Smanjuje se broj preduzetnika u Srbiji

      

BEOGRAD - U BDP-u (bruto domaćem proizvodu) preduzetnici i poljoprivrednici tokom jedne godine stvore 15 % njegove vrednosti.

BEOGRAD - Prema proceni zvanične statistike, svemu stvorenom u Srbiji u jednoj godini preduzetnici i poljoprivrednici ukupno doprinesu sa 15 % njegove vrednosti.

Statističari kažu da je doprinos oko 220.000 preduzetnika i 107.000 malih i srednjih preduzeća bruto domaćem proizvodu (BDP) gotovo jednak – po oko 7,5 %.

Prošle godine je bilo najviše „mikropreduzeća” koja zapošljavaju do 10 radnika. Ona čine 87,8 % od ukupnog broja privrednih društava i zapošljavaju 16,5 % ukupnog broja zaposlenih.

Prema prošlogodišnjem popisu poljoprivrede, 2.567 poljoprivrednih gazdinstava posluju kao preduzeća ili preduzetnici, a popisano je i 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Od početka krize opada broj preduzetnika, a poljoprivrednici kažu da im nikada nije bilo gore. Kakva je slika prosečnog srpskog preduzetnika i poljoprivrednika?

Prema rezultatima ankete Unije poslodavaca, u kojoj je u poslednja četiri meseca 2012. godine učestvovalo 712 ispitanika u 42 grada i opštine, prosečna starost muškaraca, osnivača preduzetničke radnje ili malog preduzeća je 39, a žene 41 godina.

Prosečan preduzetnik u Srbiji je oženjen, otac je jednog deteta, a pre otvaranja svoje firme u proseku je za druge radio najmanje šest godina. Uglavnom je obavljao uslužnu ili neku vrstu zanatske delatnosti za prethodnog poslodavca ili u sivoj zoni, a na trećem mestu je iskustvo u poljoprivrednoj proizvodnji.

Svoj posao je počeo najčešće ličnom ušteđevinom, pozajmicom roditelja ili rođaka i prijatelja iz inostranstva ili je do početnog kapitala došao prodajom neke nasleđene nepokretnosti.

Najviše muškaraca i žena zagazilo je u vode privatnog biznisa da bi obezbedili egzistenciju, a tek potom da bi ostvarili svoju poslovnu zamisao. Kod muškaraca je na trećem mestu razlog bila nemogućnost da pronađu posao kod drugog gazde, na četvrtom – želja da radi za sebe, a ne za drugog gazdu.

U rubrici „životno iskustvo” muškarci su upisali da su tri puta bili u inostranstvu, a žene četiri. Znaju engleski jezik toliko koliko je potrebno za najosnovnije sporazumevanje, umeju da napišu i pošalju mejl, ali nisu šire informatički pismeni.

Za razliku od preduzetnika i preduzetnica, koji su u punoj životnoj snazi, ali sve teže opstaju, na šta neprestano ukazuju državi, poljoprivrednici u Srbiji su stari, slabo informisani i nepoverljivi prema udruženjima i državnoj politici, pokazalo je istraživanje Ministarstva poljoprivrede.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo koristi 4,5 hektara poljoprivrednog zemljišta, poseduje jedan dvoosovinski traktor i gaji jedno goveče, četiri svinje, tri ovce, 26 komada živine i jedno pčelinje društvo.

Glave poljoprivrednog gazdinstava u Srbiji u 82 % ispitanih slučajeva su muškarci stariji od 45 godina. Čak 39,4 % su stariji od 60 godina. Osnovnu školu, ili manje, ima 37 %, 28 % dvogodišnju ili trogodišnju, a isto toliko četvorogodišnju srednju školu. Blizu četvrtine ih, pored poljoprivrede, ima još neki drugi posao, mesto stalnog boravka (96,8 %) im je „vangradska sredina”.

Srpske poljoprivrednike najviše pogađa finansiranje proizvodnje, troškovi su visoki, zatim niske cene njihovih proizvoda i gubici, otežan plasman, nedostatak radne snage, rizici od suše i drugih nepovoljnih klimatskih prilika, ali i naplata prodatih proizvoda, nedostatak mehanizacije i zemljišta.

O državnoj politici u agraru poljoprivrednici se uglavnom informišu putem televizije (70,4 %), 4,9 % putem štampanih medija, a 9,1 putem interneta, dok se šest % ispitanika izjasnilo da se o tome uopšte ne informiše.

Državne podsticaje dobija 41 % gazdinstava. Najveći broj prima regres za gorivo po hektaru – 15,1 %, i osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju koji se isplaćuju po hektaru (12,4 %), 3,8 procenata prima premiju za mleko po litru, a 2,2 % gazdinstava prima podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave po grlu.

Blizu polovine nosilaca gazdinstava nije upoznata sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je donet početkom ove godine. Oko trećine je upoznato, dok je delimično upoznato 23 % gazdinstava.

Dve trećine nosilaca gazdinstava smatra da trenutna poljoprivredna politika – u poslednjih godinu dana, pet i 10 godina ide u pogrešnom pravcu.

Za 15 godina 986 sela u Srbiji ostaće bez stanovnika, a posle toga za još jednu deceniju još oko 300 seoskih naselja, procena je Branislava Gulana, člana Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Prema njegovim rečima, za četvrt veka nestaće četvrtina sela u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Gulan kaže da u Srbiji, prema statističkim podacima, samo u 13 sela ima više od 8.000 stanovnika, a da u oko 900 sela živi od 200 do 400 stanovnika.

"Od 100 do 200 stanovnika ima 692 sela, od 400 do 600 stanovnika 583 sela, a do 50 stanovnika ima 535 sela", rekao je Gulan.

U selima ima 50.000 napuštenih kuća, a još 145.000 je privremeno nenastanjeno. Oko 38 % seoskih domaćinstava je siromašno, dok poljoprivredna penzija prosečno iznosi oko 9.000 dinara i nju prima 183.000 zemljoradnika.