Грчка: Нема лаког пута
Грчки парламент усвојио мере штедње. - У Атини жестоки сукоби демонстраната и полиције, запаљено најмање десет зграда у центру. Преко 50 повређених. Премијер апелује на мир. Демонстранти на полицију бацали ручно прављене бомбе.
Запаљен биоскоп у центру Атине, недеља увече (фото Ројтерс)
АТИНА - Најмање десет зграда у центру Атине запаљено је у недељу увече током масовних протеста због нових мера штедње о којима расправља грчки парламент.
ТВ снимци приказују једну троспратницу која је потпуно захваћена пламеном док ватрогасци настоје да угасе пожар, преноси АП.
Међу запаљеним зградама су једна банка, биоскоп, продавница мобилних телефона и кафетерија, саопштила је ватрогасна служба. За сада нема информација о томе да ли се неко налазио у запаљеним зградама.
Десетине специјалаца формирало је кордоне да би спречили демонстранте да изврше јуриш на зграду парламента. Повређено је неколико демонстраната и полицајаца, а приведено је и више учесника протеста, саопштиле су власти.
.jpg)
Атина, недеља 12.2. увече (фото Ројтерс)
Сукоби су избили након што је више од 100.000 демонстраната марширало према парламенту да би изразили протест против драстичих мера штедње, наводи АП.
Велики број демонстраната се у ноћи између недеље и понедељка и даље налази на тргу Синтагма у центру Атине испред грчког парламента, док је влада упозорила да би одбацивање нових мера штедње значило да би Грци морали да поднесу "незамисливо теже" жртве.
Демонстранти су бацали бомбе ручне израде, а полиција је узвратила сузавцем и шок бомбама, преносе грчки медији.
Грчки парламент усвојио је у недељу касно увече пакет мера штедње како би осигурао нову траншу медјународне помоћи за спречавање банкрота земље, јавио је Ројтерс.
.jpg)
(фото Ројтерс)
Грчка: Нема лаког пута
од нашег сталног дописника
Атина–Пред историјско гласање у грчком парламенту, из сата у сат се повећавао број посланика који су отказивали партијску послушност и најављивали да неће гласати за пакет драстичних мера штедње који је услов за европски зајам од 130 милијарди евра и делимичан отпис дуга, али и спасавање Грчке од банкрота.
Лидери коалиционих партија у влади, Папандреу и Самарас су у недељу поново позивали своје представнике на партијску дисциплину. Реч је о десетини врло угледних политичара и јавних радника који одбијају да гласају или се колебају. Лидери ПАСОК и Нове демократије констататују да су мере кредитора на које се пристаје тешке и непопуларне али да су једини начин да се Грчка спасе од банкрота,добије мало времена, стане на ноге...
Посланици трећег партнера у коалицији, крајње десничарског ЛАОС већ су саопштили да ће гласати против што је и став партија левице, комуниста, СИРИЗА и неких независних посланика. Чуле су се, међутим, и прогнозе и да би премијер Лука Пападимос ипак могао да очекује 200 гласова подршке, што је у парламенту од 300 посланика сасвим довољно да споразум прође. Премијер је и сам, уочи „историјског гласања“ –како у Атини називају изјашњавање о новом економском програму који би Грчку требало да спасе од банкрота, хаоса, напуштања евра– у двадесетоминутном говору које су преносиле ТВ станице, подсетио и посланике и грађане да је одобравање програма „предуслов за обезбеђивање финансирања земље у наредним годинама“. Премијер није пропусти да нагласи да му је јасно колико су нове мере штедње болне за становнике Грчке али да у супротном, земљи прети неликвидност и мораторијум на плаћања што би значило „економски хаос и неконтролисану социјалну ерупцију“.
„Пре или касније то би нас довело до изласка из евозоне“- рекао је Пападимос, уз опаску да би „криза била мања“ да су неопходне реформе била спроведене раније. Предочио је сународницима да и би у случају неликвидности државе Грци остали без својих уштеђевина, да држава не би могла да исплаћује плате и пензије, и да би дошло до несташице увозне робе од које земља зависи.
„Социјална цена овог програма је ограничена у поређењу са социјалном и економском катастрофом која нас чека уколико га на прихватимо“–рекао је Пападимос. Покушао је да охрабри Грке уверавањем да би тзв.дуплим програмом, пакетом економске помоћи и смањењем дуга, уз спровођење драстичних мера штедње, већ половином 2013. могао да почне „одрживи развој“.
Подсетимо, Грчку већ четврту годину прати рецесија, а нове мере значе и масовна отпуштања у државном скетору, смањење сада већ и основних, гарантованих минималних плата, свих пензија.
Грци су очајни и већ сада, према неким показатељима, 27 одсто нације живи на граници беде па земља се земља по сиромаштву становништва,налази на седмом месту ЕУ. Прецизније, према европском статистичком бироу Евростату, за живот је у Грчкој је неопходано месечно 2.000 евра, тј. средњи месечни приход од 2.464 евра. А статистика каже да је годишњи приход оних који се сматрају сиромашнима око 7. 000 евра, односно 15 хиљада евра за четворочлану породицу. С новим платама и пензијама сиромашних ће бити све више. Напомиње се, такође, да су годинама Грци, избегавајући порезе, пријављивали знатно мање приходе тако да све статистичке податке треба још увек схватати условно.
Иако Грци схватају свој положај, већина није спремна да слепо прихвати, како кажу, „европски јарам“, “диктат Бисела“ и свакодневне „ултиматуме” европских лидера. Нереди и протести на улицама Атине и других већих градова се настављају, синдикати најављују нове генералне штрајкове... У центру Атине је више од пет хиљада полицајаца обезбеђивало парламент, испред кога је непрегледна маса, и поред кише, чекала исход гласања.
ТВ снимци приказују једну троспратницу која је потпуно захваћена пламеном док ватрогасци настоје да угасе пожар, преноси АП.
Међу запаљеним зградама су једна банка, биоскоп, продавница мобилних телефона и кафетерија, саопштила је ватрогасна служба. За сада нема информација о томе да ли се неко налазио у запаљеним зградама.
Десетине специјалаца формирало је кордоне да би спречили демонстранте да изврше јуриш на зграду парламента. Повређено је неколико демонстраната и полицајаца, а приведено је и више учесника протеста, саопштиле су власти.
Атина, недеља 12.2. увече (фото Ројтерс)
Сукоби су избили након што је више од 100.000 демонстраната марширало према парламенту да би изразили протест против драстичих мера штедње, наводи АП.
Велики број демонстраната се у ноћи између недеље и понедељка и даље налази на тргу Синтагма у центру Атине испред грчког парламента, док је влада упозорила да би одбацивање нових мера штедње значило да би Грци морали да поднесу "незамисливо теже" жртве.
Демонстранти су бацали бомбе ручне израде, а полиција је узвратила сузавцем и шок бомбама, преносе грчки медији.
Грчки парламент усвојио је у недељу касно увече пакет мера штедње како би осигурао нову траншу медјународне помоћи за спречавање банкрота земље, јавио је Ројтерс.
(фото Ројтерс)
Грчка: Нема лаког пута
од нашег сталног дописника
Атина–Пред историјско гласање у грчком парламенту, из сата у сат се повећавао број посланика који су отказивали партијску послушност и најављивали да неће гласати за пакет драстичних мера штедње који је услов за европски зајам од 130 милијарди евра и делимичан отпис дуга, али и спасавање Грчке од банкрота.
Лидери коалиционих партија у влади, Папандреу и Самарас су у недељу поново позивали своје представнике на партијску дисциплину. Реч је о десетини врло угледних политичара и јавних радника који одбијају да гласају или се колебају. Лидери ПАСОК и Нове демократије констататују да су мере кредитора на које се пристаје тешке и непопуларне али да су једини начин да се Грчка спасе од банкрота,добије мало времена, стане на ноге...
Посланици трећег партнера у коалицији, крајње десничарског ЛАОС већ су саопштили да ће гласати против што је и став партија левице, комуниста, СИРИЗА и неких независних посланика. Чуле су се, међутим, и прогнозе и да би премијер Лука Пападимос ипак могао да очекује 200 гласова подршке, што је у парламенту од 300 посланика сасвим довољно да споразум прође. Премијер је и сам, уочи „историјског гласања“ –како у Атини називају изјашњавање о новом економском програму који би Грчку требало да спасе од банкрота, хаоса, напуштања евра– у двадесетоминутном говору које су преносиле ТВ станице, подсетио и посланике и грађане да је одобравање програма „предуслов за обезбеђивање финансирања земље у наредним годинама“. Премијер није пропусти да нагласи да му је јасно колико су нове мере штедње болне за становнике Грчке али да у супротном, земљи прети неликвидност и мораторијум на плаћања што би значило „економски хаос и неконтролисану социјалну ерупцију“.
„Пре или касније то би нас довело до изласка из евозоне“- рекао је Пападимос, уз опаску да би „криза била мања“ да су неопходне реформе била спроведене раније. Предочио је сународницима да и би у случају неликвидности државе Грци остали без својих уштеђевина, да држава не би могла да исплаћује плате и пензије, и да би дошло до несташице увозне робе од које земља зависи.
„Социјална цена овог програма је ограничена у поређењу са социјалном и економском катастрофом која нас чека уколико га на прихватимо“–рекао је Пападимос. Покушао је да охрабри Грке уверавањем да би тзв.дуплим програмом, пакетом економске помоћи и смањењем дуга, уз спровођење драстичних мера штедње, већ половином 2013. могао да почне „одрживи развој“.
Подсетимо, Грчку већ четврту годину прати рецесија, а нове мере значе и масовна отпуштања у државном скетору, смањење сада већ и основних, гарантованих минималних плата, свих пензија.
Грци су очајни и већ сада, према неким показатељима, 27 одсто нације живи на граници беде па земља се земља по сиромаштву становништва,налази на седмом месту ЕУ. Прецизније, према европском статистичком бироу Евростату, за живот је у Грчкој је неопходано месечно 2.000 евра, тј. средњи месечни приход од 2.464 евра. А статистика каже да је годишњи приход оних који се сматрају сиромашнима око 7. 000 евра, односно 15 хиљада евра за четворочлану породицу. С новим платама и пензијама сиромашних ће бити све више. Напомиње се, такође, да су годинама Грци, избегавајући порезе, пријављивали знатно мање приходе тако да све статистичке податке треба још увек схватати условно.
Иако Грци схватају свој положај, већина није спремна да слепо прихвати, како кажу, „европски јарам“, “диктат Бисела“ и свакодневне „ултиматуме” европских лидера. Нереди и протести на улицама Атине и других већих градова се настављају, синдикати најављују нове генералне штрајкове... У центру Атине је више од пет хиљада полицајаца обезбеђивало парламент, испред кога је непрегледна маса, и поред кише, чекала исход гласања.
објављено: 13.02.2012
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου