На углу Коларчеве и Македонске улице 6. октобра 1893.
засијала прва улична електрична светиљка
Место на коме је засветлела прва улична светиљка
(Фотодокументација ЕДБ-а)
Пре већине светских метропола, Београд је добио јавну расвету 6. октобра
1893. године. Тог датума, на углу Коларчеве и Македонске улице засијала је прва
улична електрична светиљка. Истог дана прорадила је и мала термоцентрала
једносмерног напона на Дорћолу, на крају Добрачине и Змај Јовине улице.
Годишњицу ова два догађаја „Електродистрибуција Београд”, једно од најстаријих
предузећа у земљи, обележава као свој дан.
Одлука о подизању дорћолске централе почела да се реализује 1891. захваљујући универзитетском професору Ђорђу Станојевићу, који се здушно залагао за електрификацију престонице и јавно осветљење на струју, а не на плин, што су заговарали његови опоненти. Захваљујући овом визионару, мала београдска варош са 55.000 житеља добила је електричну централу пре Париза, а само 11 година после подизања првог таквог објекта у Њујорку. Као председник надзорне комисије за осветљење Београда професор Станојевић залагао се „да електрика поред леба и воде, постане свакодневна потреба и то како за варошанина, тако и за најсиромашнијег сељака нашег”.
Централом и електричним трамвајима од 1910. управља београдска општина, која оснива предузеће „Друштво за трамвај и осветљење”. Све до 1945. електродистрибуција и саобраћај били су једно предузеће, а називи су се мењали: „Управа трамваја и осветљења”, „Државни трамвај и осветљење”, „Београдско електрично и саобраћајно предузеће”...
После Другог светског рата, формирано је „Електрично предузеће Србије” и његова београдска филијала, која је запошљавала 390 радника. Само четворица су имала високу стручну спрему.
До значајнијег повећања броја запослених дошло је 1958. када се београдско предузеће спојило са сродним „Електросремом” и „Старом централом” и укупно бројало 1.366 радника. Највише запослених било је 1988. године – 3037, а затим је број постепено смањиван на данашњих 1715.
-----------------------------------------------------------
ЕДБ електричном енергијом покрива:
– 2.838 квадратних километара
– 16 градских општина (без Лазаревца),
– 123 насеља
– 770.140 потрошача (више од 750.000 у категорији домаћинстава)
-----------------------------------------------------------
Мрежа
– 16 високонапонских трафо станица
– 71 средњенапонска трафо станица
– 4.913 нисконапонских трафо станица
– 9.906 километара надземних каблова
– 6.805 километара подземних каблова
Одлука о подизању дорћолске централе почела да се реализује 1891. захваљујући универзитетском професору Ђорђу Станојевићу, који се здушно залагао за електрификацију престонице и јавно осветљење на струју, а не на плин, што су заговарали његови опоненти. Захваљујући овом визионару, мала београдска варош са 55.000 житеља добила је електричну централу пре Париза, а само 11 година после подизања првог таквог објекта у Њујорку. Као председник надзорне комисије за осветљење Београда професор Станојевић залагао се „да електрика поред леба и воде, постане свакодневна потреба и то како за варошанина, тако и за најсиромашнијег сељака нашег”.
Централом и електричним трамвајима од 1910. управља београдска општина, која оснива предузеће „Друштво за трамвај и осветљење”. Све до 1945. електродистрибуција и саобраћај били су једно предузеће, а називи су се мењали: „Управа трамваја и осветљења”, „Државни трамвај и осветљење”, „Београдско електрично и саобраћајно предузеће”...
После Другог светског рата, формирано је „Електрично предузеће Србије” и његова београдска филијала, која је запошљавала 390 радника. Само четворица су имала високу стручну спрему.
До значајнијег повећања броја запослених дошло је 1958. када се београдско предузеће спојило са сродним „Електросремом” и „Старом централом” и укупно бројало 1.366 радника. Највише запослених било је 1988. године – 3037, а затим је број постепено смањиван на данашњих 1715.
-----------------------------------------------------------
ЕДБ електричном енергијом покрива:
– 2.838 квадратних километара
– 16 градских општина (без Лазаревца),
– 123 насеља
– 770.140 потрошача (више од 750.000 у категорији домаћинстава)
-----------------------------------------------------------
Мрежа
– 16 високонапонских трафо станица
– 71 средњенапонска трафо станица
– 4.913 нисконапонских трафо станица
– 9.906 километара надземних каблова
– 6.805 километара подземних каблова
објављено: 05.10.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου