Српски производи јефтинији у земљама у окружењу

Месаре (Фото: Новости)

Београд – Воћни сокови, кремови, кафа, зачини, пилеће месо и поједини кондитори – само су неки од производа пореклом из Србије, који су јефтинији у Црној Гори, Македонији или Босни и Херцеговини, него у овдашњим радњама. Ниже цене на тим тржиштима произвођачи правдају борбом са конкуренцијом и курсним разликама, док стручњаци истичу да “тамо не могу да диктирају цене као овде и своје губитке са страних тржишта пребацују на леђа овдашњих потрошача”!
То за нас није тајна, већ годинама се прича да су производи из Србије често на истом ценовном нивоу или јефтинији у земљама окружења, иако су оптетрећени разним таксама и трошковима превоза. За наше грађане, који су летовали на Црногорском приморју поразно звучи податак да су поједини српски производи јефтинији у тамошњим маркетима.
Тако, на пример, “еурокрем” у паковању од 900 грама у Петровцу кошта 2,9 евра, док је код нас у хипермаркетима цена 460, а у супермаркетима готово 600 динара! Паковање кафе од 200 грама у продавницама у Охриду може да се пазари и по 1,3 евра, док је код нас цена готово дупло већа. Воћни сок у Херцег Новом стаје око један евро, док у нашој земљи исти такав производ ваља платити и 30 одсто више.
За наше грађане велика је енигма, и питају се како је то могуће када логика говори да за то нема рачунице. Да би роба доспела на тамошње рафове, за њу треба платити трошкове транспорта и складиштења, затим контроле разних инспекција, а у цену треба да се уграде и прометници… И када се сви издаци ставе на папир, цене неких српских производа у тим земљама ниже су него код нас.
„Цене морају да се прилагоде тржишту, не само куповној моћи, него и конкуренцији“, каже за “Новости” Данило Шуковић, економиста.
„Један од фактора за такве цене у окружењу свакако је и прецењен курс, а наши произвођачи само се прилагођавају тржишту. Не треба им ништа замерити, све је ствар државе, ствар система, уређеног тржишта. Треба да створимо амбијент, односно услове за здраву конкуренцију, тако да они не могу да продају робу изван онога што нуди слободно тржиште.“
у Србији се, међутим, каже Шуковић, годинама најављује долазак иностраних трговинских ланаца, који би са собом донели и ниже цене, али они у већем броју још увек нису дошли на српско тржиште. То, домаћим произвођачи и прометницима омогућава да имају више цене.
„Нижи ниво цена, логично је, прати и слабија куповна моћ, мада за грађане са све плићим џепом то и није нека утеха“, сматра Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
„Због раста произвођачких цена, посебно основних намирница трговци су морали да се одрекну дела зараде, али и даље недовољно, јер су цене недостижне за већину купаца.“
Цена квалитета
Истраживања показују да грађани свуда у региону осећају раст цена, а економска криза смањила је осетно и потрошњу. Потрошачима је при одабиру робе, тако, најбитнија цена, па тек онда квалитет. А, како су из дана у дан трошкови живота све већи, а плате све тање, штеде на свему. Од 2008. године статистика показује да је у Србији продаја опала за 30 одсто, а на годишњем нивоу за око осам одсто.
Конкуренти са хлебом
Основне намирнице у Србији, као што су хлеб, дневно млеко и свеже месо ценовно су међу најповољнијим у региону. Али, упркос нижим ценама, на дну смо према просечним примањима. Због тога за куповину основних прехрамбених производа становници Србије издвајају више од 40 одсто месечних примања. Истовремено, нашим суседима Хрватима месечно је потребно трећина плате, односно око 30 одсто зараде, а Словенцима нешто испод четвртине. Али, док просечан Словенац месечно заради око 970 евра, просек српске плате је чак упола мањи и износи нешто изнад 430 евра. После Словенаца, на листи највиших плата у региону следе Хрвати са 735 евра, затим Црногорци са просеком од 480, а Босанци зарађују око 410 евра