) i Dipon (Du Pont) su spojili svoje biznise.
Dakle, imamo tri gigantske korporacijske grupe širom sveta, koje kontrolišu genetski modifikovani deo lanca ljudske ishrane. Koliko su opasni GMO usevi i što se više prodaju, postaje sve očiglednije da hemikalije, koje po ugovoru moraju da se koriste u gajenju tih GMO semena su hemikalije koje prave iste te korporacije. Prema ugovorima se zahteva da, ako kupite Raundap Redi (Roundup Ready) seme soje ili kukuruza, morate koristiti Monsantov (sada Bajerov) Raundap (Roundup) herbicid.
Tako sve ovo zajedno daje GMO industriji mnogo veću korporativnu moć nego ikada, i to je vrlo uznemirujući trend. Oni vrše pritisak i na briselsku birokratiju. Primer: vodila se ogromna javna kampanja protiv obnavljanja licence Evropske komisije za glifozat. Glifozat je najrasprostranjeniji otrov za korov na svetu. Glifozat je glavni sastojak Monsantovog Raundapa. Drugi sastojci su Monsantova korporativna tajna, ali je njihova kombinacija jedan od najubistvenijih otrova za korov.
Telo Svetske zdravstvene organizacije zaduženo za procenu genetskih opasnosti je donelo prošle godine odluku da je glifozat najverovatniji agens koji uzrokuje rak.
Prošle godine je došlo vreme za automatsko obnavljanje licence – na petnaest godina. Komisija EU za zdravstvo je bila spremna da je automatski obnovi na 15 godina. Evropska agencija za bezbednost prehrambenih proizvoda (EFSA/EFSA), koja je, navodno, odgovorna za zdravlje i bezbednost evropskih građana, preporučila je odobravanje licence zasnovano na nemačkoj studiji Nemačke agencije za bezbednost hrane, koja je jednostavno i 100% nastala iz studija koje joj je dostavila privatna korporacija Monsanto! Dakle, ceo lanac je korumpiran od početka i sve informacije su nameštene. U stvarnosti, testovi su pokazali da čak i minijaturne koncentracije, niže nego što se preporučuju u Evropi i Sjedinjenim državama, glifozat izaziva bolesti bubrega, bolesti jetre i drugih bolesti, koje mogu dovesti do fatalnog ishoda.
Sada, glifozat se može naći u urinu, u vodi za piće u urbanim sredinama, u baštama, podzemnim vodama, i tako dalje. A dospeva i u organizme žena u reproduktivnom dobu, te ga ima i u embrionima. U svemu je!
Komisija EU je napravila kompromis i obnovila licencu na 18 meseci, uprkos peticiji miliona ljudi – što je rekordan broj – i uprkos preporukama vodećih naučnika širom sveta da ne obnovi licencu. Zašto je obnovljena na ovaj period? Jer su Bajer i Monsanto Komisiji rekli da će za 18 meseci biti završeno spajanje ove dve gigantske korporacije, a Bajer će zameniti glifozat drugim, verovatno još smrtonosnijim otrovom, koj nije tako poznat kao glifozat. Dakle, oni jednostavno kupuju vreme. A, to je samo jedan primer.
