(Фото: Телеграф)
Београд – Судбина продавница, салона, магацина и осталих некретнина које су у власништву фирми на територијама Србије и Босне и Херцеговине (БиХ) није решена ни деценију након потписивања Споразума о сукцесији. Тим документом државе су се обавезале да ће сву имовину вратити власницима, објавио је Центар за истраживачко новинарство Србије.
Споразум, потписан у Бечу 2001. године, предвиђа да ће имовина других држава бити призната, заштићена и враћена у првобитно стање у којем је била 31. децембра 1990. године, без обзира на националност, држављанство и боравишта власника.
Ипак, за време важења Споразума, имовина појединих фирми је препродавана, незаконито присвојена и скривана од стварних власника.
Према истраживању новинара центара за истраживачко новинарство из Београда и Сарајева (ЦИНС/ЦИН) више од 50 босанскохерцеговачких фирми потражује имовину која се налази у Србији, док 38 српских предузећа потражује имовину која је у БиХ. На босанској листи су, између осталих, Хепок, Агрокомерц, Борац, Кожарско текстилни комбинат (КТК), као и српске фирме Технопромет и Аутотехна-Авис.
Према подацима до којих су дошли новинари ЦИНС/ЦИН око 200 објеката, вредности веће од 50 милиона евра, који се налазе у Србији још увек нису враћени власницима из БиХ. Међу њима су и пословни простори Агрокомерца из Велике Кладуше и Хепока из Мостара. Радници ове две фирме из Београда, покушали су да проблем реше формирањем нових предузећа.
Радници Агрокомерца формирали су истоимено предузеће у Београду 1995. године и покренули процедуру да имовину на београдској адреси укњиже као власништво новоформираног предузећа.
У Агенцији за приватизацију Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) сматрају да новоосновано предузеће не може да укњижи имовину јер је Агрокомерц из Велике Кладуше ту имовину стекао пре 30 година. Због тога су покренули спор пред надлежним институцијама у Београду.
Јасмина Стојановић, директорка београдског Агрокомерца, сматра да је праведно да се имовина у Србији равномерно подели.
„Не може да буде све њихово, радници су улагали у имовину Агрокомерца у Србији“, објашњава Стојановић, и додаје да ће, уколико буде морала, решење овог проблема потражити пред Европским судом за људска права у Стразбуру.
Према речима адвоката Маринка Шакана, кога је Агенција за приватизацију ФБиХ ангажовала на неколико предмета, и радници фирме Хепок су на имовини ове фирме у Београду основали ново предузеће. Међутим, нова фирма је отишла у стечај, након чега је стечајни управник продао имовину.
Шакан објашњава да Србија није смела да дозволи продају имовине кроз стечај, будући да је имовина фирме Хепок у Србији предмет Споразума о сукцесији. Због тога је Агенција покренула судски спор којим покушава да врати имовину.
„Случај Хепока је изузетно значајан јер србијански суд мора да одговори на питање да ли се може постати власник куповином од невласника“, каже Шакан.
Небрига власти према друштвеној имовини појединцима је ишла на руку.
У Агенцији за приватизацију ФБиХ су новинарима ЦИНС/ЦИН открили да су директори појединих компанија у пословним књигама прикривали одређену имовину коју имају у Србији. Међу њима је наводно и Борац из Травника.
„За неку имовину су само директори знали где је и у каквом је стању. Чак има случајева да су то продали“, каже Шухрет Фазлић, директор Агенције за приватизацију ФБиХ, и додаје да су о томе обавестили надлежно министарство
Споразум, потписан у Бечу 2001. године, предвиђа да ће имовина других држава бити призната, заштићена и враћена у првобитно стање у којем је била 31. децембра 1990. године, без обзира на националност, држављанство и боравишта власника.
Ипак, за време важења Споразума, имовина појединих фирми је препродавана, незаконито присвојена и скривана од стварних власника.
Према истраживању новинара центара за истраживачко новинарство из Београда и Сарајева (ЦИНС/ЦИН) више од 50 босанскохерцеговачких фирми потражује имовину која се налази у Србији, док 38 српских предузећа потражује имовину која је у БиХ. На босанској листи су, између осталих, Хепок, Агрокомерц, Борац, Кожарско текстилни комбинат (КТК), као и српске фирме Технопромет и Аутотехна-Авис.
Према подацима до којих су дошли новинари ЦИНС/ЦИН око 200 објеката, вредности веће од 50 милиона евра, који се налазе у Србији још увек нису враћени власницима из БиХ. Међу њима су и пословни простори Агрокомерца из Велике Кладуше и Хепока из Мостара. Радници ове две фирме из Београда, покушали су да проблем реше формирањем нових предузећа.
Радници Агрокомерца формирали су истоимено предузеће у Београду 1995. године и покренули процедуру да имовину на београдској адреси укњиже као власништво новоформираног предузећа.
У Агенцији за приватизацију Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) сматрају да новоосновано предузеће не може да укњижи имовину јер је Агрокомерц из Велике Кладуше ту имовину стекао пре 30 година. Због тога су покренули спор пред надлежним институцијама у Београду.
Јасмина Стојановић, директорка београдског Агрокомерца, сматра да је праведно да се имовина у Србији равномерно подели.
„Не може да буде све њихово, радници су улагали у имовину Агрокомерца у Србији“, објашњава Стојановић, и додаје да ће, уколико буде морала, решење овог проблема потражити пред Европским судом за људска права у Стразбуру.
Према речима адвоката Маринка Шакана, кога је Агенција за приватизацију ФБиХ ангажовала на неколико предмета, и радници фирме Хепок су на имовини ове фирме у Београду основали ново предузеће. Међутим, нова фирма је отишла у стечај, након чега је стечајни управник продао имовину.
Шакан објашњава да Србија није смела да дозволи продају имовине кроз стечај, будући да је имовина фирме Хепок у Србији предмет Споразума о сукцесији. Због тога је Агенција покренула судски спор којим покушава да врати имовину.
„Случај Хепока је изузетно значајан јер србијански суд мора да одговори на питање да ли се може постати власник куповином од невласника“, каже Шакан.
Небрига власти према друштвеној имовини појединцима је ишла на руку.
У Агенцији за приватизацију ФБиХ су новинарима ЦИНС/ЦИН открили да су директори појединих компанија у пословним књигама прикривали одређену имовину коју имају у Србији. Међу њима је наводно и Борац из Травника.
„За неку имовину су само директори знали где је и у каквом је стању. Чак има случајева да су то продали“, каже Шухрет Фазлић, директор Агенције за приватизацију ФБиХ, и додаје да су о томе обавестили надлежно министарство
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου