Воз би носио име “Тесла Хиперлуп”, а воз би ишао по строго устаљеном распореду и примао би путника колико год би то било могуће. Такође, био би отпоран на све временске услове, што не би одговарало онима који уживају у хладним зимским данима.
Иако многи Мускову идеју сматрају за лудост, постоје и они који верују да је овај пројекат изводљив. Један од њих је и физичар Брајан Додсон, који је спреман да размотри цео концепрт функционисања овог воза и утврди тачан степен изводљивости.
Овај воз би, рецимо, раздаљину између Сан Франциска и Лос Анђелеса прелазио за отприлике пола сата. Српски речено − од Београда до Ниша би вам требало око 15 минута вожње!
Тако би вам од Београда до престонице Француске Париза требало само сат и по времена вожње, а поређења ради, толико вам данас треба брзим возом од Београда до Новог Сада.
До Рима би се стизало за сат времена, преко Хрватске и Словеније, а до престонице Немачке би требало, такође, нешто мало више од сат времена.
До Новог Сада би се стизало за седам минута, а до Подгорице би требало нешто мало више од пола сата. Колико вам данас у просеку треба од Борче до Новог Београда, за то време би “Тесла Хиперлуп” возом могли да стигнете од Београда до Загреба.
Брајан Додсон одбацио је две теорије да би “Тесла Хиперпул” могао да користи тунел вакум или лансирне петље које убрзавају возила помоћу електромагнета дуж кабловског система.
Међутим, он верује да би воз могао да се креће кроз пнеуматско-транспортни систем који се састоји од затворене цеви.
Пред “Тесла Хиперлуп” пројектом је још пуно изазова да би дошао у фазу реализације, а 12. августа ове године биће започет пројекат процене изводљивости
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου