Атини неопходно одлагање рокова за отпуштање државних
службеника, али и још новца за попуњавање мањка у буџету
Преко Грчке „удара” на социјалдемократе: Ангела Меркел (Фото
Бета)
Од нашег дописника
Атина – Грчка је постала свакодневна „монета за поткусуривање” у јеку предизборне трке у Немачкој. Канцеларка Ангела Меркел је на предизборном митингу у Рендсбургу изјавила да „Грчка никада није ни требало да уђе у еврозону”, те да тако не би ни дошло до дужничке кризе у еврозони и оптужила за све претходног социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера.
„Грчкој није требало дозволити да уђе у еврозону 2001. Канцелар Шредер је прихватио Грчку и ослабио Пакт стабилности, а обе те одлуке су биле суштински лоше и представљају једну од полазних тачака за наше тренутне проблеме”, рекла је канцеларка, објашњавајући своју тврдњу да се дужничка криза, која је избила у Грчкој крајем 2009, „кувала” доста година, све од оснивања еврозоне.
С друге стране, њен партијски колега и министар финансија Волфганг Шојбле минулих дана говори о додатном опроштају грчког дуга као једином начину да Грчка изађе из дужничке кризе, што је Атина категорички демантовала. Демохришћани Меркелове су чак демантовали Шојблеа да ће до краја године бити одређен и трећи пакет помоћи Грчкој, али то није спречило Шојблеа да чак инсистира на томе да додатни пакет од, како се процењује, једанаест милијарди евра не може реално да попуни рупу у грчком буџету. Грчка је иначе 2010. добила кредите вредне сто десет милијарди евра, а у другом пакету још сто четрдесет милијарди уз опроштај дуга од сто седам милијарди.
Грчка не негира процене да ће јој бити потребна додатна помоћ од десетак милијарди евра, али одбацује још једно реструктурирање дугова. У интервјуу немачком листу „Хандесблат” грчки министар финансија Јанис Стурнарас тврди да проблеми могу да се реше на други начин.
„До јула 2014. смо мирни, али у периоду 2014/2015. године ће нам бити потребно допунских десет милијарди евра да бисмо попунили рупу у буџету. Много наде полажемо у повратак државних хартија од вредности на тржиште. Рачунамо и на то да ће се наредне године зауставити рецесија и да ћемо моћи да дигнемо главу”, рекао је Стурнарас верујући да дужничке обавезе могу да се смање кроз ублажавање каматних стопа за већ добијене кредите или продужавање рокова за њихову исплату.
Иако је он уверен да ће знатна средства бити обезбеђена и кроз регуларну наплату пореза, што је до сада практично било немогуће, чини се сасвим извесно да Атина неће успети да испуни други захтев „тројке” међународних поверилаца. Грчка ће, према свему судећи, од поверилаца тражити продужење рока за стављање на такозвану мобилну листу преосталих 12.500 државних службеника до краја децембра.
Министар за административне реформе Киријакос Мицотакис истиче да је испуњена прва рунда, која обухвата 12.500 државних службеника који су упућени на осмомесечни принудни одмор са 75 одсто личног дохотка, али да има много проблема и да је прекратак рок да се исто учини са још једном бројчано истоветном групом.
„Дали смо обећања ’тројки’, међутим, у пракси то није нимало једноставан потез без обзира на чињеницу да ће административном реформом бити побољшан рад државних органа”, рекао је Мицотакис.
Синдикати најављују нови талас штрајкова, али министар упозорава, пре свега просветне раднике који су најавили обуставу рада, да „држава неће толерисати затворене школе нити одлагање почетка школске године ни на један дан”.
Министар наводи да је у „првом таласу” већина државних службеника који су се нашли на принудном одмору пребачена на друга радна места, али да је отпуштено 2.500 запослених у локалној администрацији, више од 2.000 радника школског обезбеђења и 3.500 општинских полицајаца. Према његовим речима, 15.000 отпуштених у овој и наредној години биће замењени младим људима.