Na dnevnom redu GMO nisu niti zdravlje, niti bezbednost; ne radi se o povećanju prinosa – to je laž, koja je dokazana ponovljenim testovima u Severnoj Americi i širom sveta. Poljoprivredni prinosi, koristeći GMO biljke, mogu se neznatno povećati prve i druge godine berbe, ali onda nastupa krajnje opadanje prinosa, nakon tri do četiri godine. I ne samo to! Monsanto i drugi GMO giganati su nam obećali da će upotreba hemikalija biti manja, jer GMO biljke odolevaju tim „divnim“ pretnjama. A, u stvari, korov postaje otporan i onda nastaje superkorov, visok 5-6 metara i uguši sve. To je katastrofa. Te se tako to završava što poljoprivrednici na kraju koriste dodatni otrov za korov, kako bi mogli da unište super korov. Čitava ova pomahnitala igra oko genetskog sastava u prirodi je katastrofalna od samog početka.
Stvarni GMO program, koje sam prilično detaljno dokumentovao u knjizi „Seme uništenja“, dolazi od Rokfeler fondacije i potiče od programa eugenike sa početka 20. veka (1920-30.) Fondacija Rokefeler je tokom tridesetih godina prošlog veka, pa sve do izbijanja Drugog svetskog rata, kada je postala i politički sveobuhvatno aktivna, takođe, finansirala i nacističke eugeničke eksperimente Instituta Kajzer Vilhelm u Berlinu i Minhenu. Zašto su to činili? Njihov cilj je bio eliminacija onoga što nazivaju „nepoželjni jedači“. To se zove smanjenje stanovništva.
Nakon Drugog svetskog rata, šef Društva za eugeniku SAD, dobar prijatelj Džona D. Rokfelera, na godišnjoj konferenciji ovog Društva je rekao: „Od danas, novo ime eugenike je genetika“. Štaviše, imajući ovo na umu – genetski inženjering, Projekt ljudskog genoma i tako dalje – sve su to naučne prevare. Ruski naučnici su dokazali da je ceo Projekat ljudskog genoma potpuno zanemario 98% naučno dragocenih podataka u korist 2% potpuno besmislenih podataka i u korist gubljenja milijardi dolara.
Zato su oni opsednuti idejom kako da smanje ljudsku populaciju na način koji ne bi bio tako očigledan, kao što bi jednostavno bilo da idu okolo i masovno sterilišu ljude.
U stvari, oni (Društvo za eugeniku) su to uradili u Centralnoj Americi zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, gde su smućkali neke vakcine koje izazivaju pobačaje kod žena. Pa su žene u reproduktivnom dobu u Centralnoj Americi dobijale ove vakcine protiv tetanusa. Organizacija Katoličke crkve je postala sumnjičava jer su vakcine dobile samo žene, ali ne i muškarci. I otkrili su da se u vakcinama nalazi sastojak koji dovodi do toga da žene ne mogu da zatrudne i rađaju. To je sve prikriveno smanjenje populacije.
To su zapadni patrijarsi koji veruju da su bogovi, koji sede na prestolu sa velikim dostojanstvom i kontrolišu čovečanstvo. Mislim da je to gomila budala, ali imaju taj program genetske manipulacije. To je protiv prirode i hemijski je nestabilno. I moram da čestitam Ruskoj federaciji što je imala hrabrosti i moralnu brigu za sopstveno stanovništvo i zabranila gajenje GMO širom Rusije. To je bio korak napred za čovečanstvo. Nadam se da će Rusija iskoristiti svoj uticaj da Kina uradi sličnu stvar, jer je njihovoj poljoprivredi očajnički potreban neka zdrav ruski uticaj. Ali je korak Rusije da razvija poljoprivredu bez ikakvog GMO uticaja veliki korak za čovečanstvo.
F. Vilijem Engdal / Katehon

ХРВАТСКА ДАНАС: Графит који вријеђа Србе поново на улицама Вуковара


ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС
У Вуковару се на улицама и трговима поново појавио графит „српско породично стабло“, а фотографије са објешеним тијелима Срба прошириле су се и на друштвеним мрежама.
Графит има црну подлогу на којој је исцртано стабло са објешеним тијелима уз текст на енглеском „Сербиан Фамилy Трее“, односно „српско породично стабло“.
Како наводи регионална телевизија Н1, тај натпис се повремено појављује на улицама и трговима у Хрватској – прије четири године у Загребу, прошле године на дрвету код улаза у обданиште у виду наљепнице и на улицама Петриње.
Организација „Амнести интернешнел“ је у извјештају за прошлу годину упозорила Хрватску на бројне проблеме у области људских права.
У том документу наводи се да у Хрватској и даље има дискриминације националних мањина и наводи како се Срби повратници суочавају са проблемом враћања имовине, а да је право на употребу мањинских језика и писма и даље политизовано и неспроведено у неким градовима.
Та организација је навела и да је период политичке нестабилности крајем године био пропраћен порастом националистичке реторике и говора мржње, нарочито према Србима, избјеглицама и мигрантима.

Τρίτη, 21 Φεβρουαρίου 2017

Kefalonija – novi biser na mapi ekskluzivnog turizma


cokolada_12 , 26. 09. 2013.
Lokacija: Kefalonija (Grčka)
Ocena:
Od Homera, Svetog Petra, Bajrona, Vagnera , do današnjih VIP posetilaca postoji konstanta – prirodne lepote koje je nemoguće opisati i kulturno i duhovno nasledje. U dve reči: more I vegetacija. Ali, ko god pokuša da opiše te dve jednostavne reči vezane za Kefaloniju – učiniće joj nepravdu.
Ako želite da se kupate tamo gde je Homerova Itaka(samo 2 km udaljena od Kefalonije), a naučnici kažu da je Homer ,zapravo opisivao Kefaloniju, a ne istoimeno obližnje ostrvo, pridružićete se mnogpoznatim ličnostima iz prošlosti i aktuelnim ikonama VIP globalne liste.

Na Kefaloniji je boravio i apostol Pavle. Da li bi Lord Bajron bio na današnjoj VIP listi ne znam, ali uživao je u boravcima na Kefaloniji i napisao nekoliko poznatih dela. Verovatno u potrazi za inspiracijom, Kefalonija je danas destinacija omiljena među umetničkim svetom, posebno posle filma ‚‚Mandolina kapetana Korelija‚‚ u kojoj je Nikolas Kejdž glumio kapetana, a Penelope Kruz njegovu dragu. Filmski svet posle tog snimanja dolazi u potrazi za najtirkiznijim morem , netaknutom prirodom i hranom koja je mediteranska, pa tek onda Grčka. Sara Džesika Parker, Kristian Lobuten, vlasnik Čelzija i ruski milijarder Roman Abramovič, arapski šeikovi, te poznati sportisti , manekenke, dzet seteri i ljudi koji tragaju za nečim drugačijim.


Pomama Engleza, pod čijim je protektoratom Kefalonija bila od 1810.do 1864.godine -za kućama, koje su ugavnom na vrhovima brda i koje ,pored najlepšeg pogleda, imaju bazene i raskošne mediteranske vrtove, razlog je postojanja potpune infrastrukture za Britance.Radio stanica, mnogobrojne agencije i klubovi koji ih okupljaju. Većina je došla na odmor i rešila da ostane zauvek.Ostali dolaze u sezoni i čekaju penziju kada će prednost dati suncu i prirodi. Jedna Amerikanka mi je rekla da je Kefalonija podseća na Arubu, samo u Evropi. Ima istine, jer vegetacija i plaže umeju da vas izmeste u atmosferu dalekih Kariba.
Posle Britanaca, najveću turističku populaciju čine Italijani. I to ima veze sa istorijom ovog ostrva najvećeg u Jonskom moru, a drugog po veličini u celoj Grčkoj sa površinom od 904km2, Naime, Kefalonija je najduže bila pod Mletačkom republikom od 1503 –do kraja osamnaestog veka, dakle do samog njenog kraja.Italijani danas zaposedaju ostrvo slično nekadašnjim mletačkim osvajačima. Šalu na stranu, ostrvo je locirano na Zapadu , samim tim geografski najbliže Italiji. Brodske veze sa Barijem, Venecijom , Ankonom -rezultat su potrebe za što boljom vezom sa ostrvom koje je omiljena destinacija Italijana. Odnos lokalnog stanovništva prema Italijanima je kao prema rodjacima, jer je Venecija već posle dest godina oterala Otomansku imperiju, te omogućila zanimljiv kulturni uticaj, u meri u kojoj je to moguće na ponosne i uvek svoje Grke.

Ostali turisti, uključujući i nas iz Srbije, čine trećinu. Poslednjih godina sve je više Rusa, Ukrajinaca i Čeha u luksuznim hotelima oko Liksurija, Argostolija ili Fiskarda, kao i Šveđana, Francuza i Norvežana.
SAČUVANI RAJ ZA SLAVNE I BOGATE

Kefalonija je kasno stupila na turističku scenu, tek osamdesetih godina prošlog veka i od tada doživela veliki razvoj, uključujući i luksuzne hotele, ali je izbegla zamke industrijskog turizma. Geografski , ovo ostrvo je spoj planina i mora,planina Aenos koja je Nacionalni park i mnogobrojne uvale i plaže kojima nema mnogo takmaca u svetu, rasporedjene su na obali dugoj 250km,tako da im prilazite sa stenovitog , gotovo planinskog terena. Srećom, putevi su dobri i nije velika gužva, ni u sezoni. Što zbog terena, što zbog pogleda - vožnja je uzbudljiva, a na svakih nekoliko kilometara imate parking na platou kako biste ovekovečili pogled ili samo zastali i uživali. A, onda spuštanje do najomiljenijih mesta na turističkoj mapi Kefalonije .

Fiskardo, ribarsko mesto koje privlači najluksuznije jahte , jedrilice i kruzere.Sledstveno, restorani I taverne služe nejbolju i najsvežiju ribu i sve vrste specijaliteta. Ako volite društvo poznatih,ovo je pravo mesto. U sezoni ćete sigurno sresti nekog poput Leonarda di Kaprija, Saru Džesiku Parker, Madonu,Bon Žovija...
Pored kupanja ili ručanja u takvom društvu, mesto odiše elegancijom venecijanske arhitekture, koja je samo u Fiskardu očuvana posle zemljotresa koji je zadesio Kefaloniju 1953.godine i većinu građevina potpuno uništio.Fiskardo je fenomen, jer se planina u u čijem je podnožju , pokazala kao zaštita od potresa.


Iz Fiskarda, mnogobrojni brodovi vode vas u obilazak najbližeg komšiluka, Lefkade, Itake, te Onazisovog ostrva, na kome je voleo Mariju Kalas- Skorpiosa. Pored Fiskarda, smeštena je jedna od najlepših plaža, Emblisi sa luksuznim hotelom u neposrednoj blizini. To je sever ostrva, koji sa još jednim pitoresknim mestiom Ag.Efimija, čini da se osetite da ste u nekoj vrsti Švajcarske na moru.Ribarska sela, sa kućama i vrtovima koji su tako očuvani negovani i čisti, celim putem teraju vas da poželite da ostanete ovde, ili u onom sledećem, ili sledećem. Većina kuća se može iznajmiti, a neke su pretvorene u butik hotele. Ta vrsta turizma je sigurno ono što čini Kefaloniju destinacijom koja nudi nešto posebno.Posebnost je stvarana vekovima i nije ugrožena pogrešnom strategijom razvoja turizma. Prema rečima gradonačelnika Kefalonije, Aleksandrosa Parisis-a, planira se dalji razvoj turizma, ali ni slučajno, na štetu onih kvaliteta zbog kojih turisti biraju Kefaloniju, a to je otsustvo industrijskog turizma i razvijanje ekskluzivnog.
‚‚Mi imamo puno poznatih koji se stalno vraćaju na Kefaloniju,neki imaju kuće, ali ih nikada ne zloupotrebljavamo i ne narušavamo njihov mir. Takođe, kvalitet boravka turista koji se zbog toga vraćaju neće biti narušen industrijskim turizmom. Kefalonija će ostati nešto posebno.
U nedavnoj poseti gradonačelniku Parisiu, pitala sam ga da li je to ekonomski opravdano? ‚‚ Važno je sačuvati lepotu , mir, ekološki čistu sredinu, kulturno primamljivu ponudu, sa mnogo sadržaja za turiste. Važno je da ono što je posebno, a to je priroda , bude i dalje sačuvano.Jer, malo je ostrva u Grčkoj koja imaju spoj ovako čistog mora i živopisne vegetacije. Malo je ostrva koja imaju takva prirodna bogatstva na jednom mestu.To će uvek biti najvažnije sačuvati. Razvoj je moguć i sa ovakvom strategijom. Mi imamo skok od 30% u kruzing posetama.

TATA KUPI MI OSTRVO

Prisustvo većeg broja ruskih i ukrajinskih turista, govori o novim mogućnostima. Bez obzira na grčku krizu, potražnja za placevima i kućama na Kefaloniji je u porastu na pomenutim tržištima. Takođe , jedno ostrvo koje pripada Kefaloniji , kupio je Emir od Katara. Zastava Republike Srbije se viori u centru Argostolija koji je glavni grad Kefalonije. Najpre zahvaljujući tradicionalno dobrim vezama , a potom i zahvaljujući počasnom konzulu , gdinu Viktoru Ruhotasu, koji je uspeo da ostvari mnogo kulturnih i drugih razmena sa Srbijom, kao i bratimljenje Argostolija sa Šabcem.
Gradonačelnik Parisis mi je sa ponosom naglasio da je na nedavnoj proslavi šezdeset godina od zemljotresa prisustvovao i naš ambasado, jer je Srbija medju prvima pritekla u pomoć tada razrušenoj Kefaloniji. Andreas Bočeli, održao je koncert u okviru proslave 13. maja ove godine. Bočeli je počasni građanin Kefalonije i jedan od njenih ljubitelja.
Gradonačelnika Kefalonije, Aleksandros Parisis i Gordana Ristić
Kultura je ono što posebno brendira Kefaloniju.Od Homera, Bajrona, Štrausa zbog koga Liksuri , drugi grad po veličini, ima filharmoniju, ali i pozorište.Do vizantije, mnogobrojnih crkava, sa najpoznatijim manastirom Agios Gerasimos-a, u kome se nalaze i svete mošti zaštitnika Kefalonije. Do filma ‚‚Mandolina kapetana Korelija‚‚ - kome Kefalonija duguje svoju novu popularnost.
Popularnost jednog ostrva mora biti vezana za more i plaže, a u slučaju Kefalonije i vegetacije koja nije svojstvena nijednom drugom ostrvu u Grčkoj ili na Mediteranu, plaže su brend.Posebno , jedna od najslikanijih na svetu – Mirtos. More jeste tirkiznije od Azurne obale, toliko čisto da se vidi svaki kamičak.Plaže su toliko raznovrsne, da boraveći na Kefaloniji možete imati utisak da ste u Majamiju(duga peščana , Xi) ili na Arubi - Petani, ili u Sen Tropeu...Ali, plaža Mirtos je zaštitni znak Kefalonije. Ona je uvrštena u listu najlepših na svetu. Beli šljunak , tirkizno more i neprekidni talasi koji joj daju dodatnu dozu mistike i neosvojivosti, kao i svakoj lepoti.
U red onih mesta zbog kojih vredi posetiti Kefaloniju spada i Asos, venecijsko utvrđenje, poluostrvo, koje takođe ima predivnu plažu, sa tom prozračnom vodom boje tirkiza. Da, može se reći da je ovo ostrvo kao i Itaka koja pripada Kefaloniji toliko raznovrsno , da vam neće biti dosadno ni mesec dana. Pećina Drogarata i podzemno jezero Melizani samo su neka od geoloških čuda.
Za mene lično , čudnovata mogućnost da gledate zalazak sunca sa terase manastira Kipurija i boravite u Samiju gde je sniman film o kapetanu Koreliju, kao i sedenje u bašti ispod limuna i uživanje u prizorima koje nigde drugde ne možete naći, a oduvek ste verovali da postoje. Sigurna sam da razlozi popularnosti ovog ostrva kod investitora nemaju veze sa vrtovima i mojim omiljenim mediteranskim rastinjem. Na nedavno održanim sajmovima nekretnina u Kijevu i Moskvi, najtraženije su Kefalonija i Zakintos čiji se obrisi vide na pučini. Najpre zato što je Kefalonija tek otkrivena,a potom i zbog svih romantičnih detalja koje sam navela , uključujući i zalazak sunca. I za investitore on ima vrednost, jer, oni koji kupuju vile na Kefaloniji to čine zbog lepote u koje spada i zalazak sunca . Verovatno se taj zalazak vidi jako dobro i sa obližnjih malih ostrva koja su u posedu katarskih emira ili ruskih multimilijardera.Na 10-15 minuta vožnje motornom jahtom od Kefalonije.
Kažu da emiri dolaze podmornicom. Ne znam koliko se putuje podmornicom. Ali, iz Beograda imate čartere za manje od sat vremena. Iz Atine, za 40tak minuta lokalnim avio prevoznicima.
Lično iskustvo : Boravak u dražesnim ribarskim selima u kućama koje su autentične, a nude konfor. Vrtovi u kojima rastu najlepša stabla limunova i ostalih agruma, sa ukusom koji je dovoljan razlog da zauvek upamtite ostrvo.Hrana u tavernama u zaledjini , u najživopisnijim selima, gde je hrana najukusnija i potpuno organska...proizvodi se u netaknutoj prirodi.Putevi koji su odlični i koji vas vode do potpuno različitih, podjednako impresivnih planinskih i primorskih delova. Putevi koji vas vode od divljine sa neopisivom vegetacijom, do udaljenih manastira sa najmističnijim zalaskom sunca/Kipurija/, pa do mondenskih mesta na severu, poput Fiskarda i ag.Efimije.Trg u Liksuriju i šetalište koje vam daje osećaj da ste oduvek tu...Plaže, plaže plaže...da vam nikada ne dosadi i naravno, more koje nema takmaca ni u onome koje nosi zvanično ime Azurna obala. Nezvanično...Jonsko je azurnije.

Gordana Ristić

Britanci pišu o nama: Beograd je prelep, morate ga obići po svaku cenu


Praznik Sretenje i proslava Dana državnosti Srbije inspirisali su novinare britanskog Telegrafa da sastave spisak svih onih stvari zbog kojih bi trebalo posetiti Beograd. Prema njihovom mišljenju, nikada nije bio povoljniji trenutak za posetu srpskoj prestonici, a predstavljamo vam njihove razloge.

   
1. Dobićete dosta toga za malo para
 
U Srbiji se, koja je trenutno u procesu priključivanja Evropskoj uniji, koristi dinar, a Britanci će vrlo brzo saznati da će dobiti dosta dinara za svoje funte. Pristup raznim atrakcijama i karte za javni prevoz koštaće vas manje od pet funti, a malo ćete potrošiti na hranu i piće.

2. Odličan noćni život
Beograd uživa reputaciju grada u kome se tokom cele godine organizuju žurke. U modi su razni muzički stilovi: od džeza do romske muzike i tehna. U srpskoj prestonici se nalazi veliki broj klubova u kojima ćete naći sve što vas interesuje.
 
 
 
3. Partijanje na splavovima
Tokom letnjih meseci noćna dešavanja se sele na reke Savu i Dunav. Tamo se nalazi mnoštvo splavova koji pružaju različite mogućnosti za provod.
 
 
4. Dve reke po ceni jedne
Grad je smešten na ušću Save u Dunav, što je jedna od ključnih znamenitosti u srpskoj prestonici. Takođe, reke razdvajaju grad na stari i novi deo, kojeg karakteriše posleratna brutalna arhitektura.

 
 
5. Najveća pravoslavna crkva na svetu
Hram Svetog Save jedna je od najvećih bogomolja na svetu. Izgradnja ovog objekta započeta je 1935. godine, a hram je toliko veliki da se i dan-danas u njemu radi na unutrašnjim detaljima, uključujući i mozaik.
 
6. Ne propustite ćevapčiće
Ćevapi, tradicionalno balkansko jelo koje se pravi od grilovanog mlevenog mesa, služe se sa naseckanim crnim lukom i kajmakom. U Beogradu ćevapa ima na svakom koraku i morate da ih probate.

7. Veliki broj koktel-barova
 
Autor teksta predlaže posetu nekim od restorana na Savi gde može da se jede izvrsna hrana uz džez u pozadini, ali i da se probaju razni kokteli.
 
