Beograd na vodi za 6 do 8 godina, srpska prestonica dobija potpuno novi identitet

BEOGRAD - "Beograd na vodi" mogao bi da bude realizovan za šest do osam godina, kaže rukovodilac tog projekta, inženjer Srđan Rupar.

 

Jedna od najzvučnijih beogradskih urbanističkih priča, projekat "Beograd na vodi", nakon decenija spekulacija, trebalo bi najzad da krene u realizaciju, piše portal "eKapija".
To su bar u izjavama za ovaj portal rekli tvorci nedavno završenog novog idejnog rešenja, koje se razlikuje od svih do sada pominjanih, i koje je, kako kažu, u skladu sa svim urbanističkim planovima grada.
Kako je za "eKapiju" potvrdio Srđan Rupar, projektant i rukovodilac tima od 20-ak ljudi koji su radili na njegovoj izradi, regulisani su svi vlasnički odnosi, pribavljeni vlasnički listovi za više od 400 katastarskih parcela i prikupljeni uslovi svih 19 javnih, republičkih i gradskih preduzeća za izmeštanje postojeće infrastrukture.
Definisane su parcele i namene parcela i u toku je izrada Plana područja posebne namene.
Iza projekta, prema rečima Rupara stoje Vlada Srbije i država. Izradi se pristupilo još za vreme predizborne kampanje, po nalogu Srpske napredne stranke, kada je Rupar, kao nestranačka ličnost, preko evropskih institucija angažovan po nalogu Aleksandra Vučića.
Šta je "Beograd na vodi"?
"Beograd na vodi" prostiraće se na 90 hektara - od Starog železničkog do Brankovog mosta ograničen rekom Savom sa jedne i Savskom ulicom sa druge strane.
Kompleks će biti podeljen u nekoliko celina: deo predviđen za luksuzne hotele, biznis zona, zona stanovanja, sportsko rekreativni deo, zona kulture i umetnosti... Jedan od uslova koje će definisati Plan posebne namene predviđa da parcele ni na koji način ne budu 100 odsto izgrađenosti pa će "Beograd na vodi" obilovati zelenim površinama.
Zbog visoke ekskluzivnosti lokacije i bogatstva sadržaja ukupna investicija procenjena je na osam milijardi evra.
Prve parcele za investitore trebalo bi da budu spremne već od septembra 2014. godine, a "Beograd na vodi" trebalo bi da zaživi u narednih osam godina.

U završnoj fazi je i formiranje posebnog preduzeća "Beograd na vodi", koje bi se bavilo pripremom za realizaciju i konkretizacijom ovog posla.

"Običnom oku promene na predviđenom potezu biće prepoznatljive već sredinom sledeće godine", kaže Rupar, koji će biti i direktor pomenutog preduzeća.

