Србија: ГМО подијелили политику и науку!

Притисак на Србији да дозволи промет ГМО производа подијелила је политичаре и стручну јавност. Иако је у многим европским земљама забрањена, српски политичари заговарају омогућавање уласка ГМО у Србију.

САД - протести протви ГМО

Министар пољопривреде Драган Гламочић каже да нема научног доказа о штетности ГМО и да ће, ако буде дозвољен промет тих производа, они бити видно декларисани.
"Ако дође до либерализације промета ГМО, ти производи ће бити видно декларисани, потрошачи ће бити на то упозорени и производи ће проћи ригорозне мјере контроле да нису опасни по здравље људи, животиња и животну околину", рекао је министар.
Он је истакао да страх од конзумирања генетски модификоване хране није оправдан и да је у интересу грађана да се законодавство у тој области уреди, како би се увео ред на тржишту.
На јуче одржаној Међународној конференцији о ГМО, у Београду, молекуларни биолог Џон Фаган, који је и сам годинама радио, на креирању таквих производа рекао да у том процесу убачени ДНК уништава природне гене у ћелији, са непознатим исходом и да би требало ставити мораторијум на производњу и промет ГМО хране, док ту технологију не буде било могуће ставити под контролу.
Он је навео да се као научник, увјерио да постоје проблеми, да ти производи изазивају алергије код људи, да садрже отрове, а и да им је смањена нутритивна вриједност.
"Процес стварања ГМО производа не може да се контролише од тренутка кад научници у ћелију биљке убаце ДНК неког другог живог организма, тако да може доћи до мутације ткива", упозорио Фаган.
Научница из Индије Вандана Шива је предочила да је 50 одсто земаља ЕУ забранило производњу и коришћење ГМО и поставила питање како то онда ЕУ може да захтијева од земаља које нису чланице.
Генетичар из Хрватске Маријан Јошт је рекао да у Хрватској постоји Савјет за ГМО, у којем, нажалост, већину чланова чине промотери тих производа.
"Хрватска за сада успијева да се одупре таквим производима, али ако је ЕУ буде притисла, бојим се да ће пристати", рекао је Јошт.
Професор са Новосадског универзитета Миодраг Димитријевић сматра да Србија треба да штити свој национални интерес, а то је да остане зона слободна од ГМО-а.
Око чега се ствара дилема најбоље је објаснио министар трговине Србије Расим Љајић који је изјавио да Србија мора да дозволи промет генетски модификованих организама ако жели пријем у Свјетску трговинску организацију, те да није тајна да услов за пријем у СТО јесте да се из законске регулативе избаце све рестриктивине одредбе о промету било каквих производа, па и ГМО.