Као што жене пролазе кроз постпорођајну депресију, исто се
и ја осећам када завршим писање књиге, рекао је Кшиштоф Варга мађарско-пољски
писац на штанду земље госта
Арена Хале 1 , јуче пре подне (Фото Р. Крстинић)
После недеље, дана отварања и првог дана трајања 58. Међународног београдског
сајма књига, јуче је изостала уобичајена сајамска гужва, пре карактеристична за
Школски дан– традиционални четвртак, као и за крај недеље и викенд. Јучерашњи и
данашњи дан резервисани су за породичне посете, ипак, више је младих и студената
на сајму. Један од најуочљивијих у хали 1 је огроман Вулканов штанд, препун
разноврсних књига за децу, а посебан бестселер јесте кувар Џејмија Оливера, који
садржи петнаестоминутне рецепте.
Евро-ђунти има такође велики штанд посвећен најпре издањима за најмлађе, али и бестселери Џоан Роулинг овде односе превагу. Најзанимљивије је дизајниран штанд „Геопоетике”, у чијем центру се налази велика макета броја двадесет, знак да овај издавач обележава толико година постојања. Поред ње налазе се клупе са причвршћеним књигама, обележје „Геопоетикине” акције „Читање је јавна ствар”, у оквиру које су клупе у шест београдских паркова имале додатак – књиге. Зрењаниска „Агора”, издавач овогодишње Нобеловке Алис Манро, видно је истакао издања ове канадске ауторке, у партеру хале 1. На великом црвеном „Лагунином” штанду, коме обично не може да се приђе, јуче је био релативно „слаб саобраћај”, као затишје пред буру. Чекамо да се сајам захукта.
На штанду Пољске, почасног госта Сајма књига, јуче су представљење књиге познатог мађарско-пољског аутора Кшиштофа Варге – и то роман „Труње”, у издању „Платоа”, и књига есеја „Гулаш од турул птице”, у издању „Корнета”, обе у преводу с пољског Милице Маркић.
Према речима преводиоца, Варга разобличава породичне и друштвене односе, радикално сецирајући модерно доба. У литерарном маниру Томаса Бернхарда и Мишела Уелбека, Варгин јунак суочава се са празнином сопственог живота и изругује се савременом императиву лакоће и задовољства. Јунак његовог романа „Труње” је путујући трговац Пјотр Августин. Он језди Пољском у возовима који стално касне, а неприпадност сопственој породици, као и немогућност приањања уз друго људско биће рађају суштинску самоћу. Због опседнутошћу пропадањем и трошним телом Варга је, како је истакла Милица Маркић, прозван највећим хипохондром пољске књижевности.
С друге стране, у својим есејима овај писац износи запажања о мађарском духу и менталитету с посебним освртом на њихов комплекс мале земље и апатију након Првог светског рата.
– Уморио сам се пишући, а потом и читајући своје књиге. Као што жене пролазе кроз постпорођајну депресију, исто се и ја осећам када завршим писање књиге. Док пишем осећам се добро, када завршим, мислим да је књига баш лоша, и тај утисак траје. Сумњам у оне писце који кажу да су им књиге феноменалне – рекао је Варга.
На штанду Пољске рекламирају се издања њихових аутора, посебно четири нобеловаца – Владислава Рејмонта, Хенрика Сјенкјевича, Чеслава Милоша и Виславе Шимборске.
М. В – М. С.
Евро-ђунти има такође велики штанд посвећен најпре издањима за најмлађе, али и бестселери Џоан Роулинг овде односе превагу. Најзанимљивије је дизајниран штанд „Геопоетике”, у чијем центру се налази велика макета броја двадесет, знак да овај издавач обележава толико година постојања. Поред ње налазе се клупе са причвршћеним књигама, обележје „Геопоетикине” акције „Читање је јавна ствар”, у оквиру које су клупе у шест београдских паркова имале додатак – књиге. Зрењаниска „Агора”, издавач овогодишње Нобеловке Алис Манро, видно је истакао издања ове канадске ауторке, у партеру хале 1. На великом црвеном „Лагунином” штанду, коме обично не може да се приђе, јуче је био релативно „слаб саобраћај”, као затишје пред буру. Чекамо да се сајам захукта.
На штанду Пољске, почасног госта Сајма књига, јуче су представљење књиге познатог мађарско-пољског аутора Кшиштофа Варге – и то роман „Труње”, у издању „Платоа”, и књига есеја „Гулаш од турул птице”, у издању „Корнета”, обе у преводу с пољског Милице Маркић.
Према речима преводиоца, Варга разобличава породичне и друштвене односе, радикално сецирајући модерно доба. У литерарном маниру Томаса Бернхарда и Мишела Уелбека, Варгин јунак суочава се са празнином сопственог живота и изругује се савременом императиву лакоће и задовољства. Јунак његовог романа „Труње” је путујући трговац Пјотр Августин. Он језди Пољском у возовима који стално касне, а неприпадност сопственој породици, као и немогућност приањања уз друго људско биће рађају суштинску самоћу. Због опседнутошћу пропадањем и трошним телом Варга је, како је истакла Милица Маркић, прозван највећим хипохондром пољске књижевности.
С друге стране, у својим есејима овај писац износи запажања о мађарском духу и менталитету с посебним освртом на њихов комплекс мале земље и апатију након Првог светског рата.
– Уморио сам се пишући, а потом и читајући своје књиге. Као што жене пролазе кроз постпорођајну депресију, исто се и ја осећам када завршим писање књиге. Док пишем осећам се добро, када завршим, мислим да је књига баш лоша, и тај утисак траје. Сумњам у оне писце који кажу да су им књиге феноменалне – рекао је Варга.
На штанду Пољске рекламирају се издања њихових аутора, посебно четири нобеловаца – Владислава Рејмонта, Хенрика Сјенкјевича, Чеслава Милоша и Виславе Шимборске.
М. В – М. С.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου