Према процени стручњака ни лањски БДП није реално процењен,
тако да се и многе рачунице о изгледима за 2013. заснивају на танким нитима
Новица Коцић
Стојан Стаменковић, координатор истраживачких пројеката месечника
„Макроекономске анализе и трендови” Економског института сматра да је усвојени
буџет за 2013. годину скројен на погрешним мерама из Фискалне стратегије за
наредне три године. Јер, како рече: Фискална стратегија за наредне три године не
заснива се на реалним проценама оствареног бруто домаћег производа у претходним
годинама, али ни на могућностима његовог раста до 2015.
У поменутој стратегији је записано да ће догодине вредност свега створеног (БДП), после овогодишњег пада од 1,5 одсто, бити већа за два процента. У 2014. раст БДП биће 3,5, а четири одсто у 2015. години. Циљ фискалне политике је и смањење дефицита у државном и осталим буџетима наредне године са 6,1 одсто на 3,6 одсто, а 2015. на један одсто БДП. Јавни дуг треба да се смањи са 65,2 одсто БДП, на 58,4 одсто у 2015. години.
Стаменковић, међутим, тврди да БДП у прошлој години није реално процењен за један одсто, како се обично рачуна, већ је реално опао у тој години за око два одсто. Он је навео и да је услед оптимистично планираног раста БДП до 2015. неизвесна путања смањивања буџетског дефицита наведена у Фискалној стратегији, јер се уместо кумулативног раста за наредне три године од 7,6 одсто, може очекивати само половина тог раста.
Он предочава и да до краја 2015. наше обавезе по приспелим кредитима могу да буду веће за око две милијарде евра од очекиваног прилива капитала. Прво, зато што због нове европске регулативе финансијског сектора банке не могу увећавати пласмане, а други разлог је што се стопа сервисирања дуга Србије, као однос плаћања главница и камата према приливу од извоза робе и услуга у 2013, пење на 40 одсто. То је далеко изнад прихватљиве стопе од 25 одсто, која не угрожава стабилност у међународним плаћањима.
Због свега наведеног, Стаменковић садашње креаторе економске политике пита – шта се оставља у наслеђе после 2015. године?
– Србија је високозадужена земља, јер је вредност нашег дуга према иностранству у 2011. години била 2,1 пута већа од вредности извоза робе и услуга у тој години, док је исплата главнице и камата износила 13 одсто годишњег БДП-а – указује економиста Млађен Ковачевић. – Због тога мора да се закључи стенд-бај споразум са ММФ-ом, који ће вероватно „сугерисати” да се продају „Телеком”, Комерцијална банка, Аеродром, „Енергопројект”, део ЕПС-а итд.
.jpg)
Може ли да се избегне даља распродаја „породичног сребра”?
Чланови Фискалног савета су убеђени да би ригорознијом штедњом држава могла да избегне распродају. По њиховом мишљењу, да би се избегла криза јавног дуга, потребно је не само зауставити, већ и потпуно преокренути тренд раста јавног дуга.
„Због тога је и након 2013. године неопходно наставити снажно смањивање дефицита и у 2014. и у 2015. години. Дефицити који су дефинисани у Предлогу фискалне стратегије – 1,9 одсто БДП-а у 2014. години и један одсто БДП-а у 2015. години – одговарајући су за остваривање овог циља. Али, постизање овакве путање дефицита државе претпоставља изузетно велико прилагођавање јавних финансија, што ће бити озбиљан изазов у наредне три године”, поручују влади из Фискалног савета.
Кад би држава мање трошила, што подразумева реформу пензијског система и целог сектора јавних служби, више би било за капитална улагања и нова радна места у привреди. Мало је економиста на почетку протекле деценије било спремно да обзнани да је Србија кренула странпутицом која води у банкрот. Сада се сви слажу да нас је погрешна економска политика суновратила у дубоку економску и друштвену кризу. Иако високо задужена, држава је новим позајмицама одложила „грчку трагедију”. Земља је била на корак од банкрота, признао је министар финансија. Према његовим речима, расходи за камате за отплату државног дуга расле су таквом прогресијом да би, без мера финансијске консолидације, Србија сигурно била на „грчким мукама”.
Упркос предузетим мерама и на основу владине Фискалне стратегије за наредне три године уцртаном новом путу, упућени тврде да ни у наредне три године Србија неће бити довољно далеко од ивице финансијског понора.
Према процени Стаменковића Србији би у следеће три године могло недостајати 5,5 милијарди евра за уравнотежење укупног платног биланса. Толико ће земља морати више да плати иностранству, него што би отуда могло да нам стигне од продаје робе, страних инвеститора и дознака наших људи из света.
– Због тога би девизне резерве могле да се истопе до свођења у 2015. години на вредност тромесечног увоза робе и услуга 2015, што је врло ризично – упозорава Стаменковић.
-------------------------------------------------------
Гашење пожара
Мере које су предузеле нове економске власти у протеклих неколико месеци биле су само ,,гашење пожара” у делу јавних финансија, којима је спречен банкрот државне касе, сматра Владимир Круљ, виши саветник у „Креаб & Гавин Андерсон” у Бриселу.
– Да би се Србија удаљила од банкрота треба спровести озбиљну фискалну реформу, а за то је потребно време – указује Круљ. – Рестриктивни буџет за 2013. годину је корак у добром правцу, а Министарству финансија предстоји веома тежак посао да га одржи. Опасност од банкрота је и даље веома велика, што обавезује фискалне власти да хитно реформишу систем јавних финансија. Видећемо да ли ће се остварити план министра Динкића да јавна предузећа постану ефикаснија, да им се смање субвенције. Ако би се нашао стратешки партнер за Железару Смедерево или за Јат, било би то значајно олакшање за буџет. Треба видети и колико се може уштедети у систему јавних набавки – 500, 600 или 800 милиона евра.
Смањивање дефицита буџета смањило би притисак на повећање јавног дуга, који је сада близу 65 одсто БДП-а, што нас држи изнад понора банкрота, каже Круљ.
У поменутој стратегији је записано да ће догодине вредност свега створеног (БДП), после овогодишњег пада од 1,5 одсто, бити већа за два процента. У 2014. раст БДП биће 3,5, а четири одсто у 2015. години. Циљ фискалне политике је и смањење дефицита у државном и осталим буџетима наредне године са 6,1 одсто на 3,6 одсто, а 2015. на један одсто БДП. Јавни дуг треба да се смањи са 65,2 одсто БДП, на 58,4 одсто у 2015. години.
Стаменковић, међутим, тврди да БДП у прошлој години није реално процењен за један одсто, како се обично рачуна, већ је реално опао у тој години за око два одсто. Он је навео и да је услед оптимистично планираног раста БДП до 2015. неизвесна путања смањивања буџетског дефицита наведена у Фискалној стратегији, јер се уместо кумулативног раста за наредне три године од 7,6 одсто, може очекивати само половина тог раста.
Он предочава и да до краја 2015. наше обавезе по приспелим кредитима могу да буду веће за око две милијарде евра од очекиваног прилива капитала. Прво, зато што због нове европске регулативе финансијског сектора банке не могу увећавати пласмане, а други разлог је што се стопа сервисирања дуга Србије, као однос плаћања главница и камата према приливу од извоза робе и услуга у 2013, пење на 40 одсто. То је далеко изнад прихватљиве стопе од 25 одсто, која не угрожава стабилност у међународним плаћањима.
Због свега наведеног, Стаменковић садашње креаторе економске политике пита – шта се оставља у наслеђе после 2015. године?
– Србија је високозадужена земља, јер је вредност нашег дуга према иностранству у 2011. години била 2,1 пута већа од вредности извоза робе и услуга у тој години, док је исплата главнице и камата износила 13 одсто годишњег БДП-а – указује економиста Млађен Ковачевић. – Због тога мора да се закључи стенд-бај споразум са ММФ-ом, који ће вероватно „сугерисати” да се продају „Телеком”, Комерцијална банка, Аеродром, „Енергопројект”, део ЕПС-а итд.
Може ли да се избегне даља распродаја „породичног сребра”?
Чланови Фискалног савета су убеђени да би ригорознијом штедњом држава могла да избегне распродају. По њиховом мишљењу, да би се избегла криза јавног дуга, потребно је не само зауставити, већ и потпуно преокренути тренд раста јавног дуга.
„Због тога је и након 2013. године неопходно наставити снажно смањивање дефицита и у 2014. и у 2015. години. Дефицити који су дефинисани у Предлогу фискалне стратегије – 1,9 одсто БДП-а у 2014. години и један одсто БДП-а у 2015. години – одговарајући су за остваривање овог циља. Али, постизање овакве путање дефицита државе претпоставља изузетно велико прилагођавање јавних финансија, што ће бити озбиљан изазов у наредне три године”, поручују влади из Фискалног савета.
Кад би држава мање трошила, што подразумева реформу пензијског система и целог сектора јавних служби, више би било за капитална улагања и нова радна места у привреди. Мало је економиста на почетку протекле деценије било спремно да обзнани да је Србија кренула странпутицом која води у банкрот. Сада се сви слажу да нас је погрешна економска политика суновратила у дубоку економску и друштвену кризу. Иако високо задужена, држава је новим позајмицама одложила „грчку трагедију”. Земља је била на корак од банкрота, признао је министар финансија. Према његовим речима, расходи за камате за отплату државног дуга расле су таквом прогресијом да би, без мера финансијске консолидације, Србија сигурно била на „грчким мукама”.
Упркос предузетим мерама и на основу владине Фискалне стратегије за наредне три године уцртаном новом путу, упућени тврде да ни у наредне три године Србија неће бити довољно далеко од ивице финансијског понора.
Према процени Стаменковића Србији би у следеће три године могло недостајати 5,5 милијарди евра за уравнотежење укупног платног биланса. Толико ће земља морати више да плати иностранству, него што би отуда могло да нам стигне од продаје робе, страних инвеститора и дознака наших људи из света.
– Због тога би девизне резерве могле да се истопе до свођења у 2015. години на вредност тромесечног увоза робе и услуга 2015, што је врло ризично – упозорава Стаменковић.
-------------------------------------------------------
Гашење пожара
Мере које су предузеле нове економске власти у протеклих неколико месеци биле су само ,,гашење пожара” у делу јавних финансија, којима је спречен банкрот државне касе, сматра Владимир Круљ, виши саветник у „Креаб & Гавин Андерсон” у Бриселу.
– Да би се Србија удаљила од банкрота треба спровести озбиљну фискалну реформу, а за то је потребно време – указује Круљ. – Рестриктивни буџет за 2013. годину је корак у добром правцу, а Министарству финансија предстоји веома тежак посао да га одржи. Опасност од банкрота је и даље веома велика, што обавезује фискалне власти да хитно реформишу систем јавних финансија. Видећемо да ли ће се остварити план министра Динкића да јавна предузећа постану ефикаснија, да им се смање субвенције. Ако би се нашао стратешки партнер за Железару Смедерево или за Јат, било би то значајно олакшање за буџет. Треба видети и колико се може уштедети у систему јавних набавки – 500, 600 или 800 милиона евра.
Смањивање дефицита буџета смањило би притисак на повећање јавног дуга, који је сада близу 65 одсто БДП-а, што нас држи изнад понора банкрота, каже Круљ.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου