Karađorđe u centru Atine

Srbi i Grci, dva naroda u istoriji često povezana i uvek na istoj strani. Svedočanstvo o bratskim odnosima pretočeno u jednu ulicu i bulevar

O bliskim odnosima između Srba i Grka, razumevanju, zajedničkoj veri i vizantijskoj tradiciji, uzajamnoj naklonosti, popriličnoj sličnosti mentaliteta, ispisano je more tekstova. Činjenica da nikada kroz istoriju nisu ratovali između sebe, a da su, sticajem istorijskih okolnosti, uvek bili na istoj strani i uzajamno se pomagali kad god je bilo potrebno, bila je više nego dovoljna da se poslednjih decenija veze dva naroda okarakterišu bratskim

Svedočanstva o događajima koji će ostati zapisani u istoriji bratskih odnosa dvaju naroda su brojna i česta. Od Krfa, Zejtinlika, Kajmakčalana, Krita, Kefalonije, Mistrasa, Peloponeza... do prestone Atine.
Verovatno nije ni najvažnija, ni najmonumentalnija, ali „Srpski Karađorđe“ je izvesno „najslojevitija“ atinska ulica. Nenametljivo, kao i preostalih desetak, izvire iz žile kucavice trgovačke ulice Atinas, ali se samo ona, kao za inat, blagom uzbrdicom uliva u glavni gradski trg Sintagmu.
Na samom početku to je sokak sa udžericama koji se može preći u nekoliko koraka. Tokom proteklih 150 godina više desetina puta su patuljaste lepotice rekonstruisane, ali im je gabarit i izvorni oblik ostao netaknut. Skoro nijedan „magazi“ nije prazan, mada je katanac na vratima u Atini čest slučaj čak i u tako ekskluzivnim zonama. Tu su pekari, juveliri, trgovci suvenirima, poslastičari, konfekcionari sa bundama i krznima...
Na pitanje da li zna po kome je nazvana ulica u kojoj zarađuje hleb, izvesni Statis, iz restorana „Neoklasika“, prvo se zamisli, pa onda sa vidnim olakšanjem osvetli deo školske memorije:
- Srpski vojskovođa. Ratovao protiv Turaka. E, prijatelju, mislio si da ne znam? Mi smo nešto učili u nekadašnjim školama, za razliku od ovih danas. Zapalio je baklju Karajorgi Servijas, pokazao da se može pobediti Osmanlija.
Kako se približava Sintagma, tako su zgrade sve veće, stil raskošniji, da bi na samom ušću u najveći atinski trg zablistale palate u neoklasičnom stilu. Sagrađene su početkom 20. veka, baš negde u vreme kada je tadašnje gradsko nadleštvo odlučilo da 1908. ulicu Muza preimenuje u čast velikog srpskog vožda Karađorđa.
Na samoj Sintagmi, s obe strane ulice Srpski Karađorđe su grandiozne palate, podignute neposredno pred prve savremene Olimpijske igre 1896. godine. Nekada su tu živeli najbogatiji Atinjani, pa su jedno vreme bile ekskluzivni hoteli, a danas su vlasništvo Nacionalne banke Grčke.
Na adresi Srpski Karađorđe broj 10, nekih 50 metara od samog trga, smešteno je Ministarstvo ekonomije. Priča se da je to glavni štab ozloglašene „trojke“ kreditora kada izdaje naloge i zavodi red u posrnuloj grčkoj ekonomiji.
Grcima „trojka“ nikako nije po volji, ali mora se primetiti da je izvesna simbolika prisutna. Kao što je pre dva veka Karađorđe viševekovne snove o skidanju ropskih lanaca pretvorio u javu, tako danas „trojka“ puca iz svih oružja u duboko ukorenjenu grčku sklonost ka „poreskom lavirintu“ iz koga svi, osim države, izlaze neokrnjeni.

Na severu poluostrva Atike nalazi se gradska opština Agija Paraskevi (Sveta Petka). Mirna četvrt, sa karakterističnom platijom, kojom dominira lokalna crkva istog naziva. Samo stotinak metara od glavne gradske avenije Misogion, jedan deo paralelne ulice Suliu, zove se Bulevar grčkosrpskog prijateljstva.
Pomalo pretenciozan naziv za dvestotinak metara niza dvospratnih kuća s obe strane ulice verovatno svedoči o entuzijazmu inicijatora da dovoljno zvučnim imenom obeleže vreme punog zamaha prijateljstva između Agije Paraskevi i beogradske prigradske opštine Grocka.
Početkom devedesetih, u vreme raspada bivše zemlje, građani ove četvrti organizovali su se u nameri da privremeno udome srpsku decu sa ratom zahvaćenih područja. Kako se situacija smirivala, tako su se deca vraćala u domovinu, a grupa meštana je, tugujući sa malim Srbima, želela da zauvek ovekoveči taj period.
Mali grčko-srpski odbor je animirao čelnike dveju prigradskih opština, skovani su i neki poslovni planovi. Poljoprivreda i tekstil u Grockoj, turizam, građevinarstvo, i zlatne ruke naših zanatlija u Agiji Paraskevi. Stiglo se i do Vinče i ovdašnjeg Instituta za fiziku. Čuda u najavi! Vreme je prolazilo, odušeljenje je polako splaslo, veliki planovi su otišli u zaborav.
Danas je ostao Bulevar grčkosrpskog prijateljstva u Agiji Paraskevi i ulica Svete Petke u Grockoj. A iduće godine je tačno 20 godina od zaboravljenog bratimljenja atinske Agije Paraskevi i beogradske Grocke.