Τρίτη 13 Αυγούστου 2013

Грци имају море, али не и новац за летовање

Традиција да се за уживање и кафу увек има даје необјашњиву димензију кризи у Грчкој, јер се продавнице затварају, а кафићи ничу на све стране

Мало Грка на грчкој обали: плажа на Крфу (Фото Ројтерс)

Од нашег дописника
Атина – Страни туристи се враћају у Грчку, али зато Грци немају пара за годишњи одмор. Према статистикама, две трећине Грка неће ове године уопште ићи на летовање или ће одмор трајати само неколико дана.
Рецесија која већ шесту годину не попушта, незапосленост која је достигла 27,9 одсто и најављени талас отпуштања битно су променили навике Грка који су одувек имали за годишњи одмор и за које је летовање у августу било неписани закон.
Атина је овог лета пунија него икад досад јер Грци, који су чинили више од 25 одсто гостију на домаћим туристичким дестинацијама, званично, немају пара за годишњи одмор. Уместо двонедељног летовања, две трећине Грка уопште не планира одмор.
Криза која је просечна примања смањила за бар 30 одсто погађа многе грчке породице, које се сналазе и први пут летују на атинским плажама. Међутим, остаје нејасно како и са каквом рачуницом и то постижу, јер викендом улаз на плажу и лежаљка по особи коштају од осам до тринаест евра. Ако се томе дода једна кафа од четири евра и један сендвич, рачуница показује да без двадесет евра по особи нема купања у Атини.
Истовремено су препуне градске плаже, које у просеку примају око хиљаду људи. Води се битка за слободну лежаљку, за паркинг који кошта бар још пет евра.
Традиција да се за уживање и кафу увек има даје необјашњиву димензију кризи у Грчкој, јер док се продавнице затварају, кафићи и ресторани ничу на све стране. При том су током целог дана пуни, као у најбоље дане.
Неславни пример претеривања који је забележила целокупна грчка штампа јесте концерт рођендан грчке певачке звезде Адониса Ремоса на Миконосу. Сви који су желели да буду виђени, а било је хиљаду и по људи, нису жалили да плате за улазнице 180 евра. Точили су се само скупи шампањци, при чему је отворено више од 300 боца, међу којима и једна која кошта 25.000 евра.
Грчка је иначе ове године много учинила на популаризацији туризма и у напорима да врати стране туристе. Према показатељима из јуна и јула, постоје изгледи да се очекивања да Грчку ове године посети седамнаест милиона туриста и испуне.                                           
„Ако се тако настави и наредних месеци, биће то врло добар резултат. Уз помоћ туризма, Грчка би могла да направи прве праве кораке напред, да почне да се извлачи из рецесије”, каже Јанис Ретсос, председник Грчког удружења хотелијера.
Атина је на 13. месту списка најјефтнијих када је реч о хотелском смештају. Према подацима сајта „Трипадвајзор”, према ценама вечере Атина је на 22. месту, а по ценама коктела на 34. позицији од укупно 49 градова које сајт препоручује.
Истовремено, Грчка је уврштена и у списак најлуксузнијих дестинација. Британски туроператор „Сикс стар холидејс”, који се специјализовао за луксузне пакет аранжмане, укључио је Грчку у своју понуду летовања, заједно са медени месецом на Санторинију.
Министарство културе и туризма припремило је програм чији је циљ да Атину и њен приобални појас са десетинама прелепих плажа начине једним од највећих туристичких центара у Европи.
„Атини је потребан нови имиџ града који ће бити пријатан и безбедан за боравак страних гостију и који ће пленити својим гостопримством”, каже министарка културе Олга Кефалојани, наглашавајући посебан значај безбедности коју је некада Атина имала и која мора да јој се врати.
Њена порука се односи и на остале туристичке дестинације, посебно оне које су због дивљања младих, углавном туриста из Велике Британије, дошле на „лош глас”. Реч је о Криту и  Закинтосу, где је и ове, као и претходних година, забележен низ туча пијаних гостију, од којих се неколико завршило трагично. Локалне власти покушавају да пооштре контролу продаје алкохола у ноћним клубовима, посебно енормно точење пива и на тај начин спрече инциденте због којих домаће становништво већ са првим вечерњим сатима замандаљује врата и прозоре.

Јасмина Павловић-Стаменић

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου