ATINA: SPECIJALNO ZA NOVOSTI
ŠOKANTNAN podatak da grčki javni dug trenutno iznosi 321 milijardu evra, navodno procurio iz centrale MMF u Vašingtonu, pokrenuo je lavinu negativnih reakcija u Atini
Šestomesečni obračun, zaključno sa 30. junom, pokazuje da je trenutno Grčka dužna više nego 2009. godine, kada je kriza počela, a da je čak i u odnosu na drugi deo 2012. uvećan za 18 milijardi, jer se u novu godinu ušlo sa dugom od 303 milijardi evra.
Iako analitičari, koji nalaze razumevanje za državnu politiku, ističu da je struktura duga sasvim drugačija u odnosu na početak krize, kao i da proces reformi može bitno da utiče na izmenu katastrofalne slike grčke ekonomije, za opoziciju je ovo najbolji znak da "ni minut više ne treba ostaviti Grčku i Grke u kandžama kreditorskih pijavica".
Rekordno zaduženje od 180 odsto BDP je, prema opozicionom lideru Aleksisu Ciprasu, rezultat "politike koja, koju sve vreme forsira premijer Andonis Samaras". Predsednik vodeće opozicione stranke Sirize, ocenio je da politika Samarasa predstavlja sinonim za totalni bankrot. Komunistička partija zaključuje da će i "ovaj račun platiti grčki narod, a posle će se Samaras i MMF dogovoriti ko je pogrešio".
Ekonomski eskperti u Atini sasvim otvoreno zaključuju da Grčka neće moći da savlada ekonomske probleme bez novog otpisivanja duga ili neke ozbiljnije injekcije pomoći iz evropskog Fonda za stabilnost.
Iz Nemačke, međutim, stižu kontradiktorne vesti. Ministar finansija Volfgang Šojble čas negira, a onda neformalno priznaje da će Grčkoj morati da se otpiše još jedan deo duga.
PREKO OKEANA
Samaras će, navodno, biti u Vašingtonu 27. septembra, kako bi se sreo sa američkim brojem dva Džozefom Bajdenom i šeficom MMF-a Kristinom Lagard, pet dana posle izbora u Nemačkoj. Kada se budu saznali zvanični rezultati izbora u najmoćnijoj evropskoj državi, očekuje se usaglašeno delovanje aktera saptembarskih vašingtonskih dogovora.
ŠOKANTNAN podatak da grčki javni dug trenutno iznosi 321 milijardu evra, navodno procurio iz centrale MMF u Vašingtonu, pokrenuo je lavinu negativnih reakcija u Atini
Šestomesečni obračun, zaključno sa 30. junom, pokazuje da je trenutno Grčka dužna više nego 2009. godine, kada je kriza počela, a da je čak i u odnosu na drugi deo 2012. uvećan za 18 milijardi, jer se u novu godinu ušlo sa dugom od 303 milijardi evra.
Iako analitičari, koji nalaze razumevanje za državnu politiku, ističu da je struktura duga sasvim drugačija u odnosu na početak krize, kao i da proces reformi može bitno da utiče na izmenu katastrofalne slike grčke ekonomije, za opoziciju je ovo najbolji znak da "ni minut više ne treba ostaviti Grčku i Grke u kandžama kreditorskih pijavica".
Rekordno zaduženje od 180 odsto BDP je, prema opozicionom lideru Aleksisu Ciprasu, rezultat "politike koja, koju sve vreme forsira premijer Andonis Samaras". Predsednik vodeće opozicione stranke Sirize, ocenio je da politika Samarasa predstavlja sinonim za totalni bankrot. Komunistička partija zaključuje da će i "ovaj račun platiti grčki narod, a posle će se Samaras i MMF dogovoriti ko je pogrešio".
Ekonomski eskperti u Atini sasvim otvoreno zaključuju da Grčka neće moći da savlada ekonomske probleme bez novog otpisivanja duga ili neke ozbiljnije injekcije pomoći iz evropskog Fonda za stabilnost.
Iz Nemačke, međutim, stižu kontradiktorne vesti. Ministar finansija Volfgang Šojble čas negira, a onda neformalno priznaje da će Grčkoj morati da se otpiše još jedan deo duga.
PREKO OKEANA
Samaras će, navodno, biti u Vašingtonu 27. septembra, kako bi se sreo sa američkim brojem dva Džozefom Bajdenom i šeficom MMF-a Kristinom Lagard, pet dana posle izbora u Nemačkoj. Kada se budu saznali zvanični rezultati izbora u najmoćnijoj evropskoj državi, očekuje se usaglašeno delovanje aktera saptembarskih vašingtonskih dogovora.
Δεν υπάρχουν σχόλια:
Δημοσίευση σχολίου