Σάββατο, 25 Οκτωβρίου 2014

Τι ψάχνει στη Σερβία η τουριστική Θεσσαλονίκη

Πολυμελής επιχειρηματική αποστολή ταξιδεύει από τη Θεσσαλονίκη στο Βελιγράδι στις 28-30 Οκτωβρίου. Μεγάλη αύξηση στις διανυκτερεύσεις από Σερβία, το μοναδικό χαρακτηριστικό του Σέρβου τουρίστα
25 Οκτ 2014 - 06:19
Picture 0 for Τι ψάχνει στη Σερβία η τουριστική Θεσσαλονίκη
του Αλέξανδρου Μητάκη
mitakis@voria.gr

Δυναμικά στην προσέλκυση τουριστών από τη Σερβία μπαίνει ο δήμος Θεσσαλονίκης, ο οποίος θα συμμετάσχει σε πολυμελή επιχειρηματική αποστολή στο Βελιγράδι, που διοργανώνεται από την εταιρεία συμβούλων σε θέματα τουρισμού, Tourism Plus, του πρώην διευθυντή του Οργανισμού Τουρισμού της πόλης, Νίκου Σαπουντζή.

Το ταξίδι θα πραγματοποιηθεί στις 28-30 Οκτωβρίου και στόχος είναι να προβάλει τη Θεσσαλονίκη ως τουριστικού, εμπορικού, επιχειρηματικού, συνεδριακού αλλά και γαστρονομικού προορισμού.

Η παρουσίαση του τουριστικού προϊόντος της Θεσσαλονίκης, καθώς και του γαστρονομικού οδηγού της πόλης θα γίνει στις 29 Οκτωβρίου, ενώ στη διάρκεια του τριημέρου οι εκπρόσωποι των κλάδων του τουρισμού και της εκπαίδευσης της πόλης θα έχουν συναντήσεις εργασίας με Σέρβους ομολόγους τους, προκειμένου να δρομολογηθούν συμφωνίες και συνεργασίες.

«Στόχος της αποστολής είναι να αναδείξουμε εκτός από τα γνωστά στοιχεία της πόλης, όπως τα μνημεία και η κουζίνα της, και άλλα, όπως για παράδειγμα το εμπορικό της στοιχείο, αλλά και το φοιτητικό, καθώς τα περισσότερα πανεπιστήμια της πόλης προσφέρουν αγγλόφωνα μεταπτυχιακά μαθήματα», λέει στη Voria.gr ο κ. Σαπουντζής.

Αύξηση 46% των Σέρβων στο οκτάμηνο – το μοναδικό χαρακτηριστικό του Σέρβου τουρίστα

Οι δράσεις του δήμου Θεσσαλονίκης για προβολή της πόλη στη Σερβία, αλλά και οι παραδοσιακά φιλικές σχέσεις που τη συνδέουν με την Ελλάδα, έχει φέρει μια σημαντική αύξηση στους Σέρβους που επισκέπτονται την πόλη. Σύμφωνα με τα στοιχεία της Ένωσης Ξενοδόχων Θεσσαλονίκης, στο οκτάμηνο του 2014 ήρθαν στην πόλη συνολικά 41.224 Σέρβοι τουρίστες, σημειώνοντας αύξηση της τάξης του 46%.

Ποιος είναι όμως ο Σέρβος τουρίστας που έρχεται στην Ελλάδα; Σύμφωνα με τον κ. Σαπουντζίδη, οι Σέρβοι έχουν ένα χαρακτηριστικό που δεν έχει καμία άλλη εθνικότητα στην Ευρώπη: ταξιδεύει για τουλάχιστον 10-12 ημέρες.

«Η Ελλάδα, και κυρίως η βόρεια Ελλάδα, με τη Θεσσαλονίκη, τη Χαλκιδική, την Πιερία και τη Θάσο, αποτελεί τον νο1 προορισμό για τους Σέρβους, οι οποίοι έρχον ται στη χώρα μας τόσο οδικώς όσο και αεροπορικώς, μέσω της Air Serbia, που συνδέει το Βελιγράδι με τη Θεσσαλονίκη, με 4 πτήσεις την εβδομάδα. Η πλειοψηφία τους περνάει 2-3 ημέρες στην πόλη και μετά φεύγουν για τις γύρω περιοχές», αναφέρει.
Η αποστολή
Στην αποστολή θα συμμετάσχουν ο δήμαρχος Θεσσαλονίκης, Γιάννης Μπουτάρης, ο εντεταλμένος σύμβουλος για θέματα τουριστικής προβολής, Σπύρος Πέγκας, καθώς και πλήθος επιχειρηματιών του τουρισμού – και όχι μόνο -  όπως ο πρόεδρος της ΔΕΘ-Helexpo, Τάσος Τζήκας, ο αντιπρόεδρος του ΕΒΕΘ, Χ.Αλεξόπουλος, εκπρόσωποι πανεπιστημίων (ΑΠΘ, ΠΑΜΑΚ, Διεθνές Πανεπιστήμιο, Αμερικανικό Κολέγιο Θεσσαλονίκης), ξενοδοχείων και τουριστικών γραφείων της πόλης.
Η σερβική πλευρά θα εκπροσωπηθεί, μεταξύ άλλων, από τον Σέρβο υπουργό Παιδείας και Επιστημών, Nikola Tanic, εκπροσώπους του Οργανισμού Τουρισμού του Βελιγραδίου, του εμπορικού και βιομηχανικού επιμελητηρίου της χώρας, της αεροπορικής Air Serbia, που συνδέει τη Θεσσαλονίκη με το Βελιγράδι, καθώς και από συνολικά 22 ταξιδιωτικές εταιρείες, 10 ξενοδοχεία και πέντε πανεπιστήμια.

Snažno nevreme pogodilo Grčku

jaka kiša sinoć je poplavila puteve i izazvala probleme sa saobraćajem, koji se u prestonici Atini na glavnim pravcima odvijao otežano, izvestili su lokalni mediji.
Vatrogasna služba Pireja primila je više od 300 poziva iz nekoliko pregrađa, uglavnom zbog drveća koje je popadalo na puteve i blokiralo saobrahaj.
U popodnevnim satima, vatrogasci su u zapadnom predgradu Menidi izvukli troje ljudi iz poplavljenog automobila, dok su se na televizijskim snimcima iz Iliona, takođe u zapadnom delu Pireja, mogla videti parkirana vozila u vodi do krovova.
Gradonačelnik Pireja Janis Moralis stavio je sve gradske službe u stanje pripravnosti i za danas sazvao sastanak na kome će se razmotriti krizna situacija i preduzeti mere delovanja, prenela je ANA.
Prema podacima vatrogasne službe u oblasti Atika, na pozivima građana od petka, angažovano je 100 njenih pripadnika sa 50 vozila.
Uragan Gonzalo nastao je prošle sedmice kod Kariba, potom se obrušio na Bermudska ostrva i nakon toga skrenuo prema severu, preko Atlantskog okeana.
Gonzalo je sedma oluja u sezoni uragana na Atlantiku, koja se proteže od juna do novembra.

POŽAR NA NOVOM BEOGRADU: Izgorela tri stana, troje prebačeno na toksikologiju VMA!

Vatrena buktinja koja je zahvatila stan na četvrtom spratu zgrade u Jurija Gagarina proširila se još na tri stana a u jednom se nalazila žena i dete koji su se nagutali dima
pozar, blok 63, dim foto citaoci kurira
Foto: Čitalac Kurira
BEOGRAD - U stanu na četvrtom spratu zgrade u Ulici Jurija Gagarina 90 na Novom Beogradu izbio je oko podneva požar. Vatra je buknula oko 12 sati, a plamenom su bila zahvaćena još tri stana.
Naime kako Kurir saznaje požaru je prethodila prema rečima komšija svađa vlasnice stana i beskućnika koga je ona primila kod sebe. Komšiluk kaže da je između njih došlo do svađe, kada je beksućnik razbio stkalo na ulaznim vratima zgrade i pokušao da demolira lift u kome je razbio ogledalo.
Stanari su pozvali policiju koja je intervenisala zbog narušavanja javnog reda i mira, a nešto više od pola sata od odlaska patrole u stanu je buknula vatra, koja se zatim proširila na tri stana.
Foto: Čitalac Kurira Mihael Milunović Foto: Čitalac Kurira Mihael Milunović
Komšije kažu da vlasnica stana u trenutuku požara nije bila kod kuće.
U požaru koji je kuljao povređeni su žena i dete koji su se nalazili u stanu do onog u kome je buknula vatra i studentkinja sa 7.sprata.
Član vatrogasne brigade Beograd Slaviša Karadžić je naveo, cela vertikala je bila puna dima i zgrada se još pretražuje u slučaju da je neko ostao u zgradi i nagutao se dima .
Do sada je pronađena jedna ženska osoba koja je bila na spratu iznad i u polusvesnom stanju i koja je prevezena u Urgentni centar.
" Pretraga će biti nastavljena i u drugim stanovima iznad, rekao je Karadžić.

Foto: Čitalac Kurira Mihael Milunović Foto: Čitalac Kurira Mihael Milunović

U intervenciji je učestvovoalo 20 vatrogasaca koji su ugasili požar sa pet vozila.
Portparol Hitne pomoći Nada Macura kazala je da su tri osobe prebačene u Toksikološki centar VMA, jer su se otrovale ugljen monoksidom, a jedna devojka je bila u težem stanju.
Pored toga, na licu mesta je pet ekipa Hitne pomoći, koje ispred zgrade daju kiseonik detetu od pet i po godina i njegovoj majci.
Prema njenim rečima, sada se pretražuju stanovi na petom, šestom i sedmom spratu za slučaj da u njima ima još ljudi koji imaju siptome trovanja, ali je problem što mnogi stanovi imaju blindirana vrata, pa u njih vatrogasci moraju da provaljuju.
Nakon uvđjaja biće poznato da li je do požara došlo zbog nemara ili je stan namerno zapaljen.

Sneg i drveće kidali dalekovode po Srbiji, bez struje bilo 46.000 potrošača

U noći između srede i četvrtka u Novoj Varoši, na 1.000 metara nadomorske visine, napadalo je 20-25 centimetara snega. Šumar Grozdimir Grbović kaže da je snežni pokrivač na Zlataru juče izjutra iznosio 40 centimetara.
- Sipalo je kao iz džaka - jadao se u četvrtak Mileta Ivanković iz Kalipolja na Javoru. - Još ima njiva u kojima nije povađen krompir, a najveća će šteta biti ako se sneg duže zadrži, jer je stoka mogla da se napasa do Nikoljdana.
- Zbog vlažnog snega i padanja drveća sa lišćem, kidani su dalekovodi. Svim raspoloživim snagama pokušavamo da osposobimo seoske dalekovode, ali i krak do izvorišta Lakomica, odakle se grad snabdeva vodom pumpama - rekao je u četvrtak Branislav Dilparić, direktor pogona ED u Novoj Varoši.
Na području Sjenice oko 3.000 potrošača je bez struje, a do pojedinih delova u Ivanjici ekipe Elektrodistribucije ne mogu da stigu. Ivanjičko preduzeće „Putevi“ pored snega uklanja izvaljeno drveće.
- U ovakvim okolnostima veća količina snega može biti štetna i ako nije došlo do opadanja kompletnog lista - objašnjava dr Sanje Radičević iz Instituta za voćarstvo u Čačku.
BEZ STRUJE BILO 46.000 POTROŠAČA
SNEG i snažni udari vetra doveli su do problema u snabdevanju strujom bez koje je u četvrtal ostalo oko 46.000 potrošača na području Prijepolja, Raške, Nove Varoši, Čačka, Guče, Sjenice, Ivanjice... Kako je saopšteno iz EPS, u najkraćem roku upućene su monterske ekipe da poprave najveći deo kvarova. Glavni razlog prekida napajanja je to što je vlažan sneg, koji je padao noćas, prekrio drveće koje se potom lomilo i padalo na dalekovode.
NOVA VAROŠ: SNEG 20 CENTIMETARA
Pod pritiskom teškog i mokrog belog pokrivača lomile su se grane drveća, padale i kidale dalekovode.
U Novoj Varoši visina snežnog pokrivača je 20 centimetara, a kompletno seosko područje od noćas je bez struje.
Sneg je i u limskoj dolini doneo dosta nevolja. Brojna sela u opštini Prijepolje su bez struje jer je vlažan sneg doprineo kidanju niskonaponske mreže.
Saobraćaj je zbog snega otežan na regionalnim putnim pravcima prema Pešterskoj visoravni dok se magistralnim putevima vozila kreću bez problema.
VOZAČI OPREZ; PUTARI RADE DANONOĆNO
Vozačima se preporučuje poseban oprez za volanom jer na pojedinim deonicama prema Javoru, Goliji i Mučnju, ali i u samom gradu, ima izvaljenog drveća i slomljenih grana po kolovozu.

Putari su na terenu od sinoć, uklanjaju drveće sa kolovoza, čiste sneg pa je ovog trenutka sve prohodno, ali je otežano kretanje u pravcu Močioca, Sudenice i Sjenice.

TEŠKO DO OGREVA
PADAVINE su prekinule izvlačenje ogrevnog drveta i građe, koje je okasnilo zbog loših vremenskih prilika i vlažnih šumskih puteva, ali i seču osušenih stabala četinara.


SNEG I NA KOSOVU

Putevi na teritoriji opštine Gračanica, koja je jutros osvanula pod prvim ovogodišnjim snegom, prohodni su, ali se saobraćaj odvija otežano, pa se vozačima na centralnom Kosovu preporučuje da vožnju prilagode uslovima na putu.

Direktor Odeljenja javnih službi u opštini Gračanica Zoran Danilović izjavio je da sneg nije iznenadio ekipe ovog opštinskog odeljenja i da su spremni da reaguju ukoliko se ukaže potreba.
"Opština Gračanica poseduje dovoljne količine rizle, ali za sada nema potrebe za intervencijom na terenu. Ono što nam nedostaje su određene količine soli, ali ćemo i taj problem ubrzo rešiti," izjavio je Danilović, a prenosi Radio KIM.

Danilović je poručio da stanovništvo u Gračanici nema razloga za brigu zbog prvog ovogodišnjeg snega.
Na severu Kosova snega je bilo samo u višim predelima ali je zbog snega koji je pao na Kopaoniku temperatura niska. U Kosovskoj Mitrovici u 17 časova izmerena temperatura vazduha iznosila je 7 stepeni.

Παρασκευή, 24 Οκτωβρίου 2014

Πώς αποκαλούν την Ελλάδα στις χώρες του εξωτερικού [χάρτης]

Η αρχαία κουλτούρα στην Ελλάδα και η γλώσσα επηρεάζουν ακόμη και σήμερα την ευρωπαϊκή κουλτούρα. Ο ρωμαϊκός πολιτισμός εμπνεύστηκε από τους ισχυρούς προκατόχους του και στη συνέχεια  βοήθησε στην περαιτέρω εξάπλωση της αρχαιοελληνικής ταυτότητας. Δείτε αυτήν την επιρροή πόσο ισχυρή είναι στην σύγχρονη Ευρώπη.
Αυτοί που σχεδίασαν τον χάρτη απάντησαν σε ένα σχετικά απλό ερώτημσ: με ποια ονομασία αποκαλούν την Ελλάδα οι υπόλοιποι «εταίροι».
Οι πιο «ισχυρές» ονομασίες είναι Grecia, Grecko, Greeka, Greece και Grekland που προέρχονται από το λατινογενές Γραικός.
Οι Τούρκοι και γενικά οι ανατολίτες μας λένε Yunanistan ή Yunan που υποδηλώνει προέλευση από την Ιωνία (Μικρασία).
Απ΄όλους τους Ευρωπαίους μόνο οι Νορβηγοί μας λένε Hellas! Λεπτομέρειες  στον χάρτη…
ellada_xartis_onoma
Τμήμα ειδήσεων defencenet.g

Εμβολιάστηκαν δύο εκατομμύρια Έλληνες με ιό που προκαλεί όγκους και καρκίνο; | διαφορετικό

Εμβολιάστηκαν δύο εκατομμύρια Έλληνες με ιό που προκαλεί όγκους και καρκίνο; | διαφορετικό

Προβλήματα από τις χιονοπτώσεις στη Σερβία

Η κακοκαιρία, με χιονοπτώσεις και ισχυρές ριπές ανέμου, που πλήττει από χθες το βράδυ, 22/10/2014, περιοχές της Σερβίας, προκάλεσε σοβαρά προβλήματα στο σύστημα ηλεκτροδότησης, στο δυτικό τμήμα της χώρας.
 
Χωρίς ηλεκτρικό ρεύμα παραμένουν από χθες το βράδυ περίπου 46.000 νοικοκυριά στους δήμους Πριέπολι, Ράσκα, Νόβα Βάρος, Τσάτσακ, Γκούτσα, Σιένιτσα και Ιβάνιτσα, ανακοινώθηκε από τη δημόσια επιχείρηση ηλεκτρισμού της Σερβίας.
 
Στα σημεία που έχουν προκληθεί ζημιές στο σύστημα ηλεκτροδότησης έχουν αποσταλεί συνεργεία της επιχείρησης και μέρος των βλαβών αναμένεται να αποκατασταθεί έως το βράδυ.
 
Στις περισσότερες περιπτώσεις, η διακοπή της παροχής ηλεκτρικής ενέργειας οφείλεται στο γεγονός ότι δένδρα καλύφθηκαν από χιόνι, κατέρρευσαν από το βάρος και έπεσαν σε γραμμές τροφοδοσίας.
 
Χιόνια, βροχές και χαμηλές θερμοκρασίες συνθέτουν το σκηνικό του καιρού στο μεγαλύτερο τμήμα της Σερβίας. Σε ορεινές περιοχές, όπως η Σιένιτσα, το Ζλάτιμπορ και το Κοπαόνικ, το ύψος του χιονιού φθάνει τα 20 - 30 εκατοστά

Smanjenje plata i penzija oročeno do kraja 2017. godine

BEOGRAD - Smanjenje plata u javnom sektoru i penzija većih od 25.000 Vlada Srbije je, kao meru stabilizacije i dugoročne održivosti javnih finansija, oročila do kraja 2017. godine.
dinar9
Ta mera počeće da se primenjuje od 1. novembra 2014. godine. Lineralno smanjenje plata u javnom sektoru po stopi od 10 odsto predviđeno je Predlogom zakona o privremenom uređenju osnovica za obračuna i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, koji je, zajedno s predlogom rebalansa budžeta, na dnevnom redu sutrašnje sednice Skupštine Srbije. 
Kako je predloženo, plate će biti smanjene zaposlenima u direktnim i indirektnim korisnicima budžeta, organizacijama za obevezno socijalno osiguranje, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, preduzećima u većinskom državnom vlasnistvu, javnim agencijama i Narodnoj banci Srbije. 
Njima će, pored plata, po stopi od 10 odsto biti umanjena i druga stalna primanja veća od 25.000 dinara, kao što su naknade za članstva u organima upavljanja i nadzora, radnim grupama, savetima i komisijama. 
Po računici Ministarstva finansija, smanjenje zarada u javnom sektoru u naredne tri godine doneće uštede od 60 milijardi dinara, odnosno 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). 
U Predlogu zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije navedeno koliko će budžet uštedeti u naredne tri godine po osnovu umanjenje pezionerskim primanja većih od 25.000 dinara. Iz budžeta se sada Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje obezbeđu dotacije u iznosu od oko 45 odsto potrebnih sredstava za isplatu penzija. Rebalansom ovogodišnjeg budžeta planirano je da izdaci državne kase po tom osnovu iznose 251 milijardu dinara. 
Penzije će od novembra biti umanjivane tako što će iznos veći od 25.000 dinara biti umanjen po stopi od 22 odsto, a iznos veći od 40.000 dinara po stopi od 25 odsto. Tako će, na primer, penzija od 35.000 dinara biti smanjena za 2.200 dinara, a penzija od 50.000 dinara za 5.800 dinara.

Πέμπτη, 23 Οκτωβρίου 2014

Zeljko Joksimovic & Yiannis Kotsiras (5/7) -ERT 2009

Αλλάζει η ώρα τα ξημερώματα της Κυριακής


Αλλάζει η ώρα τα ξημερώματα της Κυριακής
  (Φωτογραφία:  Eurokinissi ) 
 
 Μια επιπλέον ώρα ύπνο θα κερδίσουμε με την επιστροφή στην κανονική ώρα από την Κυριακής 26 Οκτωβρίου.

Με τη λήξη της θερινής ώρας, οι δείκτες των ρολογιών πρέπει να γυρίσουν μια ώρα πίσω στις 04.00 ώστε να δείχνουν 03:00.

GMO ili Chemtrails: Strašna i misteriozna bolest došla u Srbiju!

Neshvatljivo mi je da niko od lekara koji su pregledali Aranku nije posumnjao na morgelone, ili se bar zapitao šta je to. Možda nisu ni smeli da pomenu morgelone, jer lakše je nekog proglasiti hipohondrom, nego objasniti otkud u Srbiji ta bolest.
Misteriozno kožno oboljenje, čiji su simptom kraste u kojima se pojavljuju vlakna, a od kojeg je obolela Novosađanka Aranka Lukač, o čemu je „Pravda“ pisala, izazvalo je ogromno interesovanje javnosti. Ekolozi ga povezuju sa kemtrejlsima ili otrovnim, belim trakama koje izbacuju avioni, a većina lekara nije čula za bolest zvanu morgeloni.
Aranka Lukač kaže da od trenutka kada je „Pravdi“ otkrila svoju misterioznu bolest njen telefon ne prestaje da zvoni.
– Jedino želim da se utvrdi od čega bolujem i da li je to zarazno. Ne znam ni sama šta da mislim, jer kako može da se oseća onaj kome iz rana na licu i telu rastu niti nalik na crve. Ne znam ni šta smem da jedem, jer kažu da je to posledica GM hrane, a ja sam sumnjala i na papagaja, koga imam od pre nekoliko meseci – kaže Aranka.
Slepilo i skleroza
Prema podacima Američke agencije za zdravstvo od bolesti morgelone do sada je u svetu obolelo oko 60.000 ljudi. Obolelima se na koži javljaju lezije vlaknaste strukture, koje su praćene jakim bolovima i osećajem da crvi ili insekti gamižu po koži. Vlakna imaju gljivičastu strukturu, ali zbog toga što su ekstremno duga, oko 150 mikrometara u proseku, ne spadaju ni u jednu poznatu vrstu gljivica.
Osim otvorenih rana, u simptome spadaju i opšti zamor, smetnje sa pamćenjem, slepilo, gastrointestinalni problemi…
Nastali od nano-čestica
Da je bolest morgelone realnost u Srbiji, smatra predsednik Ekološkog pokreta Novi Sad Nikola Aleksić.
– Upoznat sam sa slučajem Aranke Lukač i ti simptomi su zabrinjivajući. Morgeloni su opasna bolest, nisu za potcenjivanje. I „Pravda“ je pisala o avionima koji otrovima zaprašuju stanovništvo i prirodu, izbacujući oblake pune otrovnih aerosola. Oni su puni otrovnih hemijskih jedinjenja, bakterija, virusa, pa čak i čestica nano-tehnologije, koje su posebno opasne jer izazivaju ovu bolest – kaže Aleksić.
Nedovoljno istraženo
– Neshvatljivo mi je da niko od lekara koji su pregledali Aranku nije posumnjao na morgelone, ili se bar zapitao šta je to. Možda nisu ni smeli da pomenu morgelone, jer lakše je nekog proglasiti hipohondrom, nego objasniti otkud u Srbiji ta bolest – kaže Aleksić.
Ekolog i biolog Dejan Markuš, koji već sedam godina živi u Bostonu, kaže da je ova bolest poznata u američkoj javnosti i da je to oboljenje malo istraženo.
– Američki kongres je pre nekoliko godina izdvojio novčana sredstva za istraživanje ove bolesti, a tek u januaru ove godine su proglašeni šturi rezultati. Tvrdi se da je ova oblast nedovoljno istražena i da će ispitivanja biti nastavljena. S obzirom na to da se ova bolest povezuje sa GM organizmima, država bi trebalo da obrati mnogo pažnje na uvoz GMO proizvoda i na celokupan ekosistem – kaže Markuš.
Epidemija u Rusiji
U februaru na ruskoj televiziji „Jedan“ emitovana je emisija u kojoj je gostovala Valentina Serova iz oblasti Rostov, koja je svedočila da je tamo izbila epidemija morgelona. Posle medijske bure, šef Nacionalne asocijacije genetičke bezbednosti Rusije Irina Ermakova je rekla da je većina zaraženog stanovništva u rostovskoj oblasti živela pored polja gde su obavljana transgenetska istraživanja, ali je odbacila bilo kakvu odgovornost države.
Ništa slično nisam video
Direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti dr Aleksandar Adamović kaže da prvi put čuje da se u ranama na koži pojavljuju končaste tvorevine, poput onih kod Aranke Lukač.
– Ništa slično nisam video, ali ne mogu ništa da kažem sve dok pacijent ne bude pregledan i dok se ne urade sve potrebne analize. Što se tiče morgelona, tu vam zaista ne mogu pomoći, jer nemam informacije o tom oboljenju – kaže dr Adamović.
Koža mi puca i izlaze neka stvorenja
Novosađanka Aranka Lukač već tri meseca obilazi lekare u potrazi za dijagnozom a, po svemu sudeći, obolela je od misteriozne kožne bolesti, koja se manifestuje otvorenim i bolnim plikovima, kroz čije vrhove izlaze vlaknaste niti poznate kao „morgeloni“.
Prema simptomima i izgledu obolelih mesta na koži, Aranka sumnja da ima opasno oboljenje zvano morgeloni, koje je prvi put detektovano u SAD 2002. godine, a u Srbiji još nije zvanično registrovano kao bolest. Nije do kraja razjašnjeno da li su i u kojoj meri morgeloni zarazni i prenosivi sa obolele osobe na okolinu.
Pet različitih dijagnoza
Prve simptome 64-godišnja Aranka osetila je polovinom prošle godine, kada je osetila da se često umara i da je hvata malaksalost.
– Krajem godine koža je počela da se peruta, ali je prava muka nastala krajem januara, kada sam se preko noći osula po celom telu, u vidu bolnih plikova koji su se uvećavali. Lekar mi je dijagnostikovao psorijazu i dao neku kremu, ali mi nije bilo bolje. Naprotiv. Posle tri dana plikovi su potamneli, a onda popucali i tada sam doživela šok. Iz plikova su izlazile nekakve tvorevine. Izgledale su poput crvića, a kada bih tu materiju otkinula, ona bi se stvrdla poput silikonskih niti. Mislila sam da ću su onesvestiti od šoka, jer sve je izgledalo kao u najgorem horor filmu – priča Aranka.
07-morgeloni-aranka-lukac-foto-1
Aranka Lukač
Vlakna i u ustima
Osip se širio, pa je opet otišla kod lekara, ovog puta u Zavod za higijenu Novog Sada.
– Zatražila sam da mi urade bris, ali su mi rekli da oni brisove te vrste ne rade. U mom Domu zdravlja konstatovali su atipičnu alergiju na sunce i dali mi opet neku kremu. Ponovo bez efekta. Pala sam u očaj kada sam sledećeg jutra tu groznu vlaknastu tvar pronašala i u ustima. Osip na licu je postajao sve gori i imala sam utisak utisak da mi na hiljade mrava mili po licu. Lekari su se čudili i govorili da je to neka „čudna alergija“, a ja propadoh – kaže Lukačeva.
Da boluje od, u svetu još nedovoljno poznate bolesti morgeloni Aranka je otkrila kada je videla slike obolele osobe sa identičnim kožnim plikovima u kojima su se nalazila bela vlakna.
– Na slikama sam videla svoju bolest, a kada su mi preveli tekst, prepoznala sam sve simptome i veoma se zabrinula. Trenutno, poslednjih nedelju dana osip se povukao, ali se bojim da se bolest opet ne pogorša, jer ona deluje etapno – kaže Aranka Lukač.
Posledica GMO hrane
U Institutu za javno zdravlje Vojvodine kažu da na nivou Srbije ne postoji nijedan zabeležen slučaj morgelona, a epidemiolog dr Branislav Tiodorović ne isključuje mogućnost pojave ove bolesti i u Srbiji.
– Za sada postoje samo sumnje, ali ne i dokazi da se ova bolest prenosi sa osobe na osobu. Dodatni je problem to što kod nas nema dovoljno informacija o toj bolesti i teško je prepoznatljiva. Treba da se zna da se ova bolest povezuje i sa unosom genetski modifikovane hrane – kaže dr Tiodorović. Izvor: Pravda

"Србија једна од најбоље чуваних тајни"

Најпознатији светски издавач туристичких водича "Лонли планет" уврстио је Србију међу 10 најатрактивнијих дестинација у 2015. години, наводећи да је "та мала, и још запањујуће јефтина земља, једна од најбоље чуваних тајни Европе".
Међу адутима због којих се Србија нашла на седмом од десет топ дестинација за следећу годину, Лонли планет (Lonely Planet), истиче фестивал "Егзит", носиоца титуле најбољег фестивала у Европи; престоницу Београд и "његове хедонистичке плутајуће клубове", које љубитељи забаве пореде са Берлином и Ибицом; као и авантуре на отвореном – скијање на Копаонику, уживање у спа-центрима у Врњачкој бањи и рафтинг на Дрини, преноси Танјуг.
Best-in-travel-2015.jpg
"Све то је веома јефтино и наводи љубитеље авантура да окрену леђа скупим и већ много пута виђеним дестинацијама остатка Европе", наводи водич у тексту на свом сајту.
"Једна од тајни Србије која још није откривена јесу сами Срби. Пажња светске јавности усмерена је ка познатим Србима, међу којима су 'Златном палмом' овенчан режисер Емир Кустурица, контроверзна уметница Марина Абрамовић и тенисер Новак Ђоковић, али је веома могуће да су управо 'обични' Срби најбољи адут те земље", наводи Лонли планет, чије је седиште у Мелбурну, Аустралија.
"Они су искрени, забавни и више него расположени да дочекају посетиоце пријатељским тапшањем по леђима и чашицом ракије, и нису нимало налик стереотипним лошим момцима каквим их представља Холивуд", наводи се у тексту најпознатијег светског издавача туристичких водича.
"Србија ће се 2015. године, међутим, додатно приближити прагу Европске уније, што значи да ће уследити велике промене и да ће у ту земљу нагрнути велики број туриста. Идите тамо сада. Пре него што нестане ракије", истиче ауторка текста.
Међу стварима које сваки туриста мора да доживи у Србији, Лонли планет наводи: "Станите на улицу, било коју улицу, и слушајте одакле долази највећа бука. Уђите. То је 'кафана', нешто слично пабу или таверни, али са више буке и дима. Видећете Србе како се баве својим националним хобијем (свађом), можда и коју разбијену флашу (не узбуђујте се: ово се ради само да би се истакла поента), а ако имате среће, засвираће вам трубачи, који ће од вашег ува мислити да је микрофон. Немојте проћи поред ње: кафана јесте Србија."
Sarganska-osmica.jpg
Запутите се у брда да бисте доживели живот на селу, наводи водич, препоручујући Мокру гору, успавано сеоце на западу Србије, где можете да се возите Шарганском осмицом, истражујете Дрвенград – који је направио Емир Кустурица за потребе филма "Живот је чудо", а морате и да покушате да ходате без тетурања пошто сте са локалцима конзумирали роштиљ и пили ракију.
У мини-Монмартру Београда, Скадарлији, видећете велики број кафана, галерија и уличних музичара, наводи Лонли планет, истичући да је то рај за уметнике и хипстере.
Водич препоручује и Фрушку гору, где се на потезу од само 50 километара може видети чак 16 православних манастира, али и нешто битно другачије – лесковачку Роштиљијаду.
На прва три места листе топ 10 дестинација Лонли планета за 2015. годину налазе се:
1. Сингапур
2. Намибија
3. Литванија
4. Никарагва
5. Ирска
6. Конго
7Србија
8. Филипини
9. Света Луција
10. Мароко

Τετάρτη, 22 Οκτωβρίου 2014

Sneg zabeleo region, stiže u Srbiju

Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu zahvatilo je nevreme koje je donelo i sneg. Zbog obilnih padavina i zahlađenja za celu BiH označen je žuti meteoalarm.

B92 pre 53 minuta  |  B92, Beta, index.hr
B92: Sneg zabeleo region, stiže u Srbiju
U Hrvatskoj je temperatura u nekim meteorološkim stanicama pala i za 12 stepeni u roku od 60 minuta. Na nekim putevima je otežan saobraćaj zbog pada stabala posle jakog olujnog vetra, a vozači se upozoravaju da na put ne kreću bez zimske opreme.
Najveće nevreme zahvatilo je Gorski kotar, planinsku regiju na severozapadu Hrvatske, gde su pale i velike količine snega.
U sredu se očekuje nastavak nevremena, najavljuju se obilne padavine na severnom Jadranu, Gorskom kotaru i u Lici, a ta područja će zahvatiti i olujni udari vetra.
Ipak, tokom dana se očekuje smirivanje i delimično razvedravanje, ali je najavljeno da je u Srbiji na planinama moguća pojava snega. Na Kopaoniku danas oko podne duva jak vetar, gusta magla značajno smanjuje vidljivost, a snežne padavine očekuju se tokom večeri.
Dežurni u meteorološkoj stanici na toj planini Miodrag Radovanović rekao je Tanjugu da "gusta magla smanjuje vidljivost na 10 do 20 metara". On je naveo da duva jak vetar jugozapadnog smera, sa povremenim snažnim udarima, dok se za popodne i tokom večeri očekuje kiša koja će da predje u sneg.
U Sarajevu pao prvi sneg
U Sarajevu je danas pao prvi sneg.
Sneg je pao i na planinama Vlašić i Bjelašnici, a u višim predelima u BiH je susnežica.
Meteorolozi predvidjaju da će u narednom periodu temperatura pasti ispod nule.
Sela u Republici Srpskoj bez struje zbog nevremena
Olujno nevreme praćeno jakim vetrom i kišom, izazvalo je problem u snabdevanju električnom energijom na području Prijedora, pa je bez struje ostao veći broj sela u tom području na severo-zapadu Republike Srpske.
Loše vreme izazvalo je i prekide u napajanju strujom i u nekim banjalučkim naseljima, kao i u Kozarskoj Dubici i Novom Gradu.
Prvi ovogodišnji sneg pao je na Banj Brdu u Banja Luci, dok u nižim predelima grada pada susnežica sa kišom, izjavio je meteorolog Hidrometeorološkog Zavoda Republike Srpske Draško Rudan.
"Do kraja dana možemo očekivati intenzivnije kišne padavine, kao i sneg, posebno u višim predelima od 400 do 500 metara nadmorske visine ", naglasio je on.
Banjalučane je jutros probudio snažan olujni vjetar, praćen kišnim padavinama.
"Obilnije kišne padavine očekujemo u noći sa četvrtka na petak, kada će u Banja Luci pasti od 30 do 50 litara po metru kvadratnom", rekao je Rudan.
Slično vreme zadržaće se i u danima vikenda, dok će u nedjelju biti suvo, ali i dalje hladno.
I Crna Gora očekuje sneg
Jaka kiša, uz pojačan južni vetar, pada na području Podgorice i na crnogorskom primorju, a meteorolozi su najavili da će popodne u severnom delu Crne Gore kiša preći u sneg.
Prema prognozama, snežni pokrivač mogao bi se formirati i u nižim predelima na severu Crne Gore.
Južni vetar, kako je najavljeno, zameniće severni i severoistočni koji će u nekim područjima imati olujnu snagu.
Temperatura će u Crnoj Gori, kažu meteorolozi, pasti u proseku za oko 10 stepeni.
U Podgorici je u utorak dnevna temperatura vazduha bila 25 stepeni.
Crveni alarm zbog nevremena u Sloveniji
U glavnom gradu Ljubljani je posle sinoćnjeg nevremena na snazi "crveni alarm", ali meteorolozi najavljuju da će se vremenske prilike danas poboljšati.
Količina padavina je bila najveća u srednjem delu države, od 100 do 200 litara vode po kvadratnom metru, a prilazni putevi ka centru Ljubljane su zatvoreni zbog narasle vode.
"Izgleda da će se vreme smiriti, trenutno se već razvedrilo u zapadnoj Sloveniji, a padavine će najkasnije za sat ili dva prestati i na jugozapadu", saopštio je meteorološki zavod.