 
 

8. „Supermarket Concept Store” – za svakog ponešto
Otvoren 2008. i namerno dizajniran u socijalističkom ruhu, ovaj prostor je mesto gde se susreću potrebe za hranom, pićem, šopingom i modom. Posetioci mogu da ispijaju zanatsku kafu ili pivo i da uživaju u ultra-hip modi, muzici i još mnogo toga.
 
 
9. Tvrđava Kalemegdan
Obavezno posetite čudesni Kalemegdan, ruševinu tvrđave koja je sagrađena kako bi odbranila grad od Otomanske imperije. Oni su je ipak osvojili i preuredili kao sopstveni odbrambeni bedem na brdu iznad ušća Save u Dunav. Kalemegdan je danas najpopularniji gradski park gde Beograđani vole da dolaze ne bi li uživali u prelepom pogledu.

10. Park na Kalemegdanu
Tamo se nalaze prelepo uređeni vrtovi i bašte, spomenici istaknutim Srbima, kao i impresivni Vojni muzej i Zoološki vrt. U parku se često organizuju kulturne manifestacije poput pozorišnih koncerata i predstava.
 
 
  
11. Najspektakularnije putovanje vozom u Evropi
Pruga Beograd-Bar povezuje srpsku prestonicu sa jednom od najvećih luka u Crnoj Gori, a putuje se kroz prelepa brda, planine i jezera. Karte su veoma jeftine.
 
 
 
 
12. Uživajte u miksu stilova arhitekture
Beograd možda nije tradicionalno najlepši grad. Njegove zgrade građene su u stilu iz komunističke ere, a da ne govorimo o ruševinama zgrada posle NATO bombardovanja. Ipak, postoje i izuzeci. U Zemunu možete da vidite kuće u austro-ugarskom stilu koje verno odslikavaju arhitekturu tog doba na granici dva carstva, a kaldrma u Skadarliji, boemskoj četvrti starog grada, ima stil i šarm pariskog Monmartra.

13. Možete da posetite Titov grob
Nemoje da propustite da posetite Titov mauzolej, odnosno „Kuću cveća”, u kojoj je sahranjen nekadašnji lider SFR Jugoslavije. Tamo se nalazi i muzej sa poklonima koje je Tito dobijao od običnih građana.
 
 
14. Ako vam treba izgovor, tu je festival Egzit
Možete da đuskate sve do zore u tvrđavi Petrovaradin koja je udaljena sat vremena vožnje od Beograda. Egzit je stvoren kao studentski vid političkog protesta, a sada je jedan od najboljih festivala u Evropi koji je prethodnih godina ugostio neka od najpoznatijih imena svetske muzičke scene. Festival se ove godine održava od 6. do 9. jula

Evro sutra 123,83 dinara


Zvanični devizni kurs će u sredu biti 123,8332 dinara za evro, što je neznatna promena u odnosu na današnji kurs, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).
Foto: Ilustracija / Promo
Evro je danas koštao 123,8598 dinara.
Dinar će biti slabiji za 0,6 odsto nego pre godinu dana, 0,1 odsto jači nego mesec dana, a 0,3 odsto slabiji nego na početku ove godine.
Prošle godine dinar je bio najjači 4. januara, kada je kurs bio 121,5145 dinara za evro, a najslabiji 27. juna, kada je evro bio 123,9531 dinar.
U 2017. dinar je bio najjači 4. januara kada je kurs bio 123,4512 dinara za evro, a najslabiji 3. februara kad je evro koštao 124,0147 dinara.
NBS je na međubankarskom deviznom tržištu 2016. godine intervenisala prodajom 980 miliona evra i kupovinom 820 miliona evra, da bi ublažila dnevne promene kursa, a ove godine je već prodala 330 miliona evra

Demografska katastrofa u Evropi: Stanovnici sve stariji, u Srbiji više deka nego unuka

Demografska katastrofa u Evropi: Stanovnici sve stariji, u Srbiji više deka nego unuka