Ко кога не шљиви?

Шљиве (Фото: Новости)

Београд – Српска проевропска власт већ дуже време покушава на све могуће нелегалне, подмукле, безобразне и покварене начине да избаци из земље руске трговце, дугогодишње купце воћа и поврћа од српских сељака. Званично то не ради јер се плаши реакције руске државе, а пре свега због међусобног Трговинског уговора који је веома повољан за српску страну. Што се више приближава датум отпочињања преговора о придруживању са Европском Унијом то су проблеми за руске трговце на српском тржишту све већи и већи.
Због свега напред реченог ове године шљиве се у Србији тренутно откупљују по цени од 8 динара за један килограм. Почетна откупна цена износила је 20 дин/кг и до данас је спала на 8 дин/кг.
Са друге стране цене цигарета у Србији су најниже у Европи. Тако на пример цена плавог “Беста” меког износи 155 динара за пакло. Пошто су те цигарете међу јефтинијима узећемо за претпоставку да је просечна цена пакла цигарета у Србији 160 динара. С обзиром да у паклици има 20 цигарета, испада да је цена једне цигарете 8 динара.
Дакле, данас у Србији килограм шљиве на откупу вреди колико и једна цигарета, она коју неко згази на “Бус” станици када наиђе дуго очекивани трамвај или аутобус. Њу кад згази као да је згазио килограм шљива.
Ако реално претпоставимо да просечан пушач попуши дневно једну паклу цигарета испада да га његов порок дневно кошта колико и 20 килограма шљива на откупу што за месец дана износи 600 кг, а за годину дана 7200 кг шљива, тј. ако је наш несрећни српски сељак произвођач шљива истовремено и пушач да би годину дана имао за цигарете мора на откупу да прода 7,2 тоне шљива. И све то под претпоставком да за годину дана није уложио ни једног јединог динара у производњу шљива. Ни за саднице, ни за орање, ни за фрезирање, ни за резидбу, ни за прскањеј, ни за брање, ни за транспорт, ни за порез. Без сваке сумње уложио је он много пута више од 8 динара за килограм шљива док обрачун у многоме зависи и од тога да ли је година била родна или неродна. На његову срећу или несрећу ова година је била родна. Све у свему наш сељак пушач по данашњој откупној цени да би имао за цигаре као и да би покрио трошкове производње мора да прода више десетина тона шљива.
Са своје пак стране “наша” власт се декларативно заклиње да је будућност Србије у развоју пољопривреде. Е баш је развија. Свака јој част.
Ситуација на тржишту шљива, вековима најзначајнијег српског воћарског производа сурово показује у каквом се тренутно стању налази српско воћарство, ове године у једном моменту, брескве су откупљиване по 7 дин/кг, а све зарад улагивања српске несрећне власти Европској Унији ради уласка у ту организацију због чега и растерује руске трговце са нашег тржишта. А тај пут, тај већ вишедеценијски процес којем се још увек не назире крај, прескупо плаћа преко своје грбаче српски народ. Сам плаћа своје економско уништење због тога што има ненародну власт која не заступа његове интересе већ заступа интересе Брисела. Брисела и свих оних који захваљујући томе што данас нема руских трговаца на српском тржишту воћа откупљују шљиве и друго воће по мизерним, багателним ценама и енормно зарађују гулећи кожу српским сељацима.
Било би веома занимљиво када би наша јавност сазнала ко су ти људи којима је секира упала у мед то јест у шљиве. Колико они тренутно зарађују најбоље се види из податка да су само пре неку годину руски трговци откупљивали наше, додуше, раније сорте шљива, по цени већој од 100 динара за један килограм што је минимум 12,5 пута више од данашње откупне цене.
Такође, због богатог рода и више него мизерне откупне цене шљива народ ће се окренути њеној преради у сопственој режији: печењу ракије и сушењу шљива. Ове јесени Србији буквално прете поплаве али не од вода већ од ракија. А шта ћемо јадни да радимо када ће нам уласком земље у ЕУ те делатности бити забрањене?
Непобитно је да што смо ближе Европској Унији то више пропадамо, односно да што више пропадамо то смо ближи ЕУ. Када потпуно пропаднемо ето нас у њој. Можда то и јесте најбитнији и специфични, само за Србе, предуслов за улазак у ЕУ? А шта ако пропаднемо а не уђемо? Шта ако су нас лагали а ми им слепо веровали?
(Аутор је пољопривредник из Рушња