Ο Σέρβος υπουργός Γκάσιτς είχε συνομιλίες με τον Έλληνα πρέσβη στο Βελιγράδι


Uto, 10/21/2014 - 18:23 -- MRS
d
Ο Σέρβος υπουργός Άμυνας, κ. Μπρατίσλαβ Γκάσιτς, είχε σήμερα συνομιλίες με τον Έλληνα πρέσβη στο Βελιγράδι, κύριο Κωνσταντίνο Οικονομίδη, στις οποίες διαπιστώθηκε ότι οι σχέσεις ανάμεσα σε δύο φίλες χώρες μας παραμένουν να είναι εκ παραδόσεως στενές και αγαθές, και διαπίστωσαν πως είναι απαραίτητο να εντατικοποιηθεί ακόμα περισσότερο η αμοιβαία συνεργασία σε όλους τους τομείς κοινού ενδιαφέροντος. «Ο κ. Γκάσιτς ανέφερε πως η ανάπτυξη της περιφερειακής συνεργασίας αποτελεί έναν από τους στόχους προτεραιότητας της Κυβέρνησης της Σερβίας, συμπληρώνοντας ότι το γεγονός αυτό μπορεί μόνο να συμβάλει ώστε να προχωρήσει η χώρα μας παραπέρα στον δρόμο της ένταξής της στην ΕΕ»,- αναφέρεται στη σχετική ανακοίνωση που εκδόθηκε από την έδρα του Υπουργείου Άμυνας Σερβίας. Επίσης, στην ίδια ανακοίνωση αναφέρεται ότι οι κκ. Γκάσιτς και Οικονομίδης κατέληξαν στο συμπέρασμα ότι η Σερβία συμμετέχει ενεργά σε όλες τις περιφερειακές πρωτοβουλίες με σκοπό τη διατήρηση της ασφάλειας, και, επίσης, ότι πρέπει να εντατικοποιηθεί ακόμα περισσότερη η συνεργασία Σερβίας και Ελλάδας στον τομέα της Άμυνας. «Εκφράζουμε ευχαριστίες προς την Ελλάδα για τη συνεχή υποστήριξη που παρέχει αυτή με σκοπό τη διαφύλαξη της κυριαρχίας και της εδαφικής ακεραιότητας της Σερβίας ιδίως στο χώρο του Κοσσυφοπεδίου, και, επίσης, ευχαριστούμε την Ελλάδα για την υποστήριξη που παρέχει προς τη Σερβία στον ευρωπαϊκό της δρόμο»,- δήλωσε ο κ. Γκάσιτς και συμπλήρωσε ότι παραπάνω από 120 Έλληνες στρατιώτες, από τη σύνθεση των δυνάμεων ΚΦΟΡ, συμβάλουν σε σημαντικό βαθμό για την παραπέρα διατήρηση της ασφάλειας στο χώρο του Κοσσυφοπεδίου. Τέλος, οι δύο συνομιλητές ξεχώρισαν τον πρωταγωνιστικό ρόλο που διαδραματίζει η Σερβία, ανάμεσα σε χώρες της τριγύρω περιοχής, όσον αφορά τη συμμετοχή των ανδρών της στις ειρηνευτικές αποστολές του ΟΗΕ, συνεισφέροντας, έτσι, για την παραπέρα διατήρηση της ειρήνης στον κόσμο.

Srbi rade samo da bi platili račune

BEOGRAD - Fiksni troškovi svakog meseca prosečnoj porodici u Srbiji "pojedu" oko 30.000 dinara.
dinar4
Od ukupno 55.000 dinara, koliko, prema zvaničnoj statistici, domaćinstvo ukupno mesečno prihoduje, dve trećine ode na razne uplatnice, a preostane oko 25.000 dinara za hranu i preživljavanje.
I statistika registruje da računi uzimaju velik deo primanja porodica. Prema najnovijim podacima, na komunalije, struju, gorivo, telefoniranje odlazi čak 34 odsto ukupnih prosečnih prihoda domaćinstva.
Najveći trošak čine grejanje, električna energija i održavanje stana, koji "pojedu" oko 21 odsto primanja, prevoz "troši" prosečno u Srbiji osam odsto zarade domaćinstva, dok za usluge interneta, kablovske i telefoniranja odvajamo pet odsto prihoda...
"Grejanje, voda, održavanje zgrade i razne stavke Infostana uzmu mi 8.000 dinara", kaže Milica Jovanović (38) iz Beograda, koja živi u stanu od 50 kvadrata.
"Prosečno trošim struju za 3.500 dinara, plus 500 dinara za TV pretplatu. Za internet i kablovsku izdvajam još 2.700 dinara, a mora da se plati i fiksni i dva mobilna telefona, koji iz kuće iznesu još najmanje 3.000 dinara. Gotovo 10.000 dinara dajem i za vrtić za dete."
Iako deluje da porodični novac najviše odlazi na ishranu, dobar deo zajedničke zarade pojedu računi. Najveći udar na domaćinstvo svakog meseca je hrana, na koju ode i do 40 odsto prihoda. Ipak, izdaci koji su fiksni svakog meseca, poput troškova stanovanja, energenata, prevoza, vrtića koje imaju porodice sve su teži.
A kada se tome doda plaćanje kredita ili kirije za stan, onda su ti troškovi duplo veći. Znatno je teže porodicama u iznajmljenim stanovima ili onima koji su ušli u stambene kredite.
"Može se reći da radimo da bismo izmirili račune, a mislim da su u današnje vreme srećni oni koji mogu da ih izmire, jer takvih je, nažalost, vrlo malo", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. "Manje od 30 odsto građana Srbije to može sebi da priušti, dok 70 odsto stanovništva nije u mogućnosti da podmiri osnovne životne potrebe", objašnjava Bogosavljević.
Za ostalo, dokazuju istraživanja, malo ostane. Tako domaćinstvo pritisnuto sve većim rashodima može mesečno da potroši svega 365 dinara na obrazovanje, a 1.167 dinara u toku meseca na izlaske po kafanama i restoranima. Malo više od 2.000 dinara ostaje im da promene obuću ili odeću.

Russia prepares for ice-cold war with show of military force in the Arctic


Vladimir Putin sends troops and jets to oil- and gas-rich region also coveted by Canada, United States, Norway and Denmark
Arctic ice
Pristine wilderness … Russia is determined to make its presence felt in the Arctic. Photograph: Neale Clark/Robert Harding World Imagery/Corbis
Yaya is a very small Arctic island, barely one metre above sea level and covering only 500 square metres. Russian pilots discovered it at the beginning of October. With the Admiral Vladimirsky research ship having confirmed its presence in the Laptev Sea, Yaya will soon be added to the map of the Arctic Ocean and will become part of Russian territory, the RIA Novosti state news agency announced. In its determination to defend its interests in this icy waste, Russia is no longer content to leave its mark, as it did in 2007 when it planted a Russian flag, in a titanium capsule, 4,200 metres below the north pole. Now it is engaging in large-scale militarisation of the Arctic, a vast area coveted by itself and its four neighbours: Canada, the United States, Norway and Denmark.
RIA Novosti says that former Soviet bases are being reactivated in response to renewed Nato interest in the region. According to the Russian authorities, the airstrip on Novaya Zemlya can now accommodate fighters and part of the North Fleet is establishing quarters there. A new military group will be formed in the far north consisting of two brigades, totalling 6,000 soldiers, deployed in the Murmansk area and then the Yamal-Nenets autonomous region. Radar and ground guidance systems are also planned for Franz Josef Land (part of Novaya Zemlya), Wrangel Island and at Cape Schmidt. The federal security service plans to increase the number of border guards on Russia’s northern perimeter.
During the recent Vostok 2014 full-scale military exercises – the biggest since the end of the Soviet Union – Russian troops carried out combat missions in the Arctic, using the Pantsir-S and Iskander-M weapon systems. Such moves may bring back the atmosphere of the cold war, when the region was the focus of US and Nato attention, as they were convinced that it would be a launchpad for nuclear strikes.
“In those days of acute paranoia, when it seemed vital to keep track of enemy submarines and protect your own, this maybe made sense. But the current military buildup is pointless,” says Alexander Golts, military analyst and deputy editor of the Yezhenedelny Zhurnal (Weekly Journal), a news site that was censored hours after Crimea was annexed. “It is consistent with the stance of the Russian state, which only understands the word ‘force’ in military terms,” he adds. “But you must keep it in proportion; it is still only a symbolic battle. Take a look at the map and you will soon see that 6,000 men spread over such a huge area is not much.”
“It makes no sense,” says Vladimir Chuprov at Greenpeace Russia. “The only justification can be the will, yet again, to unite the Russian people in the face of an enemy on the outside who is supposedly trying to take ‘our’ Arctic, despite there being no threat. It’s a drill ground on which Russia can flex its muscles, and more a matter of world politics than economics.”
The Arctic region.
The Arctic region. Illustration: Guardian Imaging
The Arctic’s hydrocarbon resources nevertheless exert a powerful pull. It has been compared to “a second Middle East”, with oil and gas reserves thought to represent 17% and 30%, respectively, of the global total. But the extreme climatic conditions and recent international sanctions against Russia have put many projects on hold. At present Russia is extracting no more than 6.6m tonnes of oil a year in this area, compared with “4.5m tonnes lost in the whole country due to leaking pipelines”, according to Greenpeace.
And then there is the North-east Passage, a sea lane between Asia and the US, which will ultimately open as the ice melts, providing an alternative to the Suez canal. But here again there is considerable uncertainty, due to the exorbitant cost of using nuclear ice-breakers to keep it open. Russia owns four of these ships. But “one of them costs $120,000 a day to operate”, Chuprov says. He is also concerned about the environmental impact of a military buildup in the Arctic. “During the recent military exercises the missiles were launched on Wrangel Island, with no observers, in an area which is a breeding ground for polar bears and walruses.”
On 11 October, in an attempt to forestall such criticism, the Russian defence ministry announced plans to build “a regional environmental centre [...] to prevent pollution in areas where Russian forces are deployed”. Russian troops systematically receive “training and briefings on environmental safety and compliance with legislation”, deputy minister Dmitry Bulgakov added. But it will take more than this to reassure the western powers.
The Arctic, which is governed by international maritime law, is also the focus of other disputes. Canada regularly carries out military exercises in its Arctic territory. Relations between Ottawa and Moscow have cooled significantly since the start of the Ukraine crisis.
This article appeared in Guardian Weekly, which incorporates material from Le Monde

STAN - Όταν Αγαπάς (Official Videoclip) BEOGRAD