Доцња грађана у првих шест месеци ове године порасла је за 0,3 одсто, па је укупно учешће кредита који касне дуже од 60 дана достигло 4,9 одсто. Свима који су у тој групи црвена лампица увелико ради, јер није искључено да нека од банака тада већ креће у процес продаје средства обезбеђења.
Грађанима се, пре свега, препоручује договор с банком око привременог одлагања финансијских обавеза. Банке, најчешће, пристају на такву молбу јер је и њима, пре свега, у интересу да наплате своја потраживања.
Дејан Гавриловић, председник Удружења банкарских клијената „Ефектива”, каже за „Блиц” да већина банка на тако радикалан корак неће да се одлучи до истека 90 дана, односно три неплаћене рате.
„Ако је обезбеђење стан, банке ће прво покушати да наплате новац тако што ће клијента ставити на листу и звати, а затим следе писмене опомене и, на крају, лицитација“, наводи Гавриловић.
Прва опомена, прича наш саговорник, значи да је банка већ ушла у процес раскида уговора и продаје некретнине, а кад уследи друга, покреће се процес продаје.
„Ако након неплаћене три рате и друге опомене корисник ипак скупи новац и уплати рату, могуће је да је већ закаснио. Чим се раскине уговор, банка вас више не терети за три неплаћене рате, него за укупан кредит. Не туже вас, на пример, за 1.000 него за 50.000 евра“, прича Гавриловић.
„Блиц” је питао пет банака када и како се одлуче на најдрастичнији корак, али само је једна пристала да одговори. У Еуробанци ЕФГ кажу за да код њих период доцње може да траје и више 180 дана, нарочито тамо где постоји хипотека.
„Код нас свега неколико процената грађана не враћа редовно кредите. У тим случајевима, активирање средстава обезбеђења је наш последњи корак. Немамо тачно дефинисан рок, већ се он одређује у зависности од врсте кредита и резултата договора са клијентом“, каже за „Блиц” Владан Вилотијевић, директор Развоја у сектору за становништво у Еуробанци ЕФГ.
Пре свега, каже он, ако је клијент изгубио посао, или ако се десио смртни случај, банка понуди договор о реструктурирању. Ако договор не успе, или се клијент и није обратио банци, креће се с другачијом стратегијом наплате.
„Пет дана од датума доспећа за плаћање рате први пут контактирамо клијента телефонским путем. Тада га подсетимо на доспелу обавезу, и покушавамо да схватимо узрок прекорачења рока. Наредни кораци зависе од околности које пажљиво проучавамо. Ту спада врста кредита, као и резултат телефонског разговора са клијентима. Ако претходни разговори не доведу до плаћања доспеле рате, најчешће након 45-60 дана почиње се с активирањем средстава обезбеђења“, каже Вилотијевић.
Блокада рачуна
Банке као „хитну меру” користе и блокаду рачуна клијента, преузимање депозита, наплату кроз остале позитивне рачуне, или стављање на снагу меница и гарантовање отплате из плате. Дешава се и да плене покретну и непокретну имовину
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου