„Велики брат“ на граници?

Гранични прелаз (Фото: seebiz.net)

Брисел – Европска комисија намерава да прогура предлог такозваних паметних граница према којем ће се свако ко уђе у ЕУ морати да остави отиске прстију, што ће омогућити прављење посебног регистра путника и њиховог кретања. Овај предлог је са аспекта безбедности можда и разумљив, али је с аспекта поштовања слободе кретања и људских права проблематичан.
Контрола важнија од људских права: ЕУ хоће да уведе брзу идентификацију путника на граници
Ако би предлог ЕК прошао у Европском парламенту, сви људи старији од 12 година подлегали би увођењу у такав регистар. Узимао би се отисак свих десет прстију, тако да ће путници бити успешно идентификовани чак и без личних докумената.
Све ово одвијало би се у оквиру Програма регистрованих путника (ПРП) а појединца би увођење у ову базу коштало 20 евра као обавезна „такса регистрације отисака прстију“. Затим му се издаје специјална пропусница која важи годину дана и на основу које би се далеко брже пролазила граница, без очитавања пасоша, укуцавања имена у рачунар и слично.
Полиције земаља чланица ЕУ тврде да на овај начин лако могу да прате кретање људи, разуме се с фокусом на прекршиоце закона, али су активисти за заштиту људских права забринути да би се систем могао и злоупотребити.
Систем на аеродромима, у лукама и покретним граничним пунктовима, односно код полицијских патрола на путевима, коштао би нешто више од милијарду евра, а могао би да се нађе у функцији 2015. или 2016. године.
На овај начин би полиције ЕУ имале приступ бази података од око 269 милиона људи у првих пет година. Међутим, повереник за заштиту података ЕУ Петер Хустинкс каже да је овај програм „скуп, недоказано делотворан и да повређује приватност“.
„Мислим да би требало прво да урадимо анализу о томе да ли је и колико делотворан систем виза који сада имамо, па тек онда да размишљамо о увођењу новог. Преко система виза власти могу да виде учесталост долазака неких људи“, каже Хустинкс.
Проблем система узимања биометријских података је далеко већи јер ће се ускоро људи истим системом регистровати у хотелу, аутомобилима (како би спречили крађу) на стадионима или продавницама оружја, на пример.
Унутар држава чланица ЕУ већ постоји 25 различитих програма који служе за гоњење починилаца кривичних дела, као и за праћење илегалних имиграната, односно особа осумњичених за тероризам.
Количина података која је на овај начин прикупљена је импресивна. Еуродац систем који упоређује отиске пристију тражилаца азила досад је прикупио 1,7 милиона досијеа и то само у распону 2004-2011. година.
Амерички регистар имена путника, на пример, налаже авиокомпанијама да све податке о путницима пошаље Министарству за државну безбедност пре него што авион полети. На овај начин САД сваке године прикупе податке за око 500 милиона појединаца.
Засад је највећи ЕУ систем скупљања података Шенгенски информациони систем у којем се сваке године региструје нових 900.000 људи којима је одбијена апликација за шенгенску визу.
Ромски досије
Француско министарство полиције има биометријски регистар свих Рома које је та земља избацила као илегалне имигранте пре неколико година, наводи Француска лига за људска права.
Сличне програме идентификације има и Шведска за Роме који живе у тој земљи.
Лупање печата
Европска комисија је оценила да пракса „лупања печата“ у пасош дуго траје, не осигурава поуздане податке и могућност регистровања оних који су се задржали у ЕУ дуже него што је дозвољено. Такође, досадашњи систем провере није имао решење за путнике који изгубе или оштете пасош.
„Коришћење нових технологија омогућиће бољи и бржи прелазак граница путника из земаља које нису чланице ЕУ а који желе да уђу у ЕУ“,  оценила је комесарка за унутрашње послове Сесилија Малстром.