Јесен стиже, цене диже

(Фото: Б92)

Београд – После повећања цена струје и гаса у августу и септембру, почетком наредног месеца могу се очекивати и више цене грејања и других комуналних услуга.
Према најавама, већ у октобру месне прерађевине појединих произвођача поскупеће и до 13 одсто, део козметике до девет, а супе и зачини између пет и 10 одсто.
Цене веће од три до пет одсто имаће и неки слаткиши и грицкалице, а очекује се и да око два одсто поскупи млеко и млечни производи.
Грађани кажу да имају све мање новца, да се цене повећавају и да се све горе и горе живи. Купује се мање артикала, али се људи ипак труде да купују што квалитетније производе.
Од априла до јуна, домаћинства у Србији у просеку су располагала са нешто мање од 54.000 динара месечно, а трошила око 50.000. И даље, две трећине прихода одлази на храну, пиће, комуналије и транспорт.
У Центру за заштиту потрошача сматрају да услуге од општег економског интереса, као и друге услуге које се пружају потрошачима, не спадају у социјалну категорију.
„С тим у вези сматрамо да потрошачи не треба да буду социјална категорија и апелујемо на Владу Републике Србије да донесе социјалне карте и Уредбу о угроженом потрошачу“, поручује Вера Вида, председник Центра.
У првој половини године било је и појефтињења. Уље је, на пример, јефтиније за више од 16 одсто, шећер око осам, а свињско месо готово шест одсто.
Оливера Ћирковић из трговинског ланца „Универекспорт“ каже да ће у наредном периоду поскупети одређене групе производа.
„С обзиром на целокупну ситуацују и све слабију куповну моћ потрошача, и произвођачи и трговци труде се да што више одлажу поскупљења и задрже цене на постојећем нивоу“, каже Ђирковићева.
Неки економисти процењују да ће инфлација у преосталом делу године износити свега један и по до два одсто. Економиста Горан Николић каже да ће до краја године на инфлацију највећи утицај имати регулисане цене, односно грејање и превоз.
„Постоји ризик и од утицаја девизног курса, мада он није велики. Можемо проценити да би до краја године укупна инфлација могла бити испод пет одсто, што ће бити најбољи резултат у последњих скоро пола века“, указује Николић.
Од почетка економске кризе промет у Србији смањен је за трећину, па се трговци и произвођачи све теже одлучују за поскупљења. Кочнице за даљи пад стандарда овог лета биле су родна година и релативно прихватљиве цене прехрамбених производа