Veliko interesovanje stranih investitora
Kako kaže Rupar, cilj je da se Srbija u realizaciji ovog projekta ne zaduži ni jedan evro.
"Ovo je prvi projekat u vezi sa ovom pričom koji je ostvariv. Kada smo krenuli da radimo rekao sam svojim saradnicima: Ne želimo da pravimo nešto što je samo lepo za oko. Hoćemo nešto što može i mora da se ostvari", kaže on.
"Sopstvenim sredstvima treba da stvorimo uslove kada će se strani investitori 'sukobiti' ko će dobiti lokaciju i ovde graditi o svom trošku. U dunavskim zemljama nema lokacije koja bi bila kao ova, i Beograd zato mora da uhvati voz i privuče strane investitore", smatra Rupar.
Sagovornik "eKapije" kaže i da je već nekoliko stranih kompanija zainteresovano da na ovim lokacijama izgradi svoje centrale, ali ne želi da precizira koje.
Prema pisanju beogradskih medija vođeni su razgovori sa nekoliko kompanija iz Evrope i Kanade, a Rupar potvrđuje da su među njima i oni iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
"Važnije je da će ovaj projekat uposliti 200.000 naših građana, naročito srpske građevince u fazi realizacije, a kasnije i radnike u hotelima, restoranima...", navodi Rupar.
Potpuno novo lice prestonice
Silaskom Beograda na Savu srpska prestonica će, po Ruparovim rečima, biti bez premca uzvodno od Crnog mora. Izgradnja novog grada na obali potpuno će izmeniti sadašnji izgled ovog dela prestonice, a to znači i izmeštanje postojećih sadržaja. Između ostalih i Železničke i Autobuske stanice.
"Uprkos tome što je izmeštanje Železničke stanice mukotrpan posao, preko 60 odsto sadašnje železničke infrastrukture biće izmešteno do polovine 2014. godine, a ostatak do polovine 2015. kada se očekuje završetak stanice 'Prokop'", objašnjava Rupar.
On kaže i da su po prvi put objedinjeni uslovi svih 19 javnih i gradskih preduzeća koji se pitaju na predviđenim lokacijama.
"Sa 'Srbijavodama' definisan je nivo vodostaja reke Save i uslovi za provlačenje kanala kroz veštački kompleks, ostvarena je saradnja sa Direkcijom za vode budući da je reka Sava međunarodni put. JP 'Pošte' imaju svoju zgradu na ovom području sa čitavom mrežom optičkih kablova, a Zavod za zaštitu spomenika kulture definisao je status objekata koji moraju ostati zaštićeni...", navodi Rupar.
Deo objekata tako, poput zgrade Železničke stanice, ostaće neizmenjeni. Novi će, pak, srpskoj prestonici dati potpuno novi identitet.
Najeksluzivniji deo kompleksa - "luksuznna" zona, predviđena je na obali, uz kanal nazvan "Mala Sava". Kanal će formirati veštačko ostrvo gde je predviđena izgradnja luksuznih hotela i koje će pešačkim mostom biti povezani sa ostatkom kompleksa. Novi simbol Beograda postaće hotel predviđen na desnoj obali Save kod Starog železničkog mosta, dok će na levoj obali sa novobeogradske strane biti biznis centar. Ukupno je na obali predviđeno šest novih hotela.
Stari Železnički most biće u funkciji sabraćaja, i to pešačkog, pretvoren u splet restorana i kafića.
"Beograd na vodi" imaće i svoju marinu u kojoj će moći da se iznajmljuju brodovi, a svi hoteli imaće slobodu da imaju i svoje marine.
Biznis zona i komercijalni objekti predviđeni su uz glavnu Savsku ulicu. U budući Savski bulevar ulaziće se pored postojećeg objekta Pošte i predstavljaće glavnu saobraćajnicu, a istovremeno će deliti komercijalnu od zone stanovanja.
Stambeni deo kompleksa prostiraće se uz kanal, a procenjuje se da će ove dve zone zajedno imati oko dva miliona kvadrata.
Uz Gazelu je predviđen sportsko rekreativni deo, a u okviru celog kompleksa posebno mesto za sebe naći će slobodni umetnici Beograda. Gde god na ovim lokacijama budu zaštićeni objekti od državnog značaja, tu će se roditi i novo mesto okupljanja beogradskih kreativaca. U planu je i da čuvena ložionica ispod Gazele, gde se ukršta nekoliko koloseka, postane Muzej Železnice.
Rupar kaže da se tokom izrade projekta posebno insistiralo na zelenim površinama koje će prožimati ceo kompleks, a Beogradom na vodi "krstariće" i eko voz. Osim toga, Beograđani će po prvi put biti u mogućnosti da potez od Kalemegdana do Banovog brba prođu peške.
Na kafu na Stari železnički most, novo savsko ostrvo lii šetnju desnom obalom Save kakvu do sada nismo iskusili, mogli bismo da odemo već do 2020. godine, najavljuje Rupar.
"Posao bi trebalo da bude završen za šest, najviše osam godina, ali će sve zavisiti od brzine i spremnosti investitora", kaže on.

O