Капитал “бежи“ из земље

(Фото: Новости)

Београд – Почео је одлив капитала из финансијског сектора Србије, а када је реч о дугорочним кредитима, од почетка године одливено је скоро пола милијарде евра. Позитивну разлику између прилива и одлива има једино Влада, остали корисници, НБС, банке и привреда, имали су знатно већи одлив од прилива, што указује да капитал „бежи“ из земље, упозорили су стручњаци Економског института, на презентацији часописа „Макроекономске анализе и трендови МАТ“.
Проблеми се јављају у финансијском рачуну платног биланса. У првом полугођу ове године он је позитиван за свега 832 милиона евра. Од почетка године у Србију је ушло само 312 милиона евра страних директних инвестиција, од чега је већи део, око 191 милион евра акцијски капитал.
„Девизне резерве НБС током првих седам месеци ове године смањене су за 195 милиона евра, захваљујући емитовању државних обвезница за покриће дефицита“, каже Владимир Вучковић, уредник МАТ-а.
Пад кредитне активности банака у Србији на нулу и њена стагнација има и имаће озбиљне последице, јер ће кочити обнову привреде, изјавио је економиста Бошко Живковић, додајући да су на то стручњаци упозоравали.
„Државне банке настојале су да подмире високу тражњу за кредитима после смањења активе банака у страном власништву, али уместо да ублаже негативне ефекте кризе, оне су их додатно продубиле“, рекао је Живковић.
„Тако је „политика“ кредитирања „пријатељских клијената“ у државним банкама, без адекватног обезбеђења, резултирала огромним растом проблематичних кредита.“
Сам процес јачања улоге државних банака у време кризе нема негативну конотацију, јер може допринети ублажавању последица услед повлачења осталих учесника на тржишту. Пример Пољске, Чешке и Мађарске показује да су државне банке биле „стабилизатори“ у време антикризних мера. С друге стране, примери Словеније и Србије указују на неадекватно мешање државе у пословање.
„У случају домаћег банкарског сектора сценарио се одиграо у негативном смеру, јер је политика пласмана спровођена у зависности од утицаја државе“, навео је Живковић.
„Истраживања показују да је за један банкарски сектор најпожељнији облик „микс“ државних и страних банака.“
Хитно аранжман са ММФ
Србији је што пре потребан нови аранжман са Међународним монетарним фондом, који би предвидео рефинансирање доспелих отплата дуга. Аранжман је потребан што пре и да би се послао сигнал да је економска политика земље респектабилна, а то би се затим одразило и на ниже каматне стопе на задуживање и прилив кредита, изјавио је Стојан Стаменковић, сарадник Економског института.