Παρασκευή, 17 Ιουνίου 2016

Do kraja godine iz Železnica Srbije bi uz otpremnine trebalo da ode 2.500 do 3.000



Do kraja godine iz Železnica Srbije bi uz otpremnine trebalo da ode 2.500 do 3.000 zaposlenih, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, posle sastanka sa delegacijom Međunarodnog monetarnog fonda.

Mihajlović je u izjavi novinarima rekla da visina otpremnine još nije određena i da će se model smanjenja broja zaposlenih u Železnici primeniti i na sva ostala javna preduzeća kako niko ne bi bio oštećen.

"Niko bez socijalnog programa i dogovora neće napustiti Železnicu", istakla je Mihajlović i napomenula da se u tom smislu ništa nije radilo preko noći. Upitana da li će Srpska napredna stranka, čiji je ona funkcioner, formirati vlast u beogradskoj opštini Vračar, Mihajlović je rekla da ne zna i da treba sačekati kako bi se videlo šta će se desiti.

Ona je navela da su sva preduzeća Železnice odredila višak svoje imovine, koji iznosi 13 milijardi dinara, i da će ona biti prodata radi vraćanja nasleđenih dugova.

Πέμπτη, 16 Ιουνίου 2016

HAOS U TURSKOJ, ERDOGAN U ŠOKU: Rusi ispalili na Tursku razarajuću raketu “Iskander” i razbili im granicu

Eksplozija ogromne snage zagrmela je na graničnom prelazu Sirije sa Turskom Bab al Hava preko kog teroristima Ankara dostavlja oružje i prebacuje džihadiste iz celog sveta.

Nekoliko terorističkih grupa, uključujući Džebhat an nusru (mesnu filijalu Al Kaide), Islamsku državu i zapadne štićenike iz takozvane umerene opozicije i Ahrar aš šama, saopštili su da su Rusi na granični prelaz ispalili raketu iskander, koja može da nosi snažne bojeve glave, među kojima i atomske.
Zvaničan domet ove rakete je do 500 kilometara, ali NATO tvrdi da ga Rusi umanjuju kako bi izbegli sporazum o uništenju raketa srednjeg dometa u Evropi. Naime, velika količina iskandera razmeštena je u Kalinjingradu i ako je NATO u pravu Rusi tim raketama mogu da gađaju i Berlin

Sirijska komanda stoga je požurila da saopšti da je na granični prelaz ispalila stare sovjetske rakete tačka u, ali vojni eksperti smatraju da ona ne bi mogla da izazove toliko veliku eksploziju.
Meta je bio granični prelaz oko 50 kilometara od Alepa i oko 120 od ruske avio-baze Hmejm u Siriji.
vdsffg372dshasj
Te rakete stigle su u Hmejm početkom ove godine, nakon što je turski lovac iznad sirije oborio ruski bombarder Su-24. Moskva je tada popunila arsenal u Siriji novim protivvazdušnim sistemima S-400, a takođe i iskanderima koji su fotografisani u Hmejmu.

Pre nekoliko dana ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov objavio je da njihove snage neće dopustiti da teroristi rašire teritorije oko Alepa. Naime, uprkos potpisanom primirju s velikim brojem terorističkih grupa, one su nastavile da napadaju i imale izvesnih uspeha zahvaljujući snabdevanju i pojačanjima iz Turske.
Stoga je Rusija poslednjih dana utrostručila broj vazdušnih udara oko Alepa i u provinciji Idlib. Pri tom, izvori s terena navodili su da ruski avioni besno napadaju sve puteve snabdevanja terorista k Turskoj. Istovremeno, u Siriju su prebačeni protivpodmornički avioni radi zaštite ruske flote i obuzdavanja turske mornarice koja se koncentrisala u tom delu Mediterana.

Upozorenje Erdoganu

Ruski analitičari smatraju da je ispaljivanje iskandera upozorenje turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Uostalom, u ponedeljak je veliku samouverenost govorom u parlamentu pokazao sirijski predsednik Bašar al Asad koji je rekao da će Alepo biti grobnica Erdoganove neoosmanske mašte.

Šta je Iskander

“Iskanderi” imaju zadatak da, u slučaju potrebe, unište NATO prsten radara i raketa presretača u susednim zemljama sa Rusijom, gde će Amerikanci postaviti elemente protivraketne odbrane.
Po NATO klasifikaciji “iskander” se vodi kao SS-26. Urađeno je nekoliko modifikacija “iskandera” od kada je on prvi put pokazan 1999. godine na aerokosmičkom salonu MAKS. Inače, taj sistem je počeo da se pravi još ranije, 1987. godine, a njegov domet je bio do 400 kilometara.
Ispitivanja novog modela “iskander-M” počela su u oktobru 2011. Ovi sistemi su napravljeni za uništavanje protivničkih aerodroma, aviona i radara komandnih centara veze. Njima mogu da se gađaju i protivnički raketni kompleksi.
“Iskanderi” se prevoze na kamionima koji po asfaltnim putevima mogu da se kreću brzinom od 70 kilometara, a po zemljanim do 40 kilometara na sat. Sistem opslužuje posada od tri čoveka kojima je potrebno 16 minuta da ispale projektil na određeni cilj.
Raketa se navodi sve vreme leta i napravljena je u tzv. stelt tehnologiji, što je čini “nevidljivom” za radare.
Najnoviji modeli “iskander-M” koriste rakete čiji je domet preko 500 kilometara, a neki eksperti tvrde da sa krilatim raketama može da dostigne cilj i do dve hiljade kilometara.
(Vestionline,Webtribune.rs)

ISTINA O PIVU U SRBIJI

Beer glasses on a wooden table.

Da li ste se zapitali zašto više nema vajfert piva ? Zašto neko pivo, košta 80 dinara a neko 40 dinara ? Zašto vas posle konzumacije veće količine piva iz nekih pivara u Srbiji prati taj neprijatan mamurluk, dan posle ? Zašto „Stella Artois“ i pored toga što se oglašava kao premijum pivo u stvari ima taj ukus na sasvim prosečan bućkuriš koji možete da kupite mnogo jeftnije ? Ili na primer da li je fer to što se nikšićko pivo koje se prodaje u Srbiji već godinama zapravo ne proizvodi u Nikšiću ? Kako to da je godinama na deklaracijama u Crnoj Gori pisalo da to pivo sadrži kukuruznu krupicu a u Srbiji nije ? I na kraju, da li neko od srpskih potrošača pravi majmune tako što na deklaracijama skriva tačan sadržaj piva ?
Srbija bi morala da bude zemlja, ne samo zdrave hrane , nego vrhunske, ukusne hrane. I što je još važnije hrane proizvodene na fer način. Sve što važi za hranu  važi i za pivo,vino, rakiju alkohol uopšte. Naravno svaka roba ima svoga kupca, ali ko nešto ne smemo da dozvolimo kao kupci to je da nas „rade kao volove“ , što se vrlo često dešava, a što se tiče piva koje je proizvedeno u Srbiji ali i onog koje se uvozi u Srbiju, to je toliko očigledno za ljude koji su imalo upoznati sa hranom ili alkoholom, a istovremeno toliko skriveno od potrošača da je prosto, simptomatično.
Ali, pre nego što vam objasnim kako vas varaju, prvo da vidimo šta je suština svakog piva ? Suština svakog piva je slad. Sve što se ne proizvodi od slada , nije pivo. U Evropi se tradicionalno koristi uglavnom slad od ječma ili pšenice. U Srbiji u većini slučajeva potrošači veruju da piju pivo koje je napravljeno od ječma. Slad se dobija od pivarskog ječma, to su specijane sorte ječma koje sadrže više skroba,  i to u pogodnim oblicima a manje proteina. Ječam sa ispod 10% proteina je idelan za proizvodnju slada. Zdrav, suv , zreo ječam se skida sa polja, a zatim natapa vodom, potom se ostavlja u specijane bazene ili druge otvorene sudove, gde zbog toga što je zrno dospelo u toplu i vlažnu sredinu , klija – i tu se sva magija dogadja. Magija prirode. U zrnu ječma se dogadja istovetni proces koji bi se dogodio u prirodi, skoro možemo da kažemo, pri radjanju  jednog novog života, jedne nove biljke. Enzimi ječma razlažu skrob na niže šećere, čije će fermentisanje, odnosno truljenje u prirodi, stvoriti dobar medijum za razvoj klice. Klica istovremeno koristi to jako „punjenje“ kaloričnim šećerima kako bi sintetisala obilje drugih enzima i vitamina koji će dovesti do razvoja nove biljke.
Ipak, sladara prekida taj proces, zaustavlja ga, otkida klicu koja se zbog obilja vitamina koristi za stočnu ili dijetalnu ishranu, i suši zrno – koje postaje zrno slada. Slad je slovenska reč.  Praktično pivo kakvog danas pijemo izmisli su slovenski narodi, konkretno „pilsner“ tip piva ,Česi.
Slad se zove „slad“ jer je sladak , zbog toga što je skrob brašnastog ukusa prešao u niže ugljene hidate koji imaju sladak ukus.
Priča se sa pivom dalje , ili bi makar trebalo, komplikuje, tako što se se slad koristi kao podloga za rast kvasaca, koji ga fementišu u alkohol i stvaraju nova jedinjenja koja dodatno daju ukus, alkohol i ugljen dioksid. Zbog gorčine, koja je u prijatnoj suprotnosti sa neprovrelim šećerima pivu se dodaje hmelj. Nekada su se pivu dodavale razne biljke koje su mu menjale ukus ipak hmelj se pokazao kao najprijatniji za najveći broj potrošača u modernom dobu.
Stvari su inače , naravno, mnogo složenije od ovoga što sam naveo. Različita piva mogu da imaju i do tri fermenatacije tokom kojih se formira prirodan ugljen dioksid u pivu, još neke osobine ukusa itd.
Ali, da li postoji neki jeftniji i jednostavniji način da se napravi pivo ? Ne baš pravo  pivo i ne baš od pravog ječma ali velike svetske korporacije pogotovu ako proizvode pivo za „zemlje trećeg sveta“ kakva je Srbija se uglavnom koncentrišu na reč „jeftino“ a ne na “pravo”  ?
Naravno da,  da,  i veliki broj pivara ga masovno koristi.
Taj način se zove kukuruzna krupica !  Za razliku od procesa koji je prilično komplikovan ili skup jer se koriste specijane sorte ječma, ima dosta manipulacije žitaricama, dosta tehnologije koju valja ispoštovati, kukuruzna krupica je u suštini stočna hrana.
Sigurno je mnogo jeftnije napraviti pivo od stočne hrane umesto od slada ? Naravno da jeste ali tu postoji jedan problem. Pošto krupica nije prošla kroz isti proces kroz koji je prošlo zrno ječma, skrob u njoj nije razložen na niže šećere koji su dostupni kvascima jer nije bilo prirodnog procesa klijanja. Kako to onda rešiti ? Kako da se ceo taj proces ubrza i da se dodatno uštedi ?
Jednostavno dodaju se veštački, GMO, enzimi koji „menjaju majku prirodu“ i dobija se medij koji takodje može da se fermentiše. Naravno, enzimi dobijeni upotrebom GMO organizama i nisu baš najprivlačniji sastojak koji bi neko deklarisao kao deo proizvodnog procesa. Isto tako izjava „koristili smo jeftniju krupicu da bi ovo pivo bilo pet dinara jeftnije a mi zaradili više novca“ takodje ne zvuči baš dobro.
Medjutim, mada se tako dobijeno pivo razlikuje od onog od ječma i manje je kvalitetno, ima lošiji ukus, sigurno je dobijeno na manje prirodan način, ne postoji definitivni naučni dokaz da je zbog načina proizvodnje štetnije. Ipak, ako ste se nekada napili od Lav ili Jelen piva, probajte to isto sa na primer Staropramenom, Budvajzerom ili Amstelom i osećaj je po nekom ličnom iskustvu autora je drugačiji. I do tog zaključka sam došao , pre nego što sam „sklopio“  celu priču o pivu. Ukus kod svih pravih premijum piva koja se u Srbiji prave od slada je daleko „puniji“ ukus piva. Radi se o tome da je skrob, iz kukuruza  pogotovu dobijen enzimima, potpunije razložen od ječma, uniformnija je podloga za fermentaciju, tako da u suštini ono što se dobija je manje više čist alkohol. Po nekim mojim informacijama i do četvrtine svog alkohola u pivima u Srbiji zapravo dolazi iz kukuruza a ne iz ječma.
„Carlsberg“ recimo nikada i ni pod kojim uslovima ne bi proizveo pivo od kukuruzne krupice za tržište Danske, jer ga tamo niko ne bi kupio, medjutim kada je su u pitanju „zaostali narodi Balkana“ nema problema sa tim.
Ipak, šta je ono što vredja ? Prvo vredja to što proizvod koji je proizveden od kukuruzne krupice uopšte može da se zove pivo. Pivo se tradicionalno proizvodi od strnih žita. U zemljama koje imaju razvijenu pivarsku tradiciju,  kao što su Nemačka ili Belgija na primer, i po zakonu ne smete da proizvodite pivo od kukuruza. Baš zbog toga na primer, nijedno uvozno pivo iz Nemačke, čak ni ono najeftnije nema kukuruznu krupicu u sebi.
Druga stvar su deklaracije – da li oni stvarno misle da smo mi toliko glupi da ne možemo da povežemo stvari ? Na primer na skoro svim pivima „Carlsberg“ grupe u Srbiji ne piše da sadrže krupicu, već samo da „sadrže proizvode od ječma“. Izmedju ostalog, sadrže i to ali cela ta formulacija je zgodno „upokovana“ da se ne spominje kompletan sastav piva . Postoje i pivare, i to pogotovu belgijske koje rade za robne marke u Srbiji i proizvode loše pivo, ali su toliko fer da na limenkama stoji šta pivo tačno sadrži. Jeste to pivo lošije ali potrošač zna šta kupuje, nije „zaveden“ reklama kao što je ona na primer za Lav pivo u kojem se obaveštava da LAV pivo sadrži samo ječem, vodu, hmelj i kvasac, a čak i na samoj deklaraciji stoji nešto drugo.
Treće naravno, da se vratimo na prvo – robne marke kao što je Stella ili Carlsberg ne sadrže krupicu, za tržište Zapadne Evrope ali su stvari drugačije kada dodje do Srbije.Navodna  „premijum piva“  su zapravo potpuno ista , ili unekoliko izmenjena smeša, kao i sva druga piva domaćih brendova. Suštinski nije bitno da li pijete  Lav ili Stella , ili Jelen pivo, ukus, je skoro istovetan.
Četvrto, čak i kada je deklaracija kao što treba – da li stvarno trebamo da poverujemo da je Nikšićko pivo koje se puni u Apatinu … Nikšićko pivo ? Pri tome, šta više , to nije neko spektakularno pivo za čijim ukusom bi ko zna koliko trebalo žaliti ali ne zato što nikad nije bilo dobro, to je nekada bilo dobro pivo, nego jer su ga upropastili.  Nikšićko pivo u Srbiji apsolutno nikakve veze nema sa Nikšićem, osim što je isti vlasnik obe pivare, pod jedan a pod dva, to je i tamo postalo toliko loše pivo, sa 100% uvoznim sirovinama, praktično svim osim vode , da je čak i tamo pitanje koliko je to pivo – Nikšićko ? U suštini tako mogu da pune bilo koje pivo bilo gde, a ime, više apsolutno i nema veze …
Peto , Dundjerski pivo,  po onome što se vidi na ambalaži,  je takodje bućkuriš, osim što ima fensi reklamu a jedino domaće industrijski proizvedeno pivo, koje vredi je Vajfert pivo. Ali tim pre čudi – zašto praktično Vajferta  nema u prodaji ? Možda baš zato, što je procenjeno da bi bilo isuviše skupo za naše tržište ili da ne bi konkurisalo stranim brendovima …
U svakom slučaju, od piva se nećete otrovati, čak ni od onoga koje sadrži krupicu ili prehrambene boje,  ipak, ako možete da birate – birajte ono koje je čisto , bez kukurza , enzima , dodataka.
To je važno iz dva razloga, prvo jer je ukusnije a u neku ruku i zdravije, a pod dva … to je jedini način da nateramo pivare u Srbiji da podignu kvalitet proizvoda koji kupujemo.
tekst preuzet sa : http://www.urosdavidovic.com/kakonasvarajupivare.html

Τετάρτη, 15 Ιουνίου 2016

СИНОД ОДЛУЧИО: Патријарх Иринеј и делегација СПЦ иду на Крит!

Србија Друштво
БЕОГРАД - Свети атхијерејски Синод Српске православне цркве одлучио је на данашњој седници да делегација СПЦ на целу са патријархом Иринејем учествује на заседању Светог и великог Сабора на Криту.

Међу српским архијерејима било је подељених мишљења око тога треба ли учествовати на свеправославном заседању ,будући да су четири помесне цркве – бугарска,грузијска, руска и антиохијска патријаршија – најавиле да неће учествовати, као и да је и српска црква имала одређене примедбе на организацију сабора и предсаборске документе. Ипак, како се незванично сазнаје у Патријаршији у Београду, СПЦ ће и на самом Сабору подсетити на своје замерке, а наводно ће уколико оне не буду узете у обзир бити спремна чак и да напусти заседање.
Српска црква међу последњима је одлучивала о свом учешћу на Криту, а патријарх српски Иринеј и висока делегација састављена од српских архијереја требало би сутра да допутује на ово грчко острво.
Извор: Политика

Αναφορές για απόπειρα πραξικοπήματος στην Εκκλησία Σερβίας


ΕΝΤΟΝΟ ΠΑΡΑΣΚΗΝΙΟ
Ένα βήμα πριν τον διχασμό φαίνεται πως βρέθηκε η Ιεραρχία της Εκκλησίας της Σερβίας που ύστερα από έντονες πιέσεις και σημαντικές διαβουλεύσεις αποφάσισε να τιμήσει την υπογραφή της και παρά τις ενστάσεις μερίδας Ιεραρχών της, να συμμετάσχει εν τέλει στην Αγία και Μεγάλη Σύνοδο της Κρήτης.
Σήμερα το πρωί, ο Πατριάρχης των Σέρβων κ. Ειρηναίος, συγκάλεσε σύναξη των Ιεραρχών που θα αποτελέσουν την αντιπροσωπεία της Εκκλησίας Σερβίας στην Σύνοδο της Κρήτης. Σκοπός ήταν να συζητηθούν οι τελευταίες εξελίξεις ύστερα και από την ρωσική άρνηση. Το ερώτημα που καλούνταν να απαντήσουν οι Σέρβοι Ιεράρχες ήταν αν τελικά θα κατέβουν ή όχι στην Κρήτη.
Πληροφορίες του orthodoxia.info αναφέρουν πως ο ίδιος ο Πατριάρχης κ. Ειρηναίος έδειχνε να κλείνει προς το να μην συμμετάσχει τελικά η Εκκλησία του στην Σύνοδο. Ωστόσο μερίδα ιεραρχών της Σερβικής Εκκλησίας έδειξε να έχει αντίθετη άποψη υποστηρίζοντας πως θα πρέπει να τηρηθεί η απόφαση της Ι. Συνόδου της Ιεραρχίας σύμφωνα με την οποία η Εκκλησία της Σερβίας θα συμμετείχε. Μάλιστα δεν ήταν λίγες οι φωνές εντός της σερβικής Εκκλησίας που υποστήριζαν πως ακόμη κι αν ο Πατριάρχης αρνούνταν να πάει στην Κρήτη, ορισμένοι ιεράρχες θα πήγαιναν. Οι υποστηρικτές αυτής της άποψης τόνιζαν πως η απόφαση της Ι.Σ. της Ιεραρχίας είναι πάνω από κάθε άλλη απόφαση.
Ενώπιον αυτού του διλήμματος και παρά τις αφόρητες πιέσεις που φαίνεται πως ασκήθηκαν στο Βελιγράδι για το αντίθετο, η απόφαση ήταν θετική και η Εκκλησία της Σερβίας θα συμμετάσχει κανονικά.

ΕΝΤΟΝΕΣ ΟΙ ΕΣΩΤΕΡΙΚΕΣ ΣΥΓΚΡΟΥΣΕΙΣ – ΑΝΑΦΟΡΕΣ ΓΙΑ ΠΡΑΞΙΚΟΠΗΜΑ

Δυο ήταν τα κύρια μέτωπα τα οποία αναπτύχθηκαν εντός της σερβικής ιεραρχίας. Κύριοι εκφραστές τους ήταν, ο μητροπολίτης Μαυροβουνίου κ. Αμφιλόχιος που τάχθηκε εξαρχής υπέρ της συμμετοχής της Εκκλησίας της Σερβίας στην Σύνοδο και ο μητροπολίτης Μπάτσκας κ. Ειρηναίος ο οποίος είχε επιφυλάξεις.
Σε δηλώσεις του στην εφημερίδα Πολίτικα ο μητροπολίτης κ. Αμφιλόχιος ο οποίος συμμετέχει εκ μέρους της Εκκλησίας της Σερβίας στην επιτροπή σύνταξης του μηνύματος της Αγίας και Μεγάλης Συνόδου, έκανε λόγο για ιστορική συγκυρία για την Εκκλησία της Σερβίας. Ο μητροπολίτης έκανε λόγο για σύγκρουση ελληνόφωνων και σλαβόφωνων Εκκλησιών η οποία είναι σε εξέλιξη σημειώνοντας πως αυτό χρησιμοποιείται για πολιτικούς σκοπούς. «Κανείς δεν θέλει αυτό, αλλά συμβαίνει και προφανώς μπορεί να χρησιμοποιηθεί ακόμα και για πολιτικούς σκοπούς» σημειώνει στην Πολίτικα ο κ. Αμφιλόχιος που συμπληρώνει πως «Για το λόγο αυτό, η άφιξη του πατριάρχη και των επισκόπων μας και η συμμετοχή της Εκκλησίας μας, η οποία είναι ήδη παρούσα μέσα από την προετοιμασία του μηνύματος, είναι μεγάλης σημασίας όχι μόνο για την Εκκλησία μας, αλλά και για τη συνολική Ορθοδοξία».
Αξίζει να σημειωθεί πως ο κ. Αμφιλόχιος έστειλε μήνυμα προς το εσωτερικό της Ιεραρχίας του πως πολλές από τις θέσεις της Σερβίας έχουν υιοθετηθεί και από τις άλλες Εκκλησίες στο τελικό κείμενο που θα κληθεί να εγκρίνει η Σύνοδος.
Στον αντίποδα ο μητροπολίτης Μπάτσκας κ. Ειρηναίος ήταν αυτός που έσπευσε να μεταφράσει και να υπογράψει μάλιστα τη μετάφραση της απόφασης της Ι. Συνόδου της Εκκλησίας της Ρωσίας από τα ρωσικά στα σέρβικα η οποία αναρτήθηκε στην επίσημη ιστοσελίδα της Εκκλησίας.
Σήμερα σερβικά Μ.Μ.Ε κάνουν λόγο για απόπειρα πραξικοπήματος στην Εκκλησία δημοσιεύοντας πληροφορίες σύμφωνα με τις οποίες ο μητροπολίτης κ. Ειρηναίος προσπάθησε να εμποδίσει τη συμμετοχή της Εκκλησίας της Σερβίας στην Σύνοδο προκειμένου να ικανοποιήσει την Εκκλησία της Ρωσίας.
Μάλιστα στο ίδιο δημοσίευμα γίνεται μνεία επιστολής του αρχιεπισκόπου Αχρίδος κ. Ιωάννη προς τον Πατριάρχη κ. Ειρηναίο με την οποία καταγγέλλει τον μητροπολίτη Μπάτσκας για προσπάθεια εκκλησιαστικού πραξικοπήματος.

Руски авион 21. века

Да ли ће МС-21 заиста моћи да се носи са „ербасом 320” и „боингом 737”
Аутор: Милан Мишићуторак, 14.06.2016. у 08:05
Нису му наудиле међународне санкције које је Запад увео Москви (Фото Иркут корпорација)
У сибирској метрополи Иркутску (600.000 становника, 5.125 километара југоисточно од Москве кад се путује Транссибирском железницом) у среду је одржана церемонија која симболично најављује обнову некад моћне индустрије путничких авиона, која, додуше, није сасвим замрла после нестанка Совјетског Савеза, али до скоро није била ни њена сенка.
Уз присуство високих званичника и гостију – из неког разлога тамо није био председник Путин, али јесте први до њега, премијер Медведев – свету је представљен први комплетирани МС-21, руски „авион 21. века”, модерна путничка летелица импресивних карактеристика. Припада класи ускотрупних авиона – оних са једним пролазом између седишта – средњег домета (до 6.400 километара) и има капацитет од 165 до 211 путника, зависно од модела.
По томе МС-21 излази на тржиште на којем доминирају „Боинг” и „Ербас”, са својим моделима 737 и 320. То су најпродаванији авиони на глобалном тржишту: амерички произвођач и европски (француско-немачко-шпански) концерн доминирају у толикој мери да су постали „дуопол”.
Какве су шансе „Иркут корпорације”, познате иначе по својим „сухојима”, члана Уједињене авио-производне корпорације, холдинга који је Путиновим декретом 2006. под један кров ставио дотле самосталне произвођаче руске авио-индустрије („Иљушин”, „Микојан”, „Сухој”, „Тупољев” и „Јаковљев”)?
Чини се, скромне – и реалне. „Кад бих рекао да ћемо заузети 40 до 50 одсто тржишта, колеге би ми се смејале”, објаснио је то председник „Иркута” Олег Демченко. „Ако МС-21 заузме 10 до 15 одсто тржишта, то би значило да нисам узалуд свој живот посветио овој индустрији.”
Десет одсто тржишта није мало, ако се узме у обзир да је пројектована потражња за овом категоријом у следећих 20 година 21.060 нових авиона.
Судећи према извештајима специјализованих портала после свечаности, МС-21 има адуте, како технолошке, тако и комерцијалне. Прво, изгледа изузетно модерно, и споља и изнутра. Између осталог, има сасвим оригинална крила, изузетан ентеријер и „свемирску” пилотску кабину.
Захваљујући новој технологији композитних материјала, развијених за овај пројекат, биће за између 10 и 15 одсто ефикаснији од „боинга” и „ербаса” исте класе (јер ће бити за 15 одсто лакши), са оперативним трошковима мањим за петину и са 15 одсто скромнијом потрошњом горива од „ербаса 320”.
Цена која се помиње такође је за сличне проценте нижа од америчко-европских: између 72 и 91 милиона долара. Све ово значи да велике авио-компаније на ову понуду тешко могу да остану равнодушне.
Вероватно неће ни бити – под условом да се оствари оно што се обећава. МС-21, наиме, већ касни: према првобитном плану, први лет је био предвиђен за 2014, док су прве испоруке пројектоване за ову годину.
У среду је прво полетање најављено за крај ове године, а процедура сертификације, свих провера и добијања дозвола требало би да буде окончана до краја 2017. да би прве летелице „Аерофлоту”, који је поручио 50 комада, биле испоручене 2018.
Укупан број поруџбина је у овом моменту 175 – и све су домаће, пошто је резервација једне малезијске компаније од 50 авиона остала непотврђена. Како је најављено, руска држава, која је овај пројекат, чија је цена око 4,5 милијарди долара, финансирала са 30 одсто, припрема посебне подстицаје и за домаће и за стране купце.
Да би се подржала домаћа индустрија, најављује се и (постепена) промена постојеће регулативе по којој су руске компаније могле да без царине купују авионе „Боинга” и „Ербаса”. Може се очекивати да ће поскупети увоз, нарочито оних са истим или сличним капацитетима као и МС-21.
После свечаног представљања нове наде руске индустрије и потврде амбиције Москве да остане у клубу неколико нација које су технолошки у стању да направе један од најкомпликованијих индустријских производа данашњице (један авион има и до милион делова), изузетно је важно да се нови рокови поштују, што неће бити једноставно. Евентуално кашњење довело би, наиме, у питање кредибилитет пројекта и срозало имиџ Русије.
У питању је индустрија која захтева изузетну координацију и синхронизацију свих коопераната. За почетак, највећи изазов је серијска производња композитних крила, па су зато почетни планови само 20 авиона годишње, с тим да се у 2023. овај темпо подигне на 70. Поређења ради, „Боинг” производи 45 својих авиона 737 месечно.
Занимљиво је да овом подухвату нису наудиле међународне санкције које је Запад Москви увео због анексије Крима и улоге у украјинској кризи. Иако номинално руски, МС-21 је, као што су то уосталом и авиони „Боинга” и „Ербаса”, мултинационални производ: у њему ће бити око 40 одсто страних компоненти.
Тако ће моторе (за моделе намењене иностраним купцима) производити амерички „Прат и Витни”, контролне системе испоручују „Роквел Колинс” и „Гудрич”, ентеријер француски „Зодијак аероспејс”... Сви кооперанти при том имају своје руске партнере (вреди овим поводом подсетити да „Боинг” још од средине деведесетих има свој пројектни центар у Москви).
Ако се изузме „сухој супер џет”, авион са 100 седишта из 2011, који се није прославио (због низа техничких проблема често је приземљиван, док је приликом демонстрације на аеромитингу у Индонезији, имао фаталан удес), МС-21 је први производ реорганизоване руске авио-индустрије и због тога је његов успех од кључне и политичке и економске важности. Ризик јесте велики – али у тој сразмери је и добит

ΤΟ ΦΙΑΣΚΟ ΤΗΣ «ΠΑΝΟΡΘΟΔΟΞΗΣ» ΚΑΙ Η ΟΙΚΟΥΜΕΝΙΣΤΙΚΗ ΑΛΑΖΟΝΕΙΑ ΤΟΥ ΦΑΝΑΡΙΟΥ






550_334_480945


Γράφει ο Νϊκος Χειλαδάκης
Εδώ και μέρες παρακολουθούμε ένα απερίγραπτο φιάσκο για την υπό σύγκληση Πανορθόδοξη Συνοδό και το πιο θλιβερό, κατηγορίες για προδοσία, για ζήλια, και ότι άλλο μπορεί να φανταστεί κάνεις που απέχει παρασάγγας από το πνεύμα της Ορθοδοξίας που για αυτή κόπτονται όλοι.
Παρά τις επανειλημμένες προειδοποιήσεις από φωτισμένους Θεολόγους, (όρα Τσελεγγίδης), να αναβληθεί η Σύνοδος λόγω της οικουμενιστικής της παρεκτροπής, παρά τις προειδοποιήσεις πολλών ιεραρχών, η αλαζονεία του Φαναριού οδηγεί την Ελληνορθόδοξη εκκλησία σε πρωτοφανές ιστορικό φιάσκο και η ευθύνη γι’ αυτό ενώπιων Θεού και ποιμνίου, είναι πολύ μεγάλη για τους αλαζόνες υπευθύνους.
Ξεχώρισαμε για το κολοσσιαίο αυτό ζήτημα που απασχολεί εκατομμύρια πιστούς, ένα πράγματι φωτισμένο κείμενο με τον τίτλο, «Υποτιθέσθω πως οι Ρώσοι είχαν σχέδιο… Τι έκανε το Φανάρι;» που περιγράφει την σημερινή διαμορφωθείσα αδιέξοδη κατάσταση και το παρουσιάζουμε αυτούσιο :

«Βγήκαν από χθες τα “σκυλιά του πολέμου” που κρατούσε δεμένα τόσες μέρες το Φανάρι να κατασπαράξουν τη ρώσικη αρκούδα (μεταφορικά μιλώντας γιατί δυστυχώς διαβάζουν και ανόητοι)…
Η Ρωσική Εκκλησία αποφάσισε να ζητήσει αναβολή της Πανορθόδοξης και να ταχθεί ουσιαστικά στο πλευρό όσων επέλεξαν να απέχουν και … ήρθε η συντέλεια του κόσμου.
Βασικό επιχείρημα των Φαναριωτών και των υποστηρικτών τους είναι πως η Μόσχα είχε σχέδιο εξ αρχής για αναβολή της Πανορθόδοξης και πολιορκητικός κροιός ήταν πρωτίστως η Βουλγαρία και η Γεωργία και δευτερευόντως η Αντιόχεια.
Υποτιθέσθω λοιπόν πως έχουν δίκιο οι επικριτές της Μόσχας. Ας δεχθούμε έτσι αυθαίρετα και χωρίς αποδείξεις πως για πολύ καιρό βρισκόταν σε εξέλιξη ρωσικό σχέδιο ναρκοθέτησης της Πανορθόδοξης. Τι έκανε το Φανάρι για να το αποτρέψει σε επίπεδο εκκλησιαστικη΄ς διπλωματίας;
Τι έκανε το Φανάρι όταν για παράδειγμα το Νο2 της ρωσικής Εκκλησίας Μητροπολίτης Βολοκολάσμκ Ιλαρίων πήγαινε και ερχόταν στα Βαλκάνια και κυρίως στη Βουλγαρία όλο το χειμώνα;
Τι έκανε το Φανάρι αναφορικά με τη Βουλγαρία; Αντί να φερθεί διπλωματικά, πήγε ο Οικουμενικός Πατριάρχης στη Σόφια με ύφος πρώτου και κατέθεσε και ένα σωρό αξιώσεις. Όταν ετοιμάζεις κάτι τόσο μεγάλο σαν την Πανορθόδοξη διατηρείς ηπιότερη στάση ειδικά σε εκείνους που δεν τους έχεις σίγουρους.
Τι έκανε το Φανάρι για την Αντιόχεια; Οι Ρώσοι έστειλαν οικονομική βοήθεια στη Συρία, αντιπροσωπείες της ρωσικής Εκκλησίας, αλλά και υποδέχτηκαν τον Πατριάρχη Ιωάννη στη Μόσχα μετα βαΪών και κλάδων. Το Φανάρι τι έκανε; Από τον Μάρτιο κάλεσε τον κ. Ιωάννη και ούτε φωνή ούτε ακρόαση. Και θυμήθηκε το θέμα του Κατάρ δέκα μέρες πριν από τη Σύνοδο βγάζοντας μια προχειρή ανακοίνωση μεταθέτοντας το ζήτημα στα…προσεχώς.
Γενικά το χειμώνα που πέρασε οι Πατριάρχες Βουλγαρίας, Σερβίας και Αντιόχειας επισκέφθηκαν τη Μόσχα. Το Φανάρι ποιος το επισκέφθηκε; Ή ο κ. Βαρθολομαίος που πήγε; Αντί να επισκεφθεί περιοχές με προβλήματα ταξίδευσε στο Βέλγιο, στο Λονδίνο, στην Πολωνία, στην Ιταλία, στην Αυστρία και βέβαια πολλάκις στις ελληνικές “Νέες Χώρες”…
Το Φανάρι πίστεψε πως με την αναγνώριση του φιλορώσου Αρχιεπίσκόπου Τσεχίας και Σλοβακίας ξεμπέρδεψε και πως με την επίσκεψη του τελευταίου στο Οικουμενικό Πατριαρχείο τον απέσπασε από τις αγκάλες της Μόσχας.
Το Φανάρι εμφανίστηκε εντελώς απροετοίμαστο αλλά και άκρως αλαζονικό. Κι αυτό διεφάνη από τις προσυνοδικές διαδικασίες του Σαμπεζύ όπου έστειλε μαντάτο να μην δημοσιοποιούνται τα λεγόμενα σε αυτές. Αλλά και από ομιλίες του Οικουμενικού Πατριάρχη, όπου του κ. Βαρθολομαίου του έφταιγαν τα ΜΜΕ που μετέδιδαν πληροφορίες και είχε φτάσει στο σημείο να πει στην ομιλία του στην Ιεραρχία του Οικουμενικού θρόνου “Ακούστε εμένα γιατί τα διαδικτυακά μέσα παραπληροφορούν!”
Με λίγα λόγια το Φανάρι ήξερε τι έχει να αντιμετωπίσει και αυτό φάνηκε πολύ νωρίς. Απ΄τον Αύγουστο στην συνεδρίαση της Ιεραρχίας του Οικουμενικού Πατριαρχείου όταν ο Γέρων Περγάμου εξαπέλυε επίθεση κατά της Ρωσίας και μιλούσε για “διηρημένη Ορθοδοξία”.
Ή και από την πρωτοχρονιάτικη ομιλία του ιδίου του Οικουμενικού Πατριάρχου όπου μιλώντας για την προετοιμασία της Πανορθόδοξης Συνόδου αναγνώρισε τα “παρουσιαζόμενα ἐμπόδια” και άφησε παράθυρο ακύρωσης σημειώνοντας χαρακτηριστικά: “πιστεύομεν ότι, με την σύγκλησιν και το έργον αυτής κατά το αρξάμενον, τη Χάριτι του Κυρίου, έτος, άνευ τινός απροόπτου, θα συμβάλη εις την αντιμετώπισιν των πιεστικών εξωτερικών προκλήσεων”
Συνεπώς το Φανάρι ακόμη και αν δεχθεί κανείς πως οι Ρώσοι είχαν σχέδιο δεν έχει απολύτως καμία δικαιολογία για το φιάσκο της Πανορθόδοξης και αντί να αναζητάει εχθρούς καλό θα ήταν να κάνει την αυτοκριτική του.»
Του Μάνου Χατζηγιάννη
ΝΙΚΟΣ ΧΕΙΛΑΔΑΚΗΣ
Δημοσιογράφος-Συγγραφέας-Τουρκολόγος

Τρίτη, 14 Ιουνίου 2016

Σερβία: Ο πρωθυπουργός κατηγορεί τους Αμερικανούς και την ΕΕ για υποκίνηση διαδηλώσεων





Ιούνιος 13, 2016.


Ο πρωθυπουργός της Σερβίας, Αλεξάνταρ Βούτσιτς ακύρωσε επίσκεψή του στις Βρυξέλλες και σε ξεχωριστές συνομιλίες με αξιωματούχους των ΗΠΑ, αφού, σύμφωνα με φιλοκυβερνητική εφημερίδα, οι πρέσβεις της ΕΕ και των ΗΠΑ υποκινούν στη χώρα διαδηλώσεις εναντίον της κυβέρνησης.




Αυτό ανέφερε η κρατική τηλεόραση όπως σημειώνει το AP. Ο Βούτσιτς, πρώην ακραίος εθνικιστής που μετετράπη σε φιλοευρωπαϊκός μεταρρυθμιστής, είχε προγραμματίσει να ταξιδεύσει αργότερα αυτόν το μήνα στις Βρυξέλλες για επίσημη έναρξη των διαπραγματεύσεων για  ένταξη της Σερβίας στην ΕΕ και να συζητήσει με τις Αμερικανούς για την έναρξη πτήσεων της Air Serbia στη Νέα Υόρκη,  όπου έπρεπε να συμφωνηθεί μια διμερής συμφωνία.



Το γραφείο Τύπου του πρωθυπουργού δεν διέψευσε την ακύρωση των συναντήσεων αυτών.
Η εφημερίδα ‘informer’ του Βελιγραδίου που είναι προσκείμενη του Βούτσιτις έγραψε την περασμένη εβδομάδα  ότι ο πρέσβης των ΗΠΑ, Κάιλ Σκοτ και ο πρέσβης της ΕΕ Μάικλ Ντάβενπορτ είχαν προσπαθήσει ενεργά στην «ριζοσπαστικοποίηση» των διαδηλώσεων εναντίον της κυβέρνησης, προσπαθώντας να δημιουργήσουν «χάος» στη χώρα.



Όμως, η Ευρωπαϊκή Επιτροπή και ο Σκοτ, απέρριψαν, φυσικά, αυτές τις πληροφορίες.
Ο Βούτσιτς  προτίθεται να συναντηθεί με τους πρέσβεις των ΗΠΑ και της ΕΕ, αργότερα σήμερα.

BRAVO! Građani se organizuju u grupe koje će spaljivati sva ilegalna GMO polja!


Grupe građana i nevladine organizacije koje su bliske opozicij u Bosni i Hercegovini obećale su da će u narednih nekoliko dana pokrenuti incijativu o stvaranju posebnih odreda naroda.

Ovi odredi, kako pišu pojedini bosanski mediji, imaće za cilj da se po pozivu građana, spale sva ilegalna GMO polja, koja su nažalost uprkos velikoj kontroli zabeležena širom ove zemje.

Grupe građana ocenjuju, da država nije očigledno spremna da se sukobi sa time, te će oni spaliti svako GMO polje bez ikakve najave!


SlobodniMediji.com / Piredio: Duško VranacZabranjeno kopiranje!



‘Η Σερβο-Ρωσική κατανόηση είναι σημαντική για το μέλλον της Ευρώπης’





 Ο Ρώσος πρέσβης στο Βελιγράδι πιστεύει ότι οι καλές σχέσεις της Δύσης με τη Ρωσία αποτελούν κλειδί για την ανάπτυξη όλων των λαών
 

Ιούνιος 12, 2016.

Ο Ρώσος πρέσβης στο Βελιγράδι, Αλεξάντερ Τσεπούριν πιστεύει ότι εάν οι ευρωπαϊκές χώρες θέλουν να διατηρήσουν την ανταγωνιστικότητα και βιοτικό επίπεδο που έχουν, θα πρέπει να έχουν καλές σχέσεις με την Ανατολική Ευρώπη, τη Ρωσία, την Ευρασιατική Οικονομική Ένωση (ΕΟΕ),  που αποτελούν  το λόγο για την κατανόηση της  Σερβο-Ρωσικής σχέσης, ως θετικό παράγοντα για το μέλλον ολόκληρης της ευρωπαϊκής ηπείρου.




Ο πρέσβης στο άρθρο του, που δημοσιεύθηκε στην κυριακάτικη έκδοση της ημερήσιας εφημερίδας του Βελιγραδίου «Βέτσερνι» (Vecernje), τόνισε ότι στο πλαίσιο αυτό, η Ευρωπαϊκή Ένωση (ΕΕ) είναι ένας σημαντικός παράγοντας στις σχέσεις μεταξύ της Σερβίας και της Ρωσίας.



Ο Τσεπούριν τόνισε ότι η Ρωσία υποστηρίζει σθεναρά την ειρήνη και τη σταθερότητα στα Βαλκάνια.


«Λαμβάνοντας  υπόψη την εύθραυστη κατάσταση στην περιοχή, προσπαθούν να επιβάλουν τα πρότυπά τους εδώ,  καθώς και να εισαγάγουν μέσω ψευδο-δημοκρατικών δομών, που πέρα από τις διαφωνίες που εκφράζονται  και την κακή διακυβέρνηση,  αξιολογούνται  μόνο  κατά πόσο υπάκουες είναι, αλλά αυτές δεν είναι μόνο παράνομες πολιτικές  αλλά και επικίνδυνες», γράφει ο Τσεπούριν στην εφημερίδα  «Βέτσερνι».


Σύμφωνα με τον ίδιο, τα αποτελέσματα των πολιτικών αυτών φάνηκαν τόσο στη Γιουγκοσλαβία, όσο στη Βόρεια Αφρική, τη Μέση Ανατολή και την Ουκρανία.


Ο Τσεπούριν πρόσθεσε ότι η Ρωσία υποστηρίζει σταθερά την εδαφική ακεραιότητα της Σερβίας, το σεβασμό στο ψήφισμα 1244 του Συμβουλίου Ασφαλείας των Ηνωμένων Εθνών, συγχρόνως προσπαθεί να μην αφήσει ‘να υποτιμηθεί’ η αποστολή του ΟΗΕ στο Κοσσυφοπέδιο.



 Ο Ρώσος πρέσβης, είπε ακόμη, ότι εκτιμά ειλικρινά τη διάθεση της σερβικής ηγεσίας για την προώθηση της συνεργασίας με τη Ρωσία, η οποία επιβεβαιώθηκε από τις πολλές συνεδριάσεις των ηγεσιών των δύο χωρών, αλλά και την αναγγελθείσα επίσκεψη του Ρώσου πρωθυπουργού, Ντμίτρι Μεντβέντεφ, που έχει προγραμματισθεί για το Φθινόπωρο, όπως σημειώνει το ‘Beta.

ВУЧИЋ: Нико нормалан не жели „балканско прољеће“ у Србији

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС
Предсједник Владе Србије Александар Вучић рекао је да не мисли да било ко нормалан жели да се у Србији дешава „балканско прољеће“, односно оно што се дешава у арапским земљама.
Коментаришући текст на сајту регионалне телевизије „Н1“ о „балканском прољећу“ и „обојеним револуцијама“, Вучић је на конференцији за новинаре у Београду рекао да сматра да је тај текст био грешка и ништа више и да нико нормалан не жели да се то дешава у Србији.
Према његовим ријечима, што се тиче „обојених“ или „необојених револуција“, протести – док су демократски – увијек су у реду.
Коментаришући протесте због рушења нелегалних објеката у Савамали у Београду и против смјена у Радио-телевизији Војводине у Новом Саду, Вучић је рекао да су у Србији били избори.
„Као бога молим све те геније који су на крилима различитих патки помислили да могу да раде шта хоће и како хоће, нека само помисле да ли имају већину у народу, пошто су далеко од већине у народу“, навео је Вучић.
Он је рекао да они који имају већину не желе да то у народу показују на улици, него иза бирачких паравана и у томе је велика разлика.
„Они имају право да протестују колико хоће и то је демократски процес, са тим немам никакав проблем. Али, имају још један проблем, а то је што се ја не плашим пада са власти, јер за разлику од многих које су они подржавали, ја нисам украо ништа, моја се имовина ништа није увећала, напротив“, додао је Вучић.
Он је истакао да је „чист као суза и сунце“ и да зато смије свакоме да каже шта мисли и никога и ничега се не плаши.
„Зато када демонстрирају, ја сам у влади и немам проблем сваки пут да сачекам сваког у влади и кажем шта мислим. Само немојте да ме неко тера да ми имамо протесте и да ја позивам људе. Па да онда меримо колико кога има. Само да то не радим, као Бога вас молим“, рекао је Вучић.
Он је додао да би мјерење ко има већу подршку у народу за њега било, ипак, губљење времена, јер мора да се бави ММФ-ом и много важнијим стварима.
Вучић је рекао да протести у Београду и Новом Саду не могу да се пореде са протестима у неким другим земљама, ни по чему, па ни по бројности

Κυριακή, 12 Ιουνίου 2016

Grcki navijaci palili masovno zastave Makedonije, Kosova i Albanije


Donekle pohvlani gest napravili su navijači Grčke na Evropskom prvenstvu u fudbalu koje se održava u Francuskoj.

Oni su naime ušli u direktan sukob sa albanskim navijačima. Navijači Grčke su prema pisanju pojedinih sportskih magazina palili masovno zastave Makedonije, Kosova i Albanije kao i neke transparenete kojima su ih Albanci provocirali.

Zbog ovih incidenata privedeno je nekoliko osoba, a jedna je i teže povređena jer su Albanci masovno napali nakon paljenja njihove zastaveZabranjeno kopiranje!

СВЕПРАВОСЛАВНИ САБОР НА КРИТУ: Да ли је на помолу раскол у православном свету?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик
Фото: Спутњик
Свеправославни сабор, који би требало да буде прво окупљање представника помесних православних цркава у последњих хиљаду година, сада је под знаком питања: низ цркава је предложио одлагање његовог одржавања, заказаног за 16-26. јун на Криту, због несугласица о једном броју докумената и питања процедуре Сабора.
Догађаји који се тичу одржавања Свеправославног сабора почели су убрзано да се развијају крајем маја, иако су се примедбе на рачун саборних докумената и њихове припреме чуле од стране једног броја цркава и раније.
Истог дана — 25. маја — без договора, четири црквена центра су изашла са захтевом да се у документа сабора унесу озбиљне исправке. Ради се о одлукама које су донели сабори Грузијске, Српске и Грчке православне цркве и Свете Горе.
Синод Бугарске православне цркве је први објавио да неће присуствовати Сабору — 1. јуна је саопштио да се Сабор не може одржати у утврђеном термину јер није решен низ кључних питања. Већ 3. јуна Руска православна црква је предложила да се сазове „хитни предсаборски свеправославни састанак“ ради решавања насталих проблема.
У понедељак је Антиохијска православна црква донела одлуку да не путује на Крит, јер Цариградска патријаршија није узела у обзир њен позив да се проблеми реше пре Сабора. У Антиохијској цркви нису решени спорови са Јерусалимском патријаршијом о црквеној јурисдикцији у Катару. Јерусалим је 2013. године послао тамо своје свештенике, изазвавши тиме незадовољство Антиохијске патријаршије, која је то схватила као кршење њихове канонске границе. Након тога, две цркве су прекинуле све контакте, што је послужило као главни разлог за неучешће поглавара Антиохијске цркве — патријарха Јована Десетог — на предсаборским састанцима у Истанбулу (2014) и Шамбези (2016).
У четвртак је Српска православна црква предложила да се одржавање Свеправославног сабора одложи. СПЦ, међутим, сматра да састанак на Криту треба одржати, али да његов статус треба да се сведе на „међуправославно саветовање“. Срби су навели и да Цариградска патријаршија није уврстила ниједан од њихових предлога о дневном реду.
У петак је објављена информација да Грузијска православна црква неће учествовати на сабору на Криту. Један од разлога за ову одлуку је да она не заузима одговарајуће место у константинском диптиху — историјском традиционалном поретку помињања представника Цркве на литургији (Цариградска патријаршија је ставила Грузијску цркву на 9. место). Осим тога, Грузијска црква се жали што планирани дневни ред Сабора заобилази важна питања, попут закључивања брака и црквеног календара.
Позиције Москве и Константинопоља
Јуче је саопштено да Руска православна црква „сматра несвојственим“ учешће својг представника — митрополита валколомског Илариона — у припреми завршног документа Сабора који је требало да почне у четвртак 9. јуна. РПЦ то објашњава тиме што су последњи догађаји одржавање Сабора довели у питање. У московској патријаршији су убеђени да сабор без учешћа једне или неколико цркава губи статус Свеправославног, а његове одлуке неће бити обавезујуће за све цркве. Предложени сценарио Константинопоља окарактерисан је као „нереалан“. Уосталом, у РПЦ су навели да још има времена за превазилажење проблема који ометају одржавање Сабора.
У понедељак, 13. јуна, у Москви ће бити одржана ванредна седница Светог синода Руске православне цркве ради „дискусије о ванредној ситуацији која је настала након одбијања низа помесних православних цркава да учествују у раду Свеправославног сабора, чије одржавање је планирано на Криту“. Вероватно ће на седници и бити донета одлука да ли ће Руси учествовати на сабору на Криту.
Константинопољ је током свих ових напетих недеља више пута изјављивао да припрема Сабора тече по плану, и да „ниједна институционална структура не може да промени саборни процес који је већ у току“.
Неки експерти сматрају да Константинопољска патријаршија жели да по сваку цену одржи сабор у назначеном року. Међу различитим тумачењима догађаја могу се наћи и страх од раскола братских православних цркава које су се досад чиниле блиским. Ипак, ниједна страна такво мишљење није званично изразила

Πέμπτη, 9 Ιουνίου 2016

Και η Σερβική εκκλησία δηλώνει πως δεν θα μετέχει στην Πανορθόδοξη Σύνοδο

Ο πατριάρχης Σερβίας Ειρηναίος. Φωτογραφία Wikipedia.Ο πατριάρχης Σερβίας Ειρηναίος. Φωτογραφία Wikipedia.

Το Πατριαρχείο Σερβίας με επιστολή του προς το Οικουμενικό Πατριαρχείο ζητά την αναβολή της Αγίας και Μεγάλης Συνόδου της Ορθοδόξου Εκκλησίας και εκφράζει τη δυσκολία του να μετάσχει αυτής.
«Η Εκκλησία μας βλέπει εμπόδια να συμμετάσχει υπό τις παρούσες συνθήκες στην Αγία και Μεγάλη Σύνοδο», τονίζεται μεταξύ άλλων στην εν λόγω επιστολή. Προστίθεται μάλιστα ότι «πριν από τη διεξαγωγή αυτού του ιστορικού γεγονότος, είναι απαραίτητη η επίλυση των διαφορών μεταξύ των τοπικών Εκκλησιών, η επίτευξη συναίνεσης και η αναθεώρηση σχεδίων εγγράφων που αναμένεται να εγκριθούν από τη Σύνοδο».
«Θεωρούμε αναγκαίο ότι πρέπει να υπογραμμίσουμε πως εμείς ελπίζουμε και ειλικρινά δεσμευόμαστε να συμβάλλουμε με τις δικές μας δυνάμεις με τις οποίες η Εκκλησία μας συμμετείχε στην προετοιμασία της Αγίας και Μεγάλης Συνόδου, ωστόσο πρέπει να λάβουμε υπ’ όψιν μας την δυσαρέσκεια και την κριτική που έκαναν ορισμένες τοπικές Εκκλησίες όσον αφορά ορισμένα κείμενα τα οποία προετοιμάστηκαν στην προσυνοδική περίοδο», υπογραμμίζει μεταξύ άλλων το Πατριαρχείο Σερβίας στην επιστολή του προς τον Οικουμενικό Πατριάρχη και συμπληρώνει:
«Πρέπει να εξετάσουμε την αμετάκλητη απόφαση των Πατριαρχών της Αντιόχειας και της Βουλγαρίας να απόσχουν και να μη συμμετάσχουν στην Σύνοδο, τα προβλήματα στις σχέσεις και την κοινωνία των Εκκλησιών (Αντιοχείας και Ιεροσολύμων) για το Κατάρ, τις σχέσεις οι οποίες δυσχεραίνουν μεταξύ ημών και του Πατριαρχείου Ρουμανίας και τις οποίες είναι πολύ δύσκολο να υπερβούμε καθώς εισχώρησαν με αντικανονικό τρόπο στην Ανατολική Σερβία και ίδρυσαν μια παράλληλη εκκλησιαστική δικαιοδοσία, γεγονός που θα οδηγήσει στην επιδείνωση τις σχέσεις και τελικά σε διακοπή της κοινωνίας των δύο Εκκλησιών εφόσον δεν βρεθεί άμεσα λύση». Ακόμη, δηλώνεται ότι «αφού δεν επιτρέπεται να λυθούν αυτά τα ζητήματα στην Σύνοδο, αλλά θα μεταφερθούν προς συζήτηση μετά την ολοκλήρωση της Αγίας και Μεγάλης Συνόδου, λες και υπάρχει άλλη αρχή που είναι υψηλότερη από την Πανορθόδοξη Σύνοδο».
Επιπλέον, το Πατριαρχείο Σερβίας αναφέρεται στην «έλλειψη θέλησης της Μητέρας Εκκλησίας της Κωνσταντινούπολης να έχει τουλάχιστον μία πρόταση για τα προβλήματα της δικής μας Εκκλησίας, όπως το δικαίωμα των Επισκόπων να ψηφίσουν στη Σύνοδο, όπως έγινε στις Συνόδους του 9ου και του 14ου αι. που ήταν κι εκείνες Οικουμενικές (…)».
Τέλος, σημειώνεται ότι «Είμαστε υποχρεωμένοι μετά λύπης αλλά με την απόλυτη αίσθηση του εκκλησιαστικού μας καθήκοντος να Σας ενημερώσουμε (…) ότι εφόσον όλα αυτά παραμένουν ως έχουν, η Εκκλησία μας θεωρεί ότι είναι πάρα πολύ δύσκολο να συμμετάσχει στην Αγία και Μεγάλη που έχετε συγκαλέσει. Και προτείνουμε την αναβολή της για ένα χρονικό διάστημα (…)».