Јужни ток (Фото: Б92)
„Јужни ток” тече по плану
Београд / Москва – Почетак градње магистралног гасовода Јужни ток требало би да почне у децембру ове године како је и предвиђено акционим планом који је „Гаспром” потписао са српским партнерима. Прве количине гаса требало би да буду испоручене 2016. године, потврдили су јуче „Политици” у седишту ове руске компаније у Москви.
Према томе, додају у одговорима добијеним електронском поштом, реализација пројекта се одвија по плану и одлука да ће Јужни ток бити изграђен у Србији више се не доводи у питање. Одлука је коначна. О механизму финансирања деонице кроз нашу земљу још се разговара, али ни одговори на то питање нису непознати.
Од када је, објашњавају у руском „Гаспрому”, „Србијагас” затражио инвеститоре за овај пројекат, овај гасни гигант је понудио да финансира изградњу гасовода кроз Србију у вредности од 1,7 милијарди евра. Те паре би Русима биле враћене од прихода добијених од транзитних такси када почну да пристижу.
Упитани, да ли то значи да ће у случају да Србија не буде имала пара да плати градњу, бити повећано учешће руске стране у српском делу гасовода, у „Гаспрому” кажу, да таква понуда неће утицати на споразуме, нити на акциони план који се већ спроводи. Поделом удела у компанији „Јужни ток” Србија има 49, а „Гаспром” 51 одсто, како је и предвиђено међудржавним уговором.
На питање да ли је фирма за градњу Јужног тока Србија регистрована у Швајцарској како би се лакше износиле паре уз Србије, како се често спекулише у јавности, у „Гаспрому” објашњавају, да је међудржавни споразум Русије и Србије садржао могућност избора где ће се регистровати заједничка деоничарска компанија.
У „Гаспрому” објашњавају да не постоји ништа необично у томе што је Швајцарска одабрана за регистрацију заједничког предузећа које треба да управља овим паневропским инфраструктурним пројектом без преседана. Стабилно правно и законодавно окружење у Швајцарској обезбеђује гаранције инвеститорима и омогућава оперативну независност, истичу у овој гасној компанији.
У „Гаспрому” кажу да нису уочили проблеме који би могли да успоре или обуставе градњу Јужног тока кроз Србију, па ни то што се не креће у реструктурирање јавног предузећа „Србијагас” с којим граде овај гасовод.
Што се тиче реструктурирања „Србијагаса”, кажу, да је то интерни проблем Србије у који се „Гаспром” не меша. Извесно је само да то сигурно не угрожава однос са српским партнерима, нити напредак Јужног тока.
Пројекат без обзира на све иде према плану и све се чини да се на време стартује како с градњом српског дела, тако и остатка гасовода како на обали тако и под водом. Компанија одговорна за обалски део гасовода недавно је добила одобрење детаљног распореда изградње, а одобрен је и дугорочни буџет компаније. Потврђено је и да ће линија по дну Црног мора бити пуштена у рад пре краја 2015. године.
На питање да ли се са српском страном разговора да „Србијагас” постане равноправан власник у „Југоросгасу”, односно да се Србији врати 25 одсто удела у овом предузећу преко ког се купује гас у Србији, у „Гаспрому” кажу, да нису у позицији да коментаришу дешавања у Србији.
Ј. Петровић Стојановић / Политика
Према томе, додају у одговорима добијеним електронском поштом, реализација пројекта се одвија по плану и одлука да ће Јужни ток бити изграђен у Србији више се не доводи у питање. Одлука је коначна. О механизму финансирања деонице кроз нашу земљу још се разговара, али ни одговори на то питање нису непознати.
Од када је, објашњавају у руском „Гаспрому”, „Србијагас” затражио инвеститоре за овај пројекат, овај гасни гигант је понудио да финансира изградњу гасовода кроз Србију у вредности од 1,7 милијарди евра. Те паре би Русима биле враћене од прихода добијених од транзитних такси када почну да пристижу.
Упитани, да ли то значи да ће у случају да Србија не буде имала пара да плати градњу, бити повећано учешће руске стране у српском делу гасовода, у „Гаспрому” кажу, да таква понуда неће утицати на споразуме, нити на акциони план који се већ спроводи. Поделом удела у компанији „Јужни ток” Србија има 49, а „Гаспром” 51 одсто, како је и предвиђено међудржавним уговором.
На питање да ли је фирма за градњу Јужног тока Србија регистрована у Швајцарској како би се лакше износиле паре уз Србије, како се често спекулише у јавности, у „Гаспрому” објашњавају, да је међудржавни споразум Русије и Србије садржао могућност избора где ће се регистровати заједничка деоничарска компанија.
У „Гаспрому” објашњавају да не постоји ништа необично у томе што је Швајцарска одабрана за регистрацију заједничког предузећа које треба да управља овим паневропским инфраструктурним пројектом без преседана. Стабилно правно и законодавно окружење у Швајцарској обезбеђује гаранције инвеститорима и омогућава оперативну независност, истичу у овој гасној компанији.
У „Гаспрому” кажу да нису уочили проблеме који би могли да успоре или обуставе градњу Јужног тока кроз Србију, па ни то што се не креће у реструктурирање јавног предузећа „Србијагас” с којим граде овај гасовод.
Што се тиче реструктурирања „Србијагаса”, кажу, да је то интерни проблем Србије у који се „Гаспром” не меша. Извесно је само да то сигурно не угрожава однос са српским партнерима, нити напредак Јужног тока.
Пројекат без обзира на све иде према плану и све се чини да се на време стартује како с градњом српског дела, тако и остатка гасовода како на обали тако и под водом. Компанија одговорна за обалски део гасовода недавно је добила одобрење детаљног распореда изградње, а одобрен је и дугорочни буџет компаније. Потврђено је и да ће линија по дну Црног мора бити пуштена у рад пре краја 2015. године.
На питање да ли се са српском страном разговора да „Србијагас” постане равноправан власник у „Југоросгасу”, односно да се Србији врати 25 одсто удела у овом предузећу преко ког се купује гас у Србији, у „Гаспрому” кажу, да нису у позицији да коментаришу дешавања у Србији.
Ј. Петровић Стојановић / Политика
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου