Иако су многи мислили да је са доласком „Фијата” престала
да постоји једна велика фирма, огранци Групе „Застава возила” и даље раде, неки
стварно, а неки само „на папиру”. – Од 1. 825 радника, њих 524 узело отпремнине
Музејски примерак „фиће” (Фото Б. Карталовић)
Крагујевац – И после „Фијата“ – „Застава“.
Овако би се могло описати тренутно стање у некада великој фабрици, која је под
својим именом на окупу држала на десетине производних целина и запошљавала око
35.000 радника.
Наиме, по доласку „Фијата“ у Крагујевац, који је у договору са државом преузео већински удео у фабрици аутомобила (67 одсто), одељци „Заставе“ који су се бавили другом врстом производње нису угашени, већ су наставили да раде у оквиру Групе „Застава возила“, предузећа у реструктурирању које данас броји 14 различитих друштава и огранака, од којих сваки има своју причу.
После 12 година узалудног реструктурирања, током којих је држава само чувала социјални мир, издвајајући огромна средства свих пореских обвезника за спас нечега чему није било спаса, статус највећег броја „Заставиних“ друштава, а реч је махом о фиктивним фирмама које постоје само „на папиру“, коначно ће бити решен. И то тако што ће у њима бити проглашен стечај. Оваква одлука је донета у склопу намера Владе РС да се „ратосиља“ свих губиташа, предузећа у реструктурирању која почев од 2001, када је започет овај процес, нису успела да пронађу купца, то јест стратешког партнера.
Званичан рок за окончање реструктурирања јесте јун наредне године, али се у Крагујевцу, када је реч о друштвима Групе „Застава возила“, већ почело са гашењем појединих фирми. Први су на том списку „Застава аутомобили“, у којима је остало свега четворо радника, а слична судбина чека и нека друга „папирната“ предузећа, за која се уопште није знало чему су служила свих ових година. Oсим што су у њима „збринути“ бивши „Заставини“ руководиоци које је „Фијат“ прогласио „неупотребљивим“ и синдикални лидери који су „бранили“ радничка права у фирмама где, практично, нико није радио.
Списак тих фирми говори о „жилавости“ нашег радничког самоуправљања, али и неспремности државе и свих влада које почев од 2000. нису биле спремне да се суоче са стварним стањем те фирме без икакве будућности и званично прогласе пропалим.
Последњи примерак „југа” произведен 11. новембра 2008. године (Фото Танјуг)
Чему данас служе следеће фирме са префиксом „Застава“ у свом имену: „Образовање“, „Моторна возила“, „Информационе технологије“, „Контрола квалитета“, „Правни и општи послови“, „Резервни делови“, „Трговина“.
Представници државе су на недавном састанку у Крагујевцу, када се говорило о судбини свих 179 предузећа у реструктурирању, навели податак да се из републичког буџета сваке године за одржавање тих „папирнитих“ фирми потроши 750 милиона евра. Да је тај новац искоришћен за подстицаје у области приватног предузетништва, за отварање малих фирми, досад би се и многи Крагујевчани, бивши радници велике „Заставе“, вероватно снашли на неки други начин. Из фабрике аутомобила је пре две године отпуштено око 1. 000 радника, који и дан-данас траже да им држава нађе посао, пошто их је „слагала“ да ће и за њих бити места у „Фијату“ или код неког од коопераната, као да у старту није било познато како се понашају страна приватна капиталистичка предузећа.
Из корпуса „Заставиних“ друштава, најближа проналажењу страног партнера јесу крагујевачки „Камиони“ и „Специјална возила“ из Сомбора, за које је заинтересована једна кинеска компанија. „Хортикултура“ одавно сарађује са једном италијанском фирмом, а најуспешније предузеће је „Застава ИНПРО“, оно у којој две трећине радника чине особе са инвалидитетом, а извоз приколица у Француску се мери милионима евра.
„Застава безбедност“ требало би да постане градско предузеће, а „Медицина рада“ да се уклопи у систем републичких здравствених установа.
У свим побројаним „Заставиним“ друштвима и огранцима донедавно је било запослено око 1.825 радника. И сви су редовно примали плату, иако добар део њих није имао шта да ради. Свесни да се ближи крај и да држава више неће моћи да их субвенционише, њих 524 узело је отпремнине и добровољно напустило „папирнате“ фабрике.
После 12 година бесциљног тумарања кроз процес реструктурирања, држава је, изгледа, решила да се више не мучи са одавно неупотребљивим фирмама у којима је већински или стопроцентни власник. Тако ће на „отпад историје“ ускоро отићи и „Застава“, дика и понос државе која је тамо стигла још пре двадесет и кусур година.
Наиме, по доласку „Фијата“ у Крагујевац, који је у договору са државом преузео већински удео у фабрици аутомобила (67 одсто), одељци „Заставе“ који су се бавили другом врстом производње нису угашени, већ су наставили да раде у оквиру Групе „Застава возила“, предузећа у реструктурирању које данас броји 14 различитих друштава и огранака, од којих сваки има своју причу.
После 12 година узалудног реструктурирања, током којих је држава само чувала социјални мир, издвајајући огромна средства свих пореских обвезника за спас нечега чему није било спаса, статус највећег броја „Заставиних“ друштава, а реч је махом о фиктивним фирмама које постоје само „на папиру“, коначно ће бити решен. И то тако што ће у њима бити проглашен стечај. Оваква одлука је донета у склопу намера Владе РС да се „ратосиља“ свих губиташа, предузећа у реструктурирању која почев од 2001, када је започет овај процес, нису успела да пронађу купца, то јест стратешког партнера.
Званичан рок за окончање реструктурирања јесте јун наредне године, али се у Крагујевцу, када је реч о друштвима Групе „Застава возила“, већ почело са гашењем појединих фирми. Први су на том списку „Застава аутомобили“, у којима је остало свега четворо радника, а слична судбина чека и нека друга „папирната“ предузећа, за која се уопште није знало чему су служила свих ових година. Oсим што су у њима „збринути“ бивши „Заставини“ руководиоци које је „Фијат“ прогласио „неупотребљивим“ и синдикални лидери који су „бранили“ радничка права у фирмама где, практично, нико није радио.
Списак тих фирми говори о „жилавости“ нашег радничког самоуправљања, али и неспремности државе и свих влада које почев од 2000. нису биле спремне да се суоче са стварним стањем те фирме без икакве будућности и званично прогласе пропалим.
Последњи примерак „југа” произведен 11. новембра 2008. године (Фото Танјуг)
Чему данас служе следеће фирме са префиксом „Застава“ у свом имену: „Образовање“, „Моторна возила“, „Информационе технологије“, „Контрола квалитета“, „Правни и општи послови“, „Резервни делови“, „Трговина“.
Представници државе су на недавном састанку у Крагујевцу, када се говорило о судбини свих 179 предузећа у реструктурирању, навели податак да се из републичког буџета сваке године за одржавање тих „папирнитих“ фирми потроши 750 милиона евра. Да је тај новац искоришћен за подстицаје у области приватног предузетништва, за отварање малих фирми, досад би се и многи Крагујевчани, бивши радници велике „Заставе“, вероватно снашли на неки други начин. Из фабрике аутомобила је пре две године отпуштено око 1. 000 радника, који и дан-данас траже да им држава нађе посао, пошто их је „слагала“ да ће и за њих бити места у „Фијату“ или код неког од коопераната, као да у старту није било познато како се понашају страна приватна капиталистичка предузећа.
Из корпуса „Заставиних“ друштава, најближа проналажењу страног партнера јесу крагујевачки „Камиони“ и „Специјална возила“ из Сомбора, за које је заинтересована једна кинеска компанија. „Хортикултура“ одавно сарађује са једном италијанском фирмом, а најуспешније предузеће је „Застава ИНПРО“, оно у којој две трећине радника чине особе са инвалидитетом, а извоз приколица у Француску се мери милионима евра.
„Застава безбедност“ требало би да постане градско предузеће, а „Медицина рада“ да се уклопи у систем републичких здравствених установа.
У свим побројаним „Заставиним“ друштвима и огранцима донедавно је било запослено око 1.825 радника. И сви су редовно примали плату, иако добар део њих није имао шта да ради. Свесни да се ближи крај и да држава више неће моћи да их субвенционише, њих 524 узело је отпремнине и добровољно напустило „папирнате“ фабрике.
После 12 година бесциљног тумарања кроз процес реструктурирања, држава је, изгледа, решила да се више не мучи са одавно неупотребљивим фирмама у којима је већински или стопроцентни власник. Тако ће на „отпад историје“ ускоро отићи и „Застава“, дика и понос државе која је тамо стигла још пре двадесет и кусур година.
објављено: 10.09.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου