Заблистала бронзана биста др Милутина Ивковића, дело
академика Владимира Јокановића, изнад западне трибине стадиона „Партизан”
Фото Драган Јевремовић
Заблистала је поново бронзана биста капитена Милутинца на београдском сунцу,
баш као медаља у Монтевидеу 1930, када је репрезентацију Југославије повео до
трећег места на првом Светском првенству. Тек откривени споменик др Милутину
Ивковићу јуче је поново завладао парком крај стадиона „Партизан”, а званични
повратак овог одличја привукао је не само потомке славног халфа, већ и глумце,
спортисте, представнике локалне самоуправе, школарце, бројне поштоваоце.
Овако би новинарска легенда „Политике” Боривоје Бора Јовановић, који је извештавао о успесима Милутинчеве екипе из Уругваја 1930, пренео атмосферу са свечаног дочека нове бисте. Бронзани уметнички рад са Ивковићевим ликом откривен је, на обновљеном плочнику, покрај очишћене плоче са његовим именом, уз мелодије из филма „Монтевидео, бог те видео”.
– Један од разлога што је наш лист покренуо акцију подизања бисте Милутинцу био је бес који смо осетили када смо видели да је првобитни споменик полупан и однет. Здраво је за једно друштво да се сећа својих најуспешнијих тренутака – нагласио је Драган Бујошевић, главни и одговорни уредник „Политике”.
– Милутинац је био изузетан човек, којег су у животу водиле вредности попут саосећања и солидарности. Не могу да замислим колико би Србија била лепша и боља када би се рецимо трећина нас сваког дана руководила тим вредностима. „Политика” је једина у Југославији послала новинара у Монтевидео, а традиција нашег листа је да поштује своју традицију – рекао је Бујошевић.
На чињенице из Милутинчевог живота подсетио је Саво Милошевић, директор свих фудбалских селекција.
– Рођен је 1. марта 1906. у Београду. Каријеру је почео у СК „Југославији”, чији је дрес носио 235 пута, а играо је и у БАСК-у и „Жупи” из Александровца. За репрезентацију је одиграо 39 утакмица. Колико је мечева играно, то је као када би неко у данашње време одиграо стотинак утакмица. Последњи меч одиграо је 6. маја 1943, на обележавању 40 година ФК БАСК – подсетио је Милошевић.
Драган Динчић, председник ГО Савски венац, нагласио је да је акција фантастичан пример како медији и уметност могу да помогну да један народ врати сећање на оно што је у његовој историји најлепше и најбоље.
Редитељ и продуцент филма „Монтевидео, бог те видео”, Драган Бјелогрлић се први пут пре четири године упознао са биографијама будућих јунака и оне су биле толико импозантне да су личиле на биографије ликова из светске литературе, попут дела Толстоја, Балзака, Стендала.
„Међу њима се посебно издваја животопис Милутина Ивковића. Он је био један од људи који су оно време чинили бољим него што је ово данас. Велики фудбалер, капитен, доктор, патриота, левичар, комуниста, човек челичних принципа. Љубав између њега и Ели Попс је сигурно једна од најлепших љубавних прича са ових простора – навео је Бјелогрлић.
Академик, вајар и максилофацијални хирург професор Владимир Јокановић, аутор бисте, истакао је да су га на стварање подстакли Милутинчево лекарско знање, херојска смрт и спортски успеси. „Он је морална вертикала наше историје. Умро је оном смрћу за коју Његош каже: „кад мријете, умрите јуначки”.
У име Ивковићевих потомака захвалност је изразила унука Ела Ђорђевић.
„У име моје мајке Гоце, Милутинчеве ћерке и њене сестре Мирјане, која је преминула прошле године у децембру, моје сестре Ладе и остале породице захваљујем из свег срца што сте на диван начин помогли да се сачува успомена на нашег оца, деду и прадеду. Захваљујем листу „Политика”.
Овако би новинарска легенда „Политике” Боривоје Бора Јовановић, који је извештавао о успесима Милутинчеве екипе из Уругваја 1930, пренео атмосферу са свечаног дочека нове бисте. Бронзани уметнички рад са Ивковићевим ликом откривен је, на обновљеном плочнику, покрај очишћене плоче са његовим именом, уз мелодије из филма „Монтевидео, бог те видео”.
– Један од разлога што је наш лист покренуо акцију подизања бисте Милутинцу био је бес који смо осетили када смо видели да је првобитни споменик полупан и однет. Здраво је за једно друштво да се сећа својих најуспешнијих тренутака – нагласио је Драган Бујошевић, главни и одговорни уредник „Политике”.
– Милутинац је био изузетан човек, којег су у животу водиле вредности попут саосећања и солидарности. Не могу да замислим колико би Србија била лепша и боља када би се рецимо трећина нас сваког дана руководила тим вредностима. „Политика” је једина у Југославији послала новинара у Монтевидео, а традиција нашег листа је да поштује своју традицију – рекао је Бујошевић.
На чињенице из Милутинчевог живота подсетио је Саво Милошевић, директор свих фудбалских селекција.
– Рођен је 1. марта 1906. у Београду. Каријеру је почео у СК „Југославији”, чији је дрес носио 235 пута, а играо је и у БАСК-у и „Жупи” из Александровца. За репрезентацију је одиграо 39 утакмица. Колико је мечева играно, то је као када би неко у данашње време одиграо стотинак утакмица. Последњи меч одиграо је 6. маја 1943, на обележавању 40 година ФК БАСК – подсетио је Милошевић.
Драган Динчић, председник ГО Савски венац, нагласио је да је акција фантастичан пример како медији и уметност могу да помогну да један народ врати сећање на оно што је у његовој историји најлепше и најбоље.
Редитељ и продуцент филма „Монтевидео, бог те видео”, Драган Бјелогрлић се први пут пре четири године упознао са биографијама будућих јунака и оне су биле толико импозантне да су личиле на биографије ликова из светске литературе, попут дела Толстоја, Балзака, Стендала.
„Међу њима се посебно издваја животопис Милутина Ивковића. Он је био један од људи који су оно време чинили бољим него што је ово данас. Велики фудбалер, капитен, доктор, патриота, левичар, комуниста, човек челичних принципа. Љубав између њега и Ели Попс је сигурно једна од најлепших љубавних прича са ових простора – навео је Бјелогрлић.
Академик, вајар и максилофацијални хирург професор Владимир Јокановић, аутор бисте, истакао је да су га на стварање подстакли Милутинчево лекарско знање, херојска смрт и спортски успеси. „Он је морална вертикала наше историје. Умро је оном смрћу за коју Његош каже: „кад мријете, умрите јуначки”.
У име Ивковићевих потомака захвалност је изразила унука Ела Ђорђевић.
„У име моје мајке Гоце, Милутинчеве ћерке и њене сестре Мирјане, која је преминула прошле године у децембру, моје сестре Ладе и остале породице захваљујем из свег срца што сте на диван начин помогли да се сачува успомена на нашег оца, деду и прадеду. Захваљујем листу „Политика”.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου