ЦИА: Бомбардовање Србије планирано и 1993.

Бомбардовање Србије (Фото: Новости)

Београд – Американци су још 1993. разматрали могућност да бомбардују Србију. Напади на војне циљеве на територији наше државе помињу се у једном од, донедавно тајних, докумената ЦИА, као последња опција против стварања „Велике Србије“.
У анализи „Србија: Балкански кавгаџија за деведесете“, у чијем су стварању учестововали сужбеници ЦИА, Стејт дипартмента, ДИА и Министарства одбране САД, састављеној крајем јануара 1993. године, наводи се низ мера које би требало предузети против наводних српских амбиција за стварање „Велике Србије“. У самом врху су снажне санкције против Србије и њена политичка изолација, а следе предлози попут стварања безбедних зона у БиХ за Бошњаке, наоружавање Босне и Хрватске, ваздушни удари у Босни и „можда претње и предузимање ваздушних удара против војних циљева у Србији“.
„Наша анализа указује да ће ’Велика Србија’ бити стални извор невоља на Балкану у великом делу ове деценије“, пише у овом документу. „’Велика Србија’ ће вероватно довести до проблема у суседним земљама, започети етничко чишћење на Косову и стећи оружје за масовно уништење, попут хемијског оружја. ’Велика Србија’ вероватно неће оклевати да користи силу ниског интензитета ван својих граница и можда покуша да управља владом Македоније и заузме територије које нису настањене Србима у Босни или Хрватској, посебно у близини Јадранског приморја.“
У готово свим документима ЦИА из овог периода, као главни циљ наводи се рушење Милошевићевог режима, а економска ситуација и животни услови у земљи разматрају се једино у том контексту. Констатује се да се за постизање циља „економски и политички услови у Србији морају разорити далеко испод садашњег нивоа (реч је о 1993), да би се Милошевићеве присталице окренуле против њега и отерале га са власти“.
„Процењујемо да ће националисти, војска и полиција подржавати Милошевића упркос ефикасном ембаргу, тешким условима за раднике и суровој хиперинфлацији. Само ако се ово оствари и Србија претрпи значајне територијалне губитке у Хрватској и Босни, закључујемо, националисти и војска ће срушити Милошевићев режим. Међутим, чак и ако би Милошевић отишао, националисти би и даље били доминантни играчи у Београду. Србија би и даље била одлучна да подржи стварање етнички чисте ’Велике Србије’ силом. Косовски Албанци, међутим, могли би да буду поштеђени етничког чишћења уколико би Милошевићев заменик био слабији од њега.“
Отмице и напади
У документу објављеном у фебруару 1993, између осталог, разматрају се и могуће реакције Србије на заоштравање мера међународне заједнице. Посматрано са данашње дистанце те анализе понекад личе на сценарио за филм у жанру алтернативне историје. Тако се као најгори могући одговор на политичку изолацију разматра могућност да српске власти узму стране дипломате као таоце. Амерички обавештајци страховали су и од могућности да вође српских парамилитарних формација организују терористичке нападе у западним земљама.