Одјек митинга „Остајемо у Србији“

  103  6

 

 0                        

Већ неколико дана, главна тема антисрбских медија јесте утисак са одржаног београдског митинга за србско Косово и Метохију под називом „Остајемо у Србији“, а против издајничког споразума из Брисела, са посебним акцентом на наступе представника јерархије СПЦ, који су, као што смо и сведоци, медијски оцрњени и оцењени као „скандалозни“.
Насупрот томе, ми србски националисти, који одавно прижељкујемо подизање гласа србске црквене јерархије против политикантских изрода и њихових недела, свакако знамо да је сам по себи целокупан „скандалозни“ опус теза које су на митингу изнели двојица епископа СПЦ, потпуно исправан. Међутим, с обзиром на реакцију патријарха, стиче се утисак да није требало давати повода за такво накнадно разногласје (на радост режимских властодржаца) у ситуацији када је већ постигнуто јединство, те је први пут после много деценија оштрије подигнут званични глас Синода СПЦ против антинародног режима.
Додуше, тим поводом могу се отварати и многа друга питања, као што је чињеница о прилично добром, а понекад чак и сервилном односу Синода СПЦ према готово свим претходним ДОС-манлијским режимима (који нису ништа мање гори од актуелног), затим питање заташкавања морбидних скандала, ипи пак питање заједничког наступа Синода СПЦ, Владе Србије и шиптарских окупатора по питању обнове разрушених светиња на Косову и Метохији. Но, то је све већ једно посебно питање узајамног односа данашње СПЦ као установе на једној страни, и на другој – Система као плода духа времена оличеног у механизму који се налази у основи данашњег наказног поретка, а који прожима готово све његове институције.
Ипак, чињеница је да и данашња СПЦ (таква каква је, упркос прегршту кукоља унутар њене јерархије), ипак сама по себи, односно самим својим постојањем, представља трн у оку србским непријатељима, о чему сведочи и жестока халабука антисрбске медијске машинерије која већ данима труби о „скандалозним претњама“ упућеним Влади од стране србских епископа.
А што се самог скупа тиче, обећавајућа чињеница у његовој најави био је ванстраначки карактер истог, што је свакако за похвалу и одговара нашем геслу „Нација, а не партија“, те су и активисти Србске Акције присуствовали овом догађају. Међутим, наопако одређивање термина за скуп (врло могуће да је реч о диверзији од стране режимских агената у редовима организатора), лоша реклама и превазиђен концепт митинга, заједно су утицали на премали одзив народа. Али, како запажа и један истакнути србски публициста, релативни неуспех оваквог скупа није и не може бити неуспех Србске идеје и србске борбе за Косово и Метохију, већ искључиво неуспех једног лошег и истрошеног начина борбе, који ће полако али сигурно одступати пред новим методима активизма. Србска Акција на том плану већ даје младе плодове свог доприноса изградњи другачијег приступа борби за Србско питање данас, и настоји да напредује на таквом путу. Тешком путу са мноштвом препрека, од чијег успешног савладавања зависи будућност нашег рода