По предложеном закону од 31. марта 2013. све обавезе између фирми морају да се плате за два месеца
Рок за измирење новчаних обавеза између фирми не може бити дужи од 60 дана – пише у Нацрту закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама. Министарство финансија и привреде објавило га је јуче. Јавна расправа трајаће до 3. новембра, а ако буде усвојен, закон ће се примењивати на уговорне односе у комерцијалним трансакцијама после 31. марта 2013. године.
Усвајањем овог закона јавни сектор би се обавезао да обавезе према привредним субјектима измирује за 45 дана.
Одредбе о скраћењу рокова плаћања не би се односиле на физичка лица, односно на потрошаче, а изузетак би били и уговори између привредних субјеката у којима је предвиђен дужи рок од 60 дана зато што је за испоручену робу и пружене услуге уговорена исплата у ратама. У том случају рок исплате је до 90 дана у једнаким месечним ратама.
Од обавезе плаћања до 60 дана изузета су и регистрована пољопривредна газдинства и задруге када набављају репроматеријал – семе, вештачко ђубриво. У том случају могу бити уговорени дужи рокови због специфичности пољопривредног циклуса.
Намера је да се овим законом, који има само 14 чланова, повећа ликвидност српске привреде, пре свега малих и средњих предузећа, и да се скрате рокови плаћања између привредних субјеката и јавног сектора и привреде, као и да се успостави редовност у плаћању новчаних обавеза.
Тако би се избегло да мала и средња предузећа кредитирају велику привреду и западају у неликвидност.
Предвиђене су и казне и затезне камате за све који не поштују рокове предвиђене у нацрту овог закона. За непоштовање одредби биће кажњена и одговорна лица у привредним субјектима и у јавном сектору, као што су: министри, покрајински секретари, градоначелници, председници општина, директори јавних предузећа и директори или друга овлашћена лица у предузећима.
На наплату потраживања у Србији у јуну ове године чекало се у просеку 134 дана, пет дана дуже него у септембру прошле године, показала је анкета Уније послодавца Србије. До новца за испоручену робу, или пружену услугу, у нашој земљи у просеку се чека троструко дуже него што је то случај у земљама Европске уније, где се на наплату просечно чека 42 дана. То чекање је, безмало, двоструко од просечног у земљама у окружењу, као што су Црна Гора, Хрватска, БиХ и Македонија. Код ових наших комшија у септембру прошле године на наплату се у просеку чекало 69 дана.
Од почетка ове године просечно време чекања на наплату додатно се продужило због смањене тражње првенствено на домаћем, али једним делом и на страним тржиштима, објашњавају у Унији послодаваца. У 2012. је због тога забележен даљи пад индустријске производње.
У земљама Европске уније од првог јануара 2013. године јавни сектор ће потраживања приватних компанија морати да плати у року до 30 дана, а за међусобне трансакције приватних компанија дат је рок до 60 дана.
----------------------------------------------------------------
Чек на почек остаје
На драстични пад вредности куповина дневних и месечних потрепштина у самопослугама, трговци су одговорили новим погодностима – вратили су чек на почек на велика врата. Поједини омогућавају купцима да зембиљ напуњен данас плате за седам месеци.
Да ли ће чекови на вишемесечни почек важити и после ступања на снагу новог закона који ће обавезати сва предузећа да своје обавезе плаћају до 60 дана?
По свему судећи – хоће. Јер, закон ће обавезати трговце да преузету робу добављачима плаћају у року од 60 дана, што ће побољшати ликвидност привреде, али ће својим парама – ако их имају – и даље моћи да кредитирају купце као до сада.
објављено: 26.10.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου