Poplave koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu bitno će uticati i na projekcije ekonomskog rasta, tako da se može očekivati da će on u ovoj godini biti 0,5 odsto.
I to pod uslovom da odgovor na krizu i na potrebe obnove bude odgovarajući, upozorio je guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić.
To ujedno znači upola manji rast BDP-a od ranije predviđenog, kada se pretpostavljalo da bi on mogao biti oko 1,2 odsto, prenela je Hina.
Posle sastanka Komisije za finansijsku stabilnost BiH, Kozarić je novinarima u Sarajevu kazao da je posebno analizirano stanje bankarskog sektora posle poplava i mogućnost uvođenja moratorija na otplatu kredita čiji su korisnici pogođeni poplavama.
Procena je da su poplave ugrozile otplatu oko 20 odsto kredita koje su plasirale poslovne banke, što predstavlja iznos od tri milijarde konvertibilnih maraka (oko 1,5 milijardi evra).
Kapitalizacija bankarskog sektora, planirana na nivou od 17 odsto, biće neizvesna, a četiri banke imaće problema s kapitalom, pa će morati da im pomognu banke-majke, pojasnio je guverner Kozarić. Udeo nekvalitetnih kredita, kojih je sada oko 15 odsto, takođe bi mogao narasti čak do 20 odsto.
"Mnogi zbog ovoga neće moći da finansiraju svoje obaveze", kazao je Kozarić, najavljujući nove analize kako bi se utvrdilo kakav je, za finansijski sektor, puni rizik prouzrokovan poplavama.
Predlog Ministarstva finansija BiH i Centralne banke je uspostavljanje moratorija na otplatu kredita u područjima pogođenim poplavama, koji bi morao trajati do 30. juna 2015. godine. Banke u tom periodu ne bi mogle da naplaćuju veću kamatnu stopu od definisane ugovorom, niti da naplaćuju troškove. Odluka uprava banaka očekuje se do 30 juna.
"Imamo sva uveravanja banaka da će se to dogoditi", kazao je Kozarić. Procena je da poslovne banke u BiH ipak mogu značajno pomoći, jer trenutno imaju oko milijardu evra rezervi koje mogu da stave na raspolaganje za kredite namenjene obnovi.
Ministar finansija BiH, Nikola Špirić, kazao je da banke-majke moraju pokazati solidarnost.
"Godinama su one odnosile dobit iz BiH i vreme je da se aktiviraju u sadašnjoj situaciji", kazao je Špirić.
Istakao je i da bi moratorij na otplatu kredita bio razumno rešenje koje bi značajno pomoglo ugroženima. Špirić je ocenio i da bi kamate na kredite za obnovu morale biti znatno nže od postojećih, jer banke ne bi smele da ostvaruju profit kao da nije ni bilo elementarne nepogode.
On se između ostalog i založio da što više poslova u obnovi dobiju domaće kompanije.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου