Παρασκευή 20 Ιανουαρίου 2012

Секира пресудила фрушкогорским воћњацима


Пољопривредно добро „Пинки” са 330 хектара плантажа нестаје са привредне карте Срема
На плантажама остали само пањеви и грање (Фото Ј. Слатинац)
Сремска Митровица – Више од 300.000 стабала јабуке, крушке и брескве на плантажама Пољопривредног добра „Пинки“ у Дивошу, Манђелосу и Бешенову је исечено. Стабла су окресана и однесена, а на 330 хектара плантажа остали су само пањеви и грање. Бивше плантаже делују сабласно а на њима се може срести још понеки мештанин као креше огранке. Сеча и крађа дрвета почела је пролетос, када је проглашен стечај у „Пинкију“ из Сремске Митровице, а кад је у јулу постављен стечајни управник, напуштене плантаже су већ биле готово уништене. Стечајно веће је по доласку стечајног управника са седморицом мештана ових села закључило уговор по коме су сељани дужни да искрче закоровљене плантаже, једну годину обрађују њиве и онда их врате у стечајну масу.
Међутим, настављена је сеча и данас стоје само пањеви и огранци, а стечајни управник Митар Бурсаћ каже да закупци морају извршити своје обавезе или ће се наћи пред судом.
– Сви потписници уговора су дужни да поваде све пањеве, узору и засеју неку од ратарских култура. Рок да земљиште буде очишћено је крај марта. После тога следе тужбе. Очекујем да све буде очишћено и њиве засејане. Ко то не уради судски ће одговарати – каже Митар Бурсаћ, стечајни управник „Пинкија“.
„Пинкијеви“ воћњаци су пропали када су 2004. године радници ове фирме, већински власници акција, продали своје акције београдском предузећу „Дипекс“, чији власник живи у Русији. После куповине нови газда је зауставио орезивање, обраду и одржавање воћњака, али није заборавио да стави хипотеку на имовину „Пинкија“ од 250 милиона динара за рачун београдске фирме „Дипекс“, која ће од овог стечаја профитирати, јер ће после продаје „Пинкијеве“ имовине прво морати да се намири потраживање „Дипекса“.
Приватизација „Пинкија“ и његова препродаја извршене су а да није разграничено земљиште. Од хиљаду хектара ораница у фрушкогорју, идеалних за узгој воћа и винограда, више од 600 хектара је државног земљишта. Градска управа из Сремске Митровице последње три године инсистира да се земља разграничи и да се државно земљиште преда Градској управи, како би га могла издавати воћарима који желе да подигну нове плантаже.
– Тај посао ће трајати још годину дана. Ангажовани су геометри да сниме стање на терену, како би утврдили колико је земљишта власништво „Пинкија“, које ће ићи на лицитацију, а колико државног. До тада се мора све земљиште довести у обрадиво стање, решити питање власништва и видети шта урадити са два језера и заливним системима за плантаже. Остаје и насеље Мутаљ, где су живели сезонски радници и део запослених, па исељени. Ти објекти су потпуно уништени. Реч је о новим зградама из којих су почупана врата, прозори, све утичнице и део каблова из зидова – прича Бурсаћ.
У Градској управи у Сремској Митровици градоначелник Бранислав Недимовић тражи да се државна земља коју је „Пинки“ користио преда граду на располагање.
– Мора се прекинути та агонија „Пинкија“, то незаконито издавање државне земље у аренду. У том делу фрушкогорја много је пољопривредника који желе да узму ту земљу у дугорочни закуп, да подигну нове плантаже воћа, јер је то подручје идеално за узгој воћа. Тачно је да је од проглашења стечаја до именовања управника велик део воћака, које су биле зарасле у коров, исечен и однесен, али, срамота је како данас девастирано делују те некад чувене плантаже и ми желимо да се тај стечај што брже заврши – каже Недимовић.
„Пинки“ са 330 хектара плантажа нестаје са привредне карте Срема и тешко да ће у неколико наредних година бити засађено толико воћа колико је имало ово предузеће.
– Ништа се овде не може брзо урадити, јер је реч о великим површинама вредног земљишта, хладњачи за 200 вагона воћа, која срећом није уништена, и вредним објектима и великој количини добро очуване пољопривредне механизације. Плантаже су, нажалост, пропале као последица људске небриге – закључује стечајни управник Митар Бурсаћ.
Ј. Слатинац
објављено: 20.01.2012

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου