Τετάρτη 15 Ιουνίου 2016

Руски авион 21. века

Да ли ће МС-21 заиста моћи да се носи са „ербасом 320” и „боингом 737”
Аутор: Милан Мишићуторак, 14.06.2016. у 08:05
Нису му наудиле међународне санкције које је Запад увео Москви (Фото Иркут корпорација)
У сибирској метрополи Иркутску (600.000 становника, 5.125 километара југоисточно од Москве кад се путује Транссибирском железницом) у среду је одржана церемонија која симболично најављује обнову некад моћне индустрије путничких авиона, која, додуше, није сасвим замрла после нестанка Совјетског Савеза, али до скоро није била ни њена сенка.
Уз присуство високих званичника и гостију – из неког разлога тамо није био председник Путин, али јесте први до њега, премијер Медведев – свету је представљен први комплетирани МС-21, руски „авион 21. века”, модерна путничка летелица импресивних карактеристика. Припада класи ускотрупних авиона – оних са једним пролазом између седишта – средњег домета (до 6.400 километара) и има капацитет од 165 до 211 путника, зависно од модела.
По томе МС-21 излази на тржиште на којем доминирају „Боинг” и „Ербас”, са својим моделима 737 и 320. То су најпродаванији авиони на глобалном тржишту: амерички произвођач и европски (француско-немачко-шпански) концерн доминирају у толикој мери да су постали „дуопол”.
Какве су шансе „Иркут корпорације”, познате иначе по својим „сухојима”, члана Уједињене авио-производне корпорације, холдинга који је Путиновим декретом 2006. под један кров ставио дотле самосталне произвођаче руске авио-индустрије („Иљушин”, „Микојан”, „Сухој”, „Тупољев” и „Јаковљев”)?
Чини се, скромне – и реалне. „Кад бих рекао да ћемо заузети 40 до 50 одсто тржишта, колеге би ми се смејале”, објаснио је то председник „Иркута” Олег Демченко. „Ако МС-21 заузме 10 до 15 одсто тржишта, то би значило да нисам узалуд свој живот посветио овој индустрији.”
Десет одсто тржишта није мало, ако се узме у обзир да је пројектована потражња за овом категоријом у следећих 20 година 21.060 нових авиона.
Судећи према извештајима специјализованих портала после свечаности, МС-21 има адуте, како технолошке, тако и комерцијалне. Прво, изгледа изузетно модерно, и споља и изнутра. Између осталог, има сасвим оригинална крила, изузетан ентеријер и „свемирску” пилотску кабину.
Захваљујући новој технологији композитних материјала, развијених за овај пројекат, биће за између 10 и 15 одсто ефикаснији од „боинга” и „ербаса” исте класе (јер ће бити за 15 одсто лакши), са оперативним трошковима мањим за петину и са 15 одсто скромнијом потрошњом горива од „ербаса 320”.
Цена која се помиње такође је за сличне проценте нижа од америчко-европских: између 72 и 91 милиона долара. Све ово значи да велике авио-компаније на ову понуду тешко могу да остану равнодушне.
Вероватно неће ни бити – под условом да се оствари оно што се обећава. МС-21, наиме, већ касни: према првобитном плану, први лет је био предвиђен за 2014, док су прве испоруке пројектоване за ову годину.
У среду је прво полетање најављено за крај ове године, а процедура сертификације, свих провера и добијања дозвола требало би да буде окончана до краја 2017. да би прве летелице „Аерофлоту”, који је поручио 50 комада, биле испоручене 2018.
Укупан број поруџбина је у овом моменту 175 – и све су домаће, пошто је резервација једне малезијске компаније од 50 авиона остала непотврђена. Како је најављено, руска држава, која је овај пројекат, чија је цена око 4,5 милијарди долара, финансирала са 30 одсто, припрема посебне подстицаје и за домаће и за стране купце.
Да би се подржала домаћа индустрија, најављује се и (постепена) промена постојеће регулативе по којој су руске компаније могле да без царине купују авионе „Боинга” и „Ербаса”. Може се очекивати да ће поскупети увоз, нарочито оних са истим или сличним капацитетима као и МС-21.
После свечаног представљања нове наде руске индустрије и потврде амбиције Москве да остане у клубу неколико нација које су технолошки у стању да направе један од најкомпликованијих индустријских производа данашњице (један авион има и до милион делова), изузетно је важно да се нови рокови поштују, што неће бити једноставно. Евентуално кашњење довело би, наиме, у питање кредибилитет пројекта и срозало имиџ Русије.
У питању је индустрија која захтева изузетну координацију и синхронизацију свих коопераната. За почетак, највећи изазов је серијска производња композитних крила, па су зато почетни планови само 20 авиона годишње, с тим да се у 2023. овај темпо подигне на 70. Поређења ради, „Боинг” производи 45 својих авиона 737 месечно.
Занимљиво је да овом подухвату нису наудиле међународне санкције које је Запад Москви увео због анексије Крима и улоге у украјинској кризи. Иако номинално руски, МС-21 је, као што су то уосталом и авиони „Боинга” и „Ербаса”, мултинационални производ: у њему ће бити око 40 одсто страних компоненти.
Тако ће моторе (за моделе намењене иностраним купцима) производити амерички „Прат и Витни”, контролне системе испоручују „Роквел Колинс” и „Гудрич”, ентеријер француски „Зодијак аероспејс”... Сви кооперанти при том имају своје руске партнере (вреди овим поводом подсетити да „Боинг” још од средине деведесетих има свој пројектни центар у Москви).
Ако се изузме „сухој супер џет”, авион са 100 седишта из 2011, који се није прославио (због низа техничких проблема често је приземљиван, док је приликом демонстрације на аеромитингу у Индонезији, имао фаталан удес), МС-21 је први производ реорганизоване руске авио-индустрије и због тога је његов успех од кључне и политичке и економске важности. Ризик јесте велики – али у тој сразмери је и добит

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου