Протест Срба у Грачаници (Фото Бета)
После ослобађајуће пресуде хрватским генералима у Хашком трибуналу из
политичког врха и из Српске православне цркве стижу различите изјаве о томе да
ли Србија и даље треба да иде ка Европској унији. Председник Томислав Николић
изјавио је да Косово не може да буде отето од Србије никада и да би био ред да
почнемо преговоре са ЕУ или да нам кажу за колико година то можемо да
очекујемо.
Његов саветник Оливер Антић оценио је да се може закључити да ЕУ нема велику жељу да Србија у њу уђе. Истовремено, патријарх српски Иринеј, на парастосу српским жртвама ратова из деведесетих година прошлог века поручио је да Србија не треба да иде у ЕУ ако нас условљавају Косовом и да „свој мали чамац треба да вежемо за велики брод нашег великог словенског братског народа”.
Коментаришући ове патријархове речи, премијер Ивица Дачић је истакао да Србији нико неће вратити Косово, ако одустане од ЕУ. Он је указао да не треба полазити од тога да ће ЕУ тражити од нас признање независног Косова.
На страну то што је, поводом поменуте патријархове изјаве, посланик ДС-а Борислав Стефановић јуче рекао да је црква јако важан друштвени фактор, али да треба да се чува уласка у политику и вођења државних послова и што је председник ЛДП-а Чедомир Јовановић навео да цркви није место у политици, очигледна је извесна разлика у ставовима Председништва Србије и СПЦ, с једне стране, и владе, с друге стране. Колика је та разлика?
Политички аналитичар Бранко Радун сматра да није велика нити суштинска, већ да су то више различити аспекти исте приче. „Пошто је Дачић као премијер оперативни орган, он на том нивоу мора да сарађује са ЕУ. А наша влада и да хоће не може да прекине тај процес. Сувише смо, са хиљаде нити, испреплетани са ЕУ, да он не може, рецимо, да каже: ’Ми сад прекидамо са ЕУ’. А не постоји ни политичка идеја ни воља да се прекида сарадња са ЕУ. Мислим да се ми ни не питамо о томе него се пита ЕУ. С друге стране, изјаве патријарха и председника су одраз стања духа у Србији, да смо ми понижени и увређени одлукама трибунала и ЕУ”, казао је Радун.
.jpg)
Драган Стојановић
У уверењу да је ЕУ блокирала наш пут евроинтеграције и да је патријарх рекао оно што већина људи у Србији мисли „којима је доста неправди и понижења из институција Брисела и Хага”, Радун истиче да је „проблем то што земља сада не зна шта да ради”. „Ми као народ желимо у ЕУ, јер мислимо да ћемо тамо боље живети, а, с друге стране, имамо јако негативан став према институцијама те Европе. Кад овде кажете Солана или Карла дел Понте, то су најнепопуларније личности, а, истовремено, ЕУ је популарна. То је наша шизофрена ситуација”, објашњава наш саговорник и додаје да таква ситуација траје одавно и да ће још потрајати.
Да ће тако бити мисли и његов колега Дејан Вук Станковић. „Мислим да ће ово стање ствари које дефинише те противуречности у излагањима политичара и утицајних друштвених субјеката, као што су Црква или Академија наука, потрајати, јер ми смо далеко од тога када ствари можемо да гледамо крајње рационално, хладне главе и са свешћу о томе шта нам ваља чинити”, каже он.
Станковић је уверен да различитост у политичким ставовима у неку руку показује колико је питање односа према ЕУ, односа у региону и питање става Србије према Косову компликовано и осетљиво и у овом тренутку јако тешко решиво.
Читаву ствар, према његовим речима, такође, компликује то што ЕУ нема више онај ентузијазам за прикључивање нових чланица какав је раније постојао и што је извесно да у следећих неколико година она неће изгледати исто као што је до сада изгледала.
Станковић заправо мисли да је ситуација у којој се Србија налази одраз духа времена у којем живимо. „Политичка конфузија која постоји показује заправо да ми још увек осцилујемо између великих екстрема и да је јако тешко садашњој политичкој гарнитури, без обзира на то да ли се ради о власти или опозицији, да пронађе неку чврсту политичку агенду”, рекао је он.
Истичући да су многа различита опредељења исказана у протеклих неколико дана, као и да је много различитих интерпретација догађаја, на основу којих је тешко створити чврст план и јасно рећи шта треба радити поводом питања ЕУ, Станковић указује на то да се земља сада суочава са правом политичком ценом европских интеграција, која подразумева болне уступке поводом питања Косова, за које је отворено питање да ли ће она бити спремна да их пружи. И друго, што се такође појављује, јесте чињеница да ће се од Србије захтевати да успоставља добросуседске односе са свим државама у региону, што је негде услов европских интеграција, који сам по себи није проблематичан. Напротив, чак је морално и политички пожељан. Али у историјском контексту ратова из деведесетих година прошлог века он је повезан такође и са не тако малом моралном и политичком ценом коју би требало да плати наше друштво.
Његов саветник Оливер Антић оценио је да се може закључити да ЕУ нема велику жељу да Србија у њу уђе. Истовремено, патријарх српски Иринеј, на парастосу српским жртвама ратова из деведесетих година прошлог века поручио је да Србија не треба да иде у ЕУ ако нас условљавају Косовом и да „свој мали чамац треба да вежемо за велики брод нашег великог словенског братског народа”.
Коментаришући ове патријархове речи, премијер Ивица Дачић је истакао да Србији нико неће вратити Косово, ако одустане од ЕУ. Он је указао да не треба полазити од тога да ће ЕУ тражити од нас признање независног Косова.
На страну то што је, поводом поменуте патријархове изјаве, посланик ДС-а Борислав Стефановић јуче рекао да је црква јако важан друштвени фактор, али да треба да се чува уласка у политику и вођења државних послова и што је председник ЛДП-а Чедомир Јовановић навео да цркви није место у политици, очигледна је извесна разлика у ставовима Председништва Србије и СПЦ, с једне стране, и владе, с друге стране. Колика је та разлика?
Политички аналитичар Бранко Радун сматра да није велика нити суштинска, већ да су то више различити аспекти исте приче. „Пошто је Дачић као премијер оперативни орган, он на том нивоу мора да сарађује са ЕУ. А наша влада и да хоће не може да прекине тај процес. Сувише смо, са хиљаде нити, испреплетани са ЕУ, да он не може, рецимо, да каже: ’Ми сад прекидамо са ЕУ’. А не постоји ни политичка идеја ни воља да се прекида сарадња са ЕУ. Мислим да се ми ни не питамо о томе него се пита ЕУ. С друге стране, изјаве патријарха и председника су одраз стања духа у Србији, да смо ми понижени и увређени одлукама трибунала и ЕУ”, казао је Радун.
Драган Стојановић
У уверењу да је ЕУ блокирала наш пут евроинтеграције и да је патријарх рекао оно што већина људи у Србији мисли „којима је доста неправди и понижења из институција Брисела и Хага”, Радун истиче да је „проблем то што земља сада не зна шта да ради”. „Ми као народ желимо у ЕУ, јер мислимо да ћемо тамо боље живети, а, с друге стране, имамо јако негативан став према институцијама те Европе. Кад овде кажете Солана или Карла дел Понте, то су најнепопуларније личности, а, истовремено, ЕУ је популарна. То је наша шизофрена ситуација”, објашњава наш саговорник и додаје да таква ситуација траје одавно и да ће још потрајати.
Да ће тако бити мисли и његов колега Дејан Вук Станковић. „Мислим да ће ово стање ствари које дефинише те противуречности у излагањима политичара и утицајних друштвених субјеката, као што су Црква или Академија наука, потрајати, јер ми смо далеко од тога када ствари можемо да гледамо крајње рационално, хладне главе и са свешћу о томе шта нам ваља чинити”, каже он.
Станковић је уверен да различитост у политичким ставовима у неку руку показује колико је питање односа према ЕУ, односа у региону и питање става Србије према Косову компликовано и осетљиво и у овом тренутку јако тешко решиво.
Читаву ствар, према његовим речима, такође, компликује то што ЕУ нема више онај ентузијазам за прикључивање нових чланица какав је раније постојао и што је извесно да у следећих неколико година она неће изгледати исто као што је до сада изгледала.
Станковић заправо мисли да је ситуација у којој се Србија налази одраз духа времена у којем живимо. „Политичка конфузија која постоји показује заправо да ми још увек осцилујемо између великих екстрема и да је јако тешко садашњој политичкој гарнитури, без обзира на то да ли се ради о власти или опозицији, да пронађе неку чврсту политичку агенду”, рекао је он.
Истичући да су многа различита опредељења исказана у протеклих неколико дана, као и да је много различитих интерпретација догађаја, на основу којих је тешко створити чврст план и јасно рећи шта треба радити поводом питања ЕУ, Станковић указује на то да се земља сада суочава са правом политичком ценом европских интеграција, која подразумева болне уступке поводом питања Косова, за које је отворено питање да ли ће она бити спремна да их пружи. И друго, што се такође појављује, јесте чињеница да ће се од Србије захтевати да успоставља добросуседске односе са свим државама у региону, што је негде услов европских интеграција, који сам по себи није проблематичан. Напротив, чак је морално и политички пожељан. Али у историјском контексту ратова из деведесетих година прошлог века он је повезан такође и са не тако малом моралном и политичком ценом коју би требало да плати наше друштво.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου