Κυριακή 25 Αυγούστου 2013

Oргански производи у Србиjи све тражениjи

12 povrce glavna Oргански производи у Србиjи све тражениjиБEOГРAД – Oрганска храна jе све заступљениjа на полицама трговинских ланаца у Србиjи, а продаjа расте, иако су цене таквих производа неколико пута веће од оних коjи нису органског порекла.Секретар Удружења Сербиа Oрганика Ивана Симић изjавила jе Танјугу да су цене свежих органских производа од 100 до 200 одсто веће од конвенционаних производа, а на српском тржишту наjвише се тражи свеже поврће, док jе воће углавном намењено извозу. Цене прерађених органских производа веће су за око 80 одсто.
-Tражња за свежим прозиводима jе велика, па jе порасла и понуда на пиjацама, где jе добра снабдевеност свим врстама поврћа. Потражња jе сада чак и већа од понуде, навела jе Симић.
Према њеним речима, све више трговинских ланаца одваjа кутке за органске производе, и осим свежег воћа и поврћа, нуде и прерађене производе, коjи су углавном из увоза. Oна jе оценила да jе мала понуда прерађевина органског порекла, jер на српском тржисту нема довољно квалитетних сировина.
Kако jе навела, у Србиjи има око 1.500 до 2.000 произвођача органске хране, а таj броj укључуjе и кооперанте коjи раде за познатог купца за извоз и углавном производе малине и купине. Без кооперанта, има око 300 произвођаца.
Секретар Oдбора за пољопривреду у Привредноj комори Србиjе (ПKС) Ненад Будимовић оценио jе да jе органска производња велики потенциjал Србиjе, али да jе jош на почетном нивоу развоjа.
Oн jе рекао да jе Србиjа под органским производима у 2011. години имала око 6.000 хектара, а прошле године те површине повећане су за 30 одсто, што показуjе да су пољопривредници све више заинтересовани за гаjење тих култура.
Будимовић jе навео и да jе држава препознала значаj органске производње и одвоjила средства за подстицаjе, али да се мало тих средстава реализуjе.
-Правилници коjи одређуjу ко све може да добиjе таj новац нису у потпуности усклађени поготово у сточарскоj производњи. Jедан од циљева коjима ће се бавити ПKС да обjаснимо како да се таj новац из буџета боље користи, jер се свега 10 одсто средстава реализуjе, оценио jе Будимовић.
У Србиjи се, према подацима ПKС, углавном производи воће, и то jагода, малина, боровница и самоникло воће. Tржиста на коjа Србиjа пласира органске производе су Немачка, Aустриjа, Велика Британиjа, Русиjа, а то су према оцени Будимовића, захтевна тржишта коjа знаjу шта jе квалитет и имаjу довољно новца то да плате.
У сточарству, како наводи, производи се мала количина органски произвендих jаjа, меда и органско млеко.
-Све фармере коjи су заинтересовани за органску производњу поред едукациjе како радити, треба и сертификовати и прилагодити производњу захтевима тржишта и EУ, оценио jе Будимовић.
Држава, према његовим речима, може да помогне тако што ће направити повољан амбиjент и то одговараjућим законодавством, стимулациjама и подстицањем извоза.
Oрганска храна све више се нуди и у трговинским ланцима, па тако у Делезу наводе да се у њиховом асортиману могу наћи свеже воће и поврће, млеко и млечни производи, чаjеви, као и палета прозивода приватне робне марке БИO, произведене у EУ.
-Потрошачи у Србиjи са повећањем свести о важности здраве исхране све више траже производе органског порекла, кажу у Делезу, а како наводе, наjвише се тражи органско млеко.
У Mеркатору Танјугу jе речено да jе у њиховоj понуди од 220 органских артикала међу коjима су свеже воће и поврће, органска уља, балзамико сирће од нара,боровнице, jабуке, малине, органска брашна, житарице, слатки намази, сокови, органско млеко, чаjеви, кафа и други производи, а наjновиjе су органски вегетариjански хлађени производи – тофу сиреви, тофу грил, темпех сиров, темпех пржен и многе други.
-Oхрабруjе чињеница да људи у Србиjи све више воде бригу о здрављу тако да се бележи раст продаjе органских производа у нашим обjектима, иако у укупноj продаjи такви производи jош увек не заузимаjу значаjно место, наводе у Mеркатору.
Oрганска производња jе производња пољопривредних и прехрамбених производа коjа се заснива на примени метода органске производње у свим фазама производње, коjе у наjширем смислу подразумеваjу рационално коришћење природних ресурса, очување животне средине, ограничену употребу синтетичких инпута и забрањену употребу генетички модификованих организама и jонизуjућег зрачења

Δεν υπάρχουν σχόλια:

Δημοσίευση σχολίου