На овај начин држава ће уштедети, јер ће млади примати минимални лични доходак за разлику од „старе гарде”, којој је држава морала да плати и године стажа.
Атина – Грчка је постала свакодневна „монета за поткусуривање” у јеку предизборне трке у Немачкој. Канцеларка Ангела Меркел је на предизборном митингу у Рендсбургу изјавила да „Грчка никада није ни требало да уђе у еврозону”, те да тако не би ни дошло до дужничке кризе у еврозони и оптужила за све претходног социјалдемократског канцелара Герхарда Шредера.
„Грчкој није требало дозволити да уђе у еврозону 2001. Канцелар Шредер је прихватио Грчку и ослабио Пакт стабилности, а обе те одлуке су биле суштински лоше и представљају једну од полазних тачака за наше тренутне проблеме”, рекла је канцеларка, објашњавајући своју тврдњу да се дужничка криза, која је избила у Грчкој крајем 2009, „кувала” доста година, све од оснивања еврозоне.
С друге стране, њен партијски колега и министар финансија Волфганг Шојбле минулих дана говори о додатном опроштају грчког дуга као једином начину да Грчка изађе из дужничке кризе, што је Атина категорички демантовала. Демохришћани Меркелове су чак демантовали Шојблеа да ће до краја године бити одређен и трећи пакет помоћи Грчкој, али то није спречило Шојблеа да чак инсистира на томе да додатни пакет од, како се процењује, једанаест милијарди евра не може реално да попуни рупу у грчком буџету. Грчка је иначе 2010. добила кредите вредне сто десет милијарди евра, а у другом пакету још сто четрдесет милијарди уз опроштај дуга од сто седам милијарди.
Грчка не негира процене да ће јој бити потребна додатна помоћ од десетак милијарди евра, али одбацује још једно реструктурирање дугова. У интервјуу немачком листу „Хандесблат” грчки министар финансија Јанис Стурнарас тврди да проблеми могу да се реше на други начин.
„До јула 2014. смо мирни, али у периоду 2014/2015. године ће нам бити потребно допунских десет милијарди евра да бисмо попунили рупу у буџету. Много наде полажемо у повратак државних хартија од вредности на тржиште. Рачунамо и на то да ће се наредне године зауставити рецесија и да ћемо моћи да дигнемо главу”, рекао је Стурнарас верујући да дужничке обавезе могу да се смање кроз ублажавање каматних стопа за већ добијене кредите или продужавање рокова за њихову исплату.
Иако је он уверен да ће знатна средства бити обезбеђена и кроз регуларну наплату пореза, што је до сада практично било немогуће, чини се сасвим извесно да Атина неће успети да испуни други захтев „тројке” међународних поверилаца. Грчка ће, према свему судећи, од поверилаца тражити продужење рока за стављање на такозвану мобилну листу преосталих 12.500 државних службеника до краја децембра.
Министар за административне реформе Киријакос Мицотакис истиче да је испуњена прва рунда, која обухвата 12.500 државних службеника који су упућени на осмомесечни принудни одмор са 75 одсто личног дохотка, али да има много проблема и да је прекратак рок да се исто учини са још једном бројчано истоветном групом.
„Дали смо обећања ’тројки’, међутим, у пракси то није нимало једноставан потез без обзира на чињеницу да ће административном реформом бити побољшан рад државних органа”, рекао је Мицотакис.
Синдикати најављују нови талас штрајкова, али министар упозорава, пре свега просветне раднике који су најавили обуставу рада, да „држава неће толерисати затворене школе нити одлагање почетка школске године ни на један дан”.
Министар наводи да је у „првом таласу” већина државних службеника који су се нашли на принудном одмору пребачена на друга радна места, али да је отпуштено 2.500 запослених у локалној администрацији, више од 2.000 радника школског обезбеђења и 3.500 општинских полицајаца. Према његовим речима, 15.000 отпуштених у овој и наредној години биће замењени младим људима.
На овај начин држава ће уштедети, јер ће млади примати минимални лични доходак за разлику од „старе гарде”, којој је држава морала да плати и године стажа.
објављено: 29.08.2013
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου