Шеф канцеларије за војну сарадњу САД у Србији Шон Лонг открио је београдском дневном листу Данас да Америка сарађује са Србијом више од било које друге државе на Балкану и да је та кооперација појачана за 60 процената у последњих годину дана.
Он посебно истиче значај ИМЕТ програма војног образовања и обуке путем ког српски војни официри одлазе у САД на едукацију.
- Мислим да је ИМЕТ програм најважнији, јер се бави људима. Можете дати нову врсту војне опреме, помоћи да се изгради простор за обуку, али то су само ствари и места. Срце и душа сваке војске су ипак њени људи, њихова највећа вредност. Када пошаљете српског официра, на пример, у Форт Левенворт у Канзасу са породицом на годину дана – и то не само због обуке и образовања, него и због искуства живота, упознавања наше земље и људи и стварања пријатељстава – то остаје са тим официром цео живот и то је заиста истинска сарадња – истиче Шон Лонг.
Пуковник Гордан Павловић један је од српских официра који је путем ИМЕТ програма провео годину дана у главном граду Алабаме, Монтгомерију. После живота у „непријатељским редовима“ много боље познаје амерички менталитет и начин функционисања државе.
- Моје разумевање сада је другачије него кад сам гледао са удаљености од 10.000 км где сам имао рефлексију тих њихових одлука које су биле, у последњем периоду, веома лоше по нас. Причао сам са човеком који је возио Ф-116 и био активно укључен у дејства 1999. године. Дискутовали смо о томе шта смо ми радили, а шта они, где су биле грешке и једне и друге стране. Одговор је да је за све, пре свега, одговорна политика. Ми, као војници, само спроводимо смернице и директиве које нам дођу од политике. Тако је и у Америци и код нас – објашњава Павловић.
Разлика између две војске није само у технологији, него и у приступу војној едукацији. Пуковник је морао свакодневно да чита обимну теоријску литературу на енглеском језику ради припреме за интерактивну наставу.
- На настави 13, 14 људи дискутује о једној теми и онда се тиме добија велики број различитих перспектива. Фактички ми један проблем сагледавамо из више углова, што у старту значи да је спознаја на дубљем и квалитетнијем нивоу. То се не може поредити са нашим образовањем, јер ми учимо да понављамо оно што смо научили, док је у америчкој војсци циљ стицање нових сазнања путем личног унапређења – каже пуковник Павловић.
Војске Србије и САД сарађују у оквиру Партнерства за мир и појединих мисија Уједињених нација. Размена знања и информација је неопходна и ради кооперације на терену, те су контакти између војних кадрова неизбежни. Повезивање, поређење и учење од других ради професионалног усавршавања чини ВС конкурентном и спремном за изазове савременог ратовања, док позитивни контакти између припадника, некад супротстављених војски, шаљу другачију и мање стереотипну слику о грађанима Србије.
Он посебно истиче значај ИМЕТ програма војног образовања и обуке путем ког српски војни официри одлазе у САД на едукацију.- Мислим да је ИМЕТ програм најважнији, јер се бави људима. Можете дати нову врсту војне опреме, помоћи да се изгради простор за обуку, али то су само ствари и места. Срце и душа сваке војске су ипак њени људи, њихова највећа вредност. Када пошаљете српског официра, на пример, у Форт Левенворт у Канзасу са породицом на годину дана – и то не само због обуке и образовања, него и због искуства живота, упознавања наше земље и људи и стварања пријатељстава – то остаје са тим официром цео живот и то је заиста истинска сарадња – истиче Шон Лонг.
Пуковник Гордан Павловић један је од српских официра који је путем ИМЕТ програма провео годину дана у главном граду Алабаме, Монтгомерију. После живота у „непријатељским редовима“ много боље познаје амерички менталитет и начин функционисања државе.
- Моје разумевање сада је другачије него кад сам гледао са удаљености од 10.000 км где сам имао рефлексију тих њихових одлука које су биле, у последњем периоду, веома лоше по нас. Причао сам са човеком који је возио Ф-116 и био активно укључен у дејства 1999. године. Дискутовали смо о томе шта смо ми радили, а шта они, где су биле грешке и једне и друге стране. Одговор је да је за све, пре свега, одговорна политика. Ми, као војници, само спроводимо смернице и директиве које нам дођу од политике. Тако је и у Америци и код нас – објашњава Павловић.
Разлика између две војске није само у технологији, него и у приступу војној едукацији. Пуковник је морао свакодневно да чита обимну теоријску литературу на енглеском језику ради припреме за интерактивну наставу.
- На настави 13, 14 људи дискутује о једној теми и онда се тиме добија велики број различитих перспектива. Фактички ми један проблем сагледавамо из више углова, што у старту значи да је спознаја на дубљем и квалитетнијем нивоу. То се не може поредити са нашим образовањем, јер ми учимо да понављамо оно што смо научили, док је у америчкој војсци циљ стицање нових сазнања путем личног унапређења – каже пуковник Павловић.
Војске Србије и САД сарађују у оквиру Партнерства за мир и појединих мисија Уједињених нација. Размена знања и информација је неопходна и ради кооперације на терену, те су контакти између војних кадрова неизбежни. Повезивање, поређење и учење од других ради професионалног усавршавања чини ВС конкурентном и спремном за изазове савременог ратовања, док позитивни контакти између припадника, некад супротстављених војски, шаљу другачију и мање стереотипну слику о грађанима Србије.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου