Na Quori, servisu za postavljanje pitanja i kreiranje odgovora koje daju sami korisnici, jedan korisnik postavio je pitanje - Šta bi svaka osoba trebalo da zna o ekonomiji?
1. Ekonomija
Ekonomija se deli na dve glavne struje - mikroekonomiju i makroekonomiju. Mikro se bavi ponašanjem potrošača, cenama, maržama... a makro se bavi šire ekonomijom i kamatnim stopama, bruto domaćim proizvodom (BDP). Mikro je korisniji za menadžere, a makro za investitore.
2. Zakon ponude i potražnje
Ovo je kamen temeljac ekonomije. Kad god se zaliha nečeg poveća, cena toga pada, a kada raste potražnja za nečim, raste i cena tog proizvoda.
3. Granična vrednost
Kad god nečega imate u obilju, vrednost toga se za vas smanjuje. Dakle, 100 dolara će vam biti vrednije ako zarađujete 1000 dolara mesečno, nego ako zarađujete milion dolara mesečno. Granična vrednost se koristi pri određivanju cena.
4. Bruto domaći proizvod (BDP)
Ovo je temeljna mera veličine neke ekonomije. Konceptualno je ovo jednako sumi prihoda koje ostvaruju svi građani u zemlji, odnosno sumi vrednosti svih proizvoda i usluga na tržištu te zemlje. Trenutačno najveće ekonomija ima SAD s BDP-om od 14 milijardi dolara.
5. Stopa rasta
Stopa rasta se meri obično u smislu stope rasta BDP-a. BDP je mera prihoda nacije, stopa rasta je grubi proračun koliko godišnje raste prihod prosečne osobe.
6. Inflacija
Cene proizvoda danas su više nego su bile u doba vaših roditelja. Inflacija meri koliko se proizvodima povećala cena u odnosu na prethodnu godinu.
7. Kamatne stope
Kada nekome pozajmite novac, očekujete da vam se vrati malo više novca nego što ste dali. Taj višak se zove kamata. Kamatna stopa je pozitivni broj koji meri koliko ćete viška dobiti.
8. Kamatne stope vs. inflacija vs. stopa rasta
Postoji gotovo inverzni odnos između kamatnih stopa i stopa rasta, a kamatne stope mogu direktno da utiču na inflaciju. Dakle, kada povećate kamatne stope, inflacija pada zajedno sa stopama rasta. Prva je dobra, a druga je loša. Zato postoji stalna napetost pri utvrđivanju kamatne stope.
9. Fiskalna politika
Vlada može da kontroliše ekonomiju tako da podesi svoje rashode. Mehanizmi kojima se to radi zove se fiskalna politika. Kada Vlada troši više, to dovodi do povećanja potražnje i do povećanja cena. To takođe znači i višu stopu rasta i višu inflaciju. Princip deluje i obrnuto.
10. Poslovni ciklus
Ekonomije imaju svoje periode rasta i pada koji se smenjuju u ciklusima od otprilike 7 godina. Na početku ciklusa događa se rast, zatim ekonomija dostigne vrhunac, a zatim dolazi do kontrakcije koja vodi do recesije i naposletku završava širenjem.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου