Mada se ne zna koje je godine nastalo Miroslavljevo jevanđelje, ono budi pažnju i stručnjaka i običnih posmatrača. Radoznalost bude brojne minijature i inicijali, baš kao i “životna priča” jedne od najstarijih srpskih knjiga.
Godina nastanka nije poznata, ali zna se da ovaj najznačajniji ćirilični spomenik srpsko-slovenske pismenosti potiče iz 12. veka. Nagađa se da je reč o 1185. godini, premda to nije dokazano. Jevanđelju je naziv dao Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke, po naručiocu, zahumskom knezu Miroslavu.
On je bio brat velikog raškog župana Stefana Nemanje, a Jevanđelje je naručio za potrebe svoje zadužbine – crkve Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polju. Pretpostavlja se da je možda Jevanđelje nekada bilo i u rukama Svetog Save, kao i da su se za njega zanimali arhiepiskop Danilo II i kraljica Simonida Paleologina, žena kralja Milutina.
KAKO IZGLEDA JEVANĐELJE?
Reč je o prevodu grčkog jevanđelistara, pisanom na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije. Pokazuje razvijen sistem knjižnih ukrasa. Ukrašeno je sa 296 inicijala i minijatura, koje su u osnovi romaničke, ali sadrže i vizantijske uticaje.
Miroslavljevo jevanđelje pisano je u dva stupca po strani, na tankom belom pergamentu (format 41,8 cm × 28,4 cm). Kodeks sadrži 181 list, odnosno 362 strane i pisan je ručno, perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova je ispisana crvenom. Minijature su crtane perom, a zatim bojene četkicom u crvenu, zelenu, žutu i belu boju i ukrašavane zlatom.
Kodeks je povezan u drvene korice presvučene kožom. Ipak, nije reč o prvobitnom povezu, već ovaj verovatno potiče iz 14. veka i pretpostavlja se da je preuzet sa nekog drugog rukopisa. Ukrašen je monogramima, floralnim ornamentom i koncentričnim krugovima, na osnovu čega može da se pretpostavi da potiče iz nekog od manastira sa Atosa.
Minijature, inicijali i zastavice Jevanđelja spadaju u najlepše srpske srednjevekovne knjižne ukrase. Inicijali su uočljivi i zahvataju nekoliko redova teksta, zastavice su jednostavne (osim prve i najpoznatije na kojoj su prikazani jevanđelisti Jovan, Marko i Luka pod arkadama), a minijature su neponovljive. Najpoznatija je svakako inicijal “P” sa dve ptice, koji je upotrebljen za logo Narodnog muzeja.
KAKO JE SRBIJA SAZNALA ZA MIROSLAVLJEVO JEVANĐELJE?
Iako je od mesta nastanka do trenutnog mesta boravišta, dakle od Bijelog Polja do Beograda, razdaljina svega 332 kilometra, Jevanđelje je (bar koliko je za sad poznato) prešlo više od 15 hiljada kilometara. Ne zna se tačno kada je preneto u manastir Hilandar, ali se nagađa da je reč o 17. veku, kada je crkva svetih apostola Petra i Pavla pretvorena u džamiju. Knjiga je čuvana u hilandarskoj riznici do 19. veka. Znalo se da je stara i dragocena, ali nije imala ime i na nju se nije obaziralo previše pažnje. Čudilo nas to ili ne, Srbija je za Jevanđelje saznala sasvim slučajno.
IZVOR: DNEVNO.RS
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου