Чачак – Прве економске односе са Америком Србија је започела управо извозом шљиве, који је започет још у време кнеза Михаила Обреновића, пре 150 година.
Почетком 20. века извезли смо више од 25 000 тона, а данас, готово читав век касније, та бројка је скоро 20 пута мања, па наса стратешка сировина труне по баштама, а поједини воћари незадовољни откупном ценом крче шљивике и секу стабла. Ове године род шљиве је рекордан, али интересовање за откуп је мало, а цена, кажу воћари, срамно ниска, па производња овог воћа представља пример како и родна година може бити проблем за пољопривреднике.
Милоје Томић, воћар из Миоковаца, демонстративно је започео сечу стабала у свом шљивику, разочаран, јер је у ову производњу деценијама улагао, а, како истиче, сада је она обезвређена и не даје резултате. „Због ниске цене и лошег пласмана, не могу да продам шљиве, цена је 10 динара по килограму, то ничему не води, па сам принуђен да је сечем под родом, а на жалост у такву ситуацију нас је довело друштво“, навео је он у изјави Гласу западне Србије.
Милија Лучић из истог села има 2,5 хектара под овом некада драгоценом воћком, такође сматра да су услови за гајење шљива веома тешки и неповољни. „Род је ове године огроман, и никад бољи, цена је била 10 динара, сада је 8, а откуп је стао. Друго, између произвођача и прерађивача нема никаквог контакта, монопол имају откупљивачи“, рекао је он.
Председник Управног одбора Удружења воћара „Миоковачка кајсија“, Војкан Томић, истиче да се за килограм шљиве у продавници могу добити две жваке. Према његовим речима, нема заинтересованих купаца, чак ни по овако ниској цени, те је откуп у чачанским селима обустављен.
Дарко Топаловић, откупљивач, каже да је у протеклих седам дана од пољопривредника овог краја купио око 300 тона шљива, наводећи да је понуда била огромна, и да потражња на тржишту диктира откуп.
Почетком 20. века извезли смо више од 25 000 тона, а данас, готово читав век касније, та бројка је скоро 20 пута мања, па наса стратешка сировина труне по баштама, а поједини воћари незадовољни откупном ценом крче шљивике и секу стабла. Ове године род шљиве је рекордан, али интересовање за откуп је мало, а цена, кажу воћари, срамно ниска, па производња овог воћа представља пример како и родна година може бити проблем за пољопривреднике.Милоје Томић, воћар из Миоковаца, демонстративно је започео сечу стабала у свом шљивику, разочаран, јер је у ову производњу деценијама улагао, а, како истиче, сада је она обезвређена и не даје резултате. „Због ниске цене и лошег пласмана, не могу да продам шљиве, цена је 10 динара по килограму, то ничему не води, па сам принуђен да је сечем под родом, а на жалост у такву ситуацију нас је довело друштво“, навео је он у изјави Гласу западне Србије.
Милија Лучић из истог села има 2,5 хектара под овом некада драгоценом воћком, такође сматра да су услови за гајење шљива веома тешки и неповољни. „Род је ове године огроман, и никад бољи, цена је била 10 динара, сада је 8, а откуп је стао. Друго, између произвођача и прерађивача нема никаквог контакта, монопол имају откупљивачи“, рекао је он.
Председник Управног одбора Удружења воћара „Миоковачка кајсија“, Војкан Томић, истиче да се за килограм шљиве у продавници могу добити две жваке. Према његовим речима, нема заинтересованих купаца, чак ни по овако ниској цени, те је откуп у чачанским селима обустављен.
Дарко Топаловић, откупљивач, каже да је у протеклих седам дана од пољопривредника овог краја купио око 300 тона шљива, наводећи да је понуда била огромна, и да потражња на тржишту диктира откуп.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου