Политичке партије очекују више разумевања после „шпанског случаја”
Гардиста поред аутобуске станице на којој је предизборни постер конзервативне Нове демократије: Атина Фото РојтерсОд нашег дописника
Атина – Шпанска криза је нова шанса за Грчку у даљим преговорима са Бриселом и прилика да се омекшају услови постављени Атини, оцена је политичких партија које у недељу излазе на парламентарне изборе који могу да буде одлучујући за будућност земље у еврозони.
Атина није више једина на тапету, сматрају лидери две водеће партије, конзервативне Нове демократије и левичарске Сиризе, које према последњим проценама и даље воде мртву трку, с малом вероватноћом да иједна освоји довољан број гласова за самостално формирање владе.
Коалиција Сириза – која је кампању градила на обећањима да Грчка неће прихватати „срамне услове” европских кредитора, како је назвала споразум о кредиту од 130 милијарди евра и отпис дела дуга, већ да ће захтевати повољније и праведније услове – сматра да је развој ситуације са Шпанијом само потврдио да је суштина у дубокој структуралној кризи еврозоне.
„Дискусија која се због нових криза отвара у Европи даје нову перспективу за Грчку и њен статус у еврозони”, изјавио је представник Сиризе Панос Скуријетис.
Лидер конзервативаца Антонис Самарас указује на чињеницу да је брзи споразум око шпанске кризе само доказ да Грчка може да добије много више уколико преговара са ЕУ.
Од конфронтације и прекида односа неће бити користи, упозорава он и подсећа да већина Грка жели да земља остане у еврозони али да се преговара о ублажавању услова које треба испунити за добијање нових кредита.
Лидер социјалистичког Пасока Евангелос Венизелос апелује на свест бирача јер сматра да је спасавање Шпаније показало да су европски лидери спремни да преговарају али да у исто време припремају сценарио за потискивање Грчке из еврозоне уколико на изборима победи опција „конфронтације, хаоса и изласка земље из монетарне уније”.
Упозорења која из ЕУ стижу пред изборе су прецизна. Министарка финансија Аустрије Марија Фектер поручује да „Грчка неће добити даљу финансијску помоћ уколико изабере владу која одбија да испуњава обавезе преузете из споразума са европским кредиторима. Европа жели да избегне и спречи сваки облик анархије”.
Кристин Лагард је у име ММФ-а поновила да „Грци коначно морају да плате порезе како би спасли земљу” и истакла да је питање останка у еврозони оно што ће искључиво зависити од политичке воље земље. Одлука о спасавању евра ће, како је нагласила, бити донета врло брзо, за мање од три месеца.
Министарство финансија Грчке покушава да спроведе радикалне мере како би до краја године од пореских неплатиша у државну касу успело да се утера око две милијарде евра.
Проверавају се депозити у страним банкама, некретнине у Лондону где грчки богаташи, по традицији, располажу велелепним кућама, имањима а у домовини избегавају плаћање било каквих пореза.
Атинску јавност јуче је шокирала вест о самоубиству 77-годишњег инжењера у пензији који је у опроштајној поруци написао да није у стању да врати дугове, плати порезе и да сматра да је достојније да не себе подигне руку него да седи без струје и воде јер није у стању да са пензијом подмири дуговања.
Број самоубистава је од почетка економске кризе у Грчкој порастао за 50 одсто. Народ који је, према анкетама, себе сматрао најсрећнијим у Европи, претворио се у „нацију губитника” – како сами себе називају.
Јасмина Павловић-Стаменић
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου