БЕОГРАД - Светски Дан борбе проти глади обележен је данас скромним скупом на Тргу Николе Пашића, где су представници Алијансе за заједничко добро поставили сто са празним шерпама солидаришући се са око милион људи у Србији који гладују.
Чланови Алијансе су указали да, према подацима из залагаоница и златара, многи грађани продају породично благо да би имали шта да једу и подсећају да само око 30 одсто становништва може себи да приушти потрошачку корпу која у просеку вреди око 60.000 динара.
Они су указали и на отуђивање јавних добара, попут земље и воде изразивши наду да у Србији неће доћи до њиховог отуђења као што се догодило у Немачкој, где је пре три месеца вода скинута са списка јавних добара.
Представници су празну шерпу однели у Скупштину Србије да би посланике подсетили на немаштину бројних градајана.
Иначе, према подацима Организације Уједињених нација за храну и исхрану (ФАО) од пре три године, шестина човечанства гладује, велики број људи не може себи да приушти основне животне намирнице, а узрок таквог стања су високе цене прехрамбених производа, мала примања и велика незапосленост.
Према тим подацима, у свету тренутно живи највећи број гладних људи, а значајну улогу у повећању броја потхрањених особа има и слаб принос хране, чести екстремни временски услови и пораст боја људи од око 80 милиона годишње.
Према подацима Светске банке у 2010. и 2011. години, пораст цена хране води скоро 70 милиона људи у крајње сиромаштво.
Велики број људи не може себи да приушти основне животне намирнице, а нестабилне цене и сиромаштво истовремено представљају велику опасност за безбедност хране, пре свега у земљама у развоју.
Стабилност тржишта хране зависи од улагања у пољопривреду, нарочито у земљама у развоју у којима живи више од 90 одсто гладних и у којима производња хране треба да се повећа за 50 одсто до 2050. године, да би се задовољиле потребе у исхрани растуће популације.
Светски дан борбе против гладовања обележава се сваке године 16. октобра, с циљем подизања свести и ширења информација, али и мобилисања јавног мњења и фондова у корист глобалне борбе против глади.
Чланови Алијансе су указали да, према подацима из залагаоница и златара, многи грађани продају породично благо да би имали шта да једу и подсећају да само око 30 одсто становништва може себи да приушти потрошачку корпу која у просеку вреди око 60.000 динара.
Они су указали и на отуђивање јавних добара, попут земље и воде изразивши наду да у Србији неће доћи до њиховог отуђења као што се догодило у Немачкој, где је пре три месеца вода скинута са списка јавних добара.
Представници су празну шерпу однели у Скупштину Србије да би посланике подсетили на немаштину бројних градајана.
Иначе, према подацима Организације Уједињених нација за храну и исхрану (ФАО) од пре три године, шестина човечанства гладује, велики број људи не може себи да приушти основне животне намирнице, а узрок таквог стања су високе цене прехрамбених производа, мала примања и велика незапосленост.
Према тим подацима, у свету тренутно живи највећи број гладних људи, а значајну улогу у повећању броја потхрањених особа има и слаб принос хране, чести екстремни временски услови и пораст боја људи од око 80 милиона годишње.
Према подацима Светске банке у 2010. и 2011. години, пораст цена хране води скоро 70 милиона људи у крајње сиромаштво.
Велики број људи не може себи да приушти основне животне намирнице, а нестабилне цене и сиромаштво истовремено представљају велику опасност за безбедност хране, пре свега у земљама у развоју.
Стабилност тржишта хране зависи од улагања у пољопривреду, нарочито у земљама у развоју у којима живи више од 90 одсто гладних и у којима производња хране треба да се повећа за 50 одсто до 2050. године, да би се задовољиле потребе у исхрани растуће популације.
Светски дан борбе против гладовања обележава се сваке године 16. октобра, с циљем подизања свести и ширења информација, али и мобилисања јавног мњења и фондова у корист глобалне борбе против глади.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου