Београдска молитва за хришћане света

Највећем скупу у историји Српске Православне Цркве, који је Београд могао да види само данас, присуствовало је тек неколико стотина верника

Председник Србије Томислав Николић са црквеним великодостојницима са свих страна света Фото Танјуг

Излазак највиших црквених поглавара православних цркава света из апартмана београдског хотела „Метропол”, где су провели ноћ, после доласка у Београд, био је знак да се огласе звона Саборне цркве. Звона су непрекидно звонила више од 15 минута, све док патријарси, под полицијском пратњом, нису стигли до Патријаршијског двора у Београду, где су их у шпалиру чекали сви епископи СПЦ, београдски свештеници и богослови, како би указали част великодостојницима који су од прекјуче, с различитих страна света, пристизали у Србију, како би увеличали велики хришћански јубилеј – 17 векова од потписивања Миланског едикта.
Тачно у десет, васељенски патријарх Вартоломеј, предводио је колону званица, док је иза њега корачао патријарх московски и све Русије Кирил, у стопу праћен припадницима руске тајне службе, који су, пошто су се уверили да је руски патријарх заузео место под сводовима Саборне цркве, изашли напоље и разговарали са својим српским колегама. На улазу у Цркву, госте је чекао патријарх српски Иринеј, како би свакоме лично исказао своје поштовање.
Молитвеном дочеку, или доксологији, присуствовали су и амбасадори православних земља, али је број верника који је дошао у Београд изазвао разочарање код појединих припадника организационог одбора Цркве. Јер, највећем скупу у историји СПЦ, који је Београд могао да види само јуче, а вероватно ће проћи још много векова када ће бити слична прилика за тако нешто, присуствовало је тек неколико стотина верника.

Поглавари хришћанских цркава јуче у Саборној цркви у Београду  Фото Т. Јањић
– Понекад заиста не разумем Београђане. Надам се да ће у Нишу бити много више људи. Овде није битно да ли су људи верујући. Овај скуп надилази верски значај и представља историјски догађај. Можда би се окупило више људи да васкрсне Тито – покушали су да се нашале чланови организационог одбора. Заиста, сви верници који су јуче дошли да на окупу виде поглаваре или угледне представнике хришћанских цркава света, успели су да стану у Саборну цркву, заједно са званицама и српским свештеницима.
Део Београда око Саборног храма, престонице хришћанског света, био је пуст. Само су припадници обезбеђења и асистенти великодостојника, уз полицију и руске агенте, чекали између дуге колоне возила, паркираних дуж улице испред Патријаршије.
Патријарх Вартоломеј, први по части међу православним поглаварима, архиепископ Константинопоља, Новог Рима и васељенски патријарх, пожелео је, након богослужења, да Србија и њен народ, опорављени од гоњења и страдања, могу да остварују свој хришћански живот, јер се „први знаци духовне обнове у Србији већ примећују, а то је најава пролећа које почиње код вас”.
Он је пожело и да Господ сачува неповређену, целовиту и „мученичком крвљу натопљену” српску земљу и њену цркву.
Патријарх Иринеј подсетио је потом да су на темељу овог прогласа постављени темељи хришћанске цивилизације и културе која од тада траје до данашњих дана.
– Ово је јединствена прилика за нас православне да се сабирамо, ближе упознамо и сагледамо прилике у којима живимо, као и проблеме нашег времена и околности под којима се данас многе хришћанске вредности оспоравају. Ово је прилика да се лично упознамо и са представницима других хришћанских заједница, пре свега, Римокатоличке цркве и других верских заједница, да заједнички размотримо шта нас раздваја, шта нас дели, и да превазилазимо новонастале проблеме – истакао је српски патријарх.
Након молитве, он је приредио пријем у Патријаршији. Потом се колона возила упутила ка Палати Србија, или ка некадашњем СИВ-у, где је за високе званице председник Србије Томислав Николић приредио свечани ручак.
Један од најугледнијих историчара СПЦ Радомир Поповић рекао је за „Политику” да је по вољи Божијој, никако случајно, управо нашој генерацији и нашој земљи припала посебна част да централна прослава овог универзалног јубилеја, не само свих хришћана, већ целог човечанства, буде одржана у нашој земљи у родном граду првог хришћанског цара у Римском царству Светог Константина Великог.
– Дакле, ми смо домаћини као баштиници и наследници ових географских простора, али и као духовни – хришћански потомци оних који су радосно дочекали хришћанску слободу. То нас утолико више обавезује да управо ми будемо прави и достојни наследници великих хришћанских и цивилизацијских – човечанских вредности – казао је Поповић.
Хоће ли данас у Нишу, на централној прослави 17 векова Миланског едикта, када је цар Константин, узгред, рођени Нишлија, одобрио слободу хришћанске вере, бити много више грађана него што их је било јуче испред Саборне цркве? Док сам се враћао у редакцију, Кнез Михаилова улица је била пуна шетача. Шопинг молови били су крцати, јер је дан био сунчан, али прохладан. Дакле, идеалан за шопинг. То су, изгледа, вредности новог доба, 1.700 година пошто су Хришћани добили слободу проповедања.
Александар Апостоловски
-----------------------------------------------------------
Списак званица
Доксологијиу Саборној цркви јуче су присуствовали ипатријарх јерусалимски Теофило, архиепископ кипарски Хризостом, архиепископ атински Јероним, митрополит варшавски и све Пољске Сава, архиепископ Симеон, мјестољубитељ митрополитског трона православне цркве чешких земаља и Словачке, архиепископ тирански и све Албаније Анастасије, умировљени Архиепископ прашки Христофор.
Од представника других хришћанских Цркава доксологији су присуствовали лични представник његове светости папе Фрање, кардинал Јозеф Томка, затим надбискуп београдски Станислав Хочевар, као и генерални викар Београдске надбискупије Леополд Рохмес.Свечаној доксологији присуствовао је и лични изасланик његове милости архиепископа кентерберијског Јустина Велбија – бискуп винчестерски Мајкл Скот Џоинт, као и генерални секретар Конференције европских цркава Ги Лиагр и представник генералног секретара Светског савета цркава високопречасни протојереј др Данијел Буда.
-----------------------------------------------------------
Централна прослава у недељу у Нишу
Централна прослава 1.700 година Миланског едикта биће одржана данас у Нишу и литургију ће водити патријарх Вартоломеј, а саслуживаће му поглавари и представници помесних православних цркава. Најављено је да ће свечаности присуствовати државни врх Србије, Републике Српске и председник Црне Горе. Литургија ће бити служена испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене.
У недељу поподне, с аеродрома у Нишу, поглавари и делегације православних цркава одлетеће у Подгорицу, где ће у понедељак присуствовати Освећењу Саборног храма Васкрсења Христовог у Подгорици.
------------------------------------------------------
Здравица председника Србије
Председник Србије Томислав Николић рекао је јуче на свечаном ручку са великодостојницима хришћанских цркава да нас саборност уједињује у вери, људскости, доброти и посвећености. „За овим столом нас није окупило ни јело ни пиће, већ оно што доноси највише мира и напретка – саборност. Зато је саборност, та узвишена реч која нас уједињује у вери, људскости, доброти, посвећености, данас у Палати Србија, за овим столом, међу вама реч која ће у историји моје земље одјекивати у вечности”, рекао је Николић у здравици.
Танјуг
------------------------------------------------- 
Вартоломеј: Србија заузима угледно место у православном свету

Верници на молитвеном дочеку  Фото Т. Јањић
Васељенски патријарх Вартоломеј поручио је у здравици да хришћанска и филантропска политика Константина Великог треба да представља пример за углед сваком политичком вођи, с циљем да се дође до друштва које живи мирно и плодотворно. „Ниједан прави хришћанин није представљао елеменат туђ миру, непријатељски расположен према ближњем и удаљеној браћи по човечанској природи. Сваки човек за верног хришћанина представља љубљену и поштовања достојну икону Божију”, казао је патријарх Вартоломеј.
Прослава јубилеја Миланског едикта, према његовим речима, јесте повод да хришћански свет ревидира свој ход кроз историју и да се свим силама бори за превазилажење дискриминација, а све ради грађења праведнијег света у којем ће превладавати слобода човека као личности.
Изражавајући задовољство због тога што ће присуствовати прослави у Нишу, васељенски патријарх је рекао да је „Србија земља с великом и дубоком хришћанском традицијом која заузима истакнуто и угледно место у православном свету” и да је веома често била подвргавана искушењима за своју верност православној вери и дала хиљаде мученика.
Патријарх московски и све Русије Кирил поручио је у својој здравици да питање чврстих гаранција заштите историјског наслеђа Српске православне цркве и безбедности православних Срба треба да буде једна од приоритетних тема у политичком дијалогу о будућности Косова и Метохије. „Желимо да вас уверимо, председниче, да смо с вама у борби за опстанак вашег народа на прадедовској земљи и да ћемо се за то молити Богу. Чувамо веру православну, остајемо оно што јесмо и у то име подижем ову здравицу”, поручио је руски патријарх.
Патријарх српски Иринеј упозорио је у здравици да се Косово налази у истом стању у којем су се налазили хришћани у време пре доношења Миланског едикта и изразио наду да ће свет видети и схватити да је Косово српска света земља – српски Јерусалим. „Ми се морамо борити да очувамо наше светиње на Косову, да очувамо наш народ који вековима живи на тим просторима. Немамо ништа против народа који је данас насељен тамо, сматрамо да има места и за једне и за друге”, рекао је патријарх Иринеј.
Он је изразио очекивање да ће уз помоћ православних земаља бити сачуван идентитет православне цркве и њено право на постојање на Косову и Метохији, али и захвалио изасланику Ватикана на томе што Света столица није признала независност КиМ.
Танјуг

објављено: 05.10.